Prečnici loptastih munja nisu određeni. Može iznositi od nekoliko milimetara (što je teško uočljivo), do nekoliko desetina centimetara. Obično se kreće pravcem koji određuje veličina električnog potencijala, ako postoji protok ili promena u nivou ekvipotencijalnih linija. Takođe, njeno pomeranje izaziva i promena položaja (našeg tela recimo ili bilo kog objekta koji će poremetiti elektrostatičko polje), pa čak i vetar, čijim pravcem zna da se kreće.
Eksperimenti su pokazali da se veštački mogu generisati i da traju srazmerno veličini, od nekoliko milisekundi, do nekoliko desetina sekundi.
Deo koji je najbitniji ovde, jeste to da ne izaziva nikakva mehanička dejstva. Njena građa, vezana je za proces karbonizovanja materije u koju grom udari, a dalje od toga, vakuum igra ulogu. Da ne dužim oko toga, priroda njenog nastanka i procesa održavanja je velika nepoznanica. Mada, može se objasniti zdravorazumski. Vakuum kolabira nakon nekog vremena i ona stvori šok-talas, koji se oseti u blizini i to dosta snažno.
Malo poznata činjenica je to da recimo prolazi kroz materiju. Takođe je eksperimentisano s moje strane lično sa njima i u tom periodu, generisanje je bilo moguće sa svega 350W snage. Rađeni su eksperimnenti sa prolaskom kroz materiju i pri tome, jedino neooštećena je prolazila kroz staklo. Efekat je predivan za gledati. Kroz zidove i slično, ne može proći a da ne strada pri tome.
Ukoliko se uoči u neposrednoj blizini, treba gledati da se čovek ne pomera, jer ona može krenuti tim pravcem; jednostavno čekati da se "ugasi", kada potroši svoje prirodno gorivo (slično kao zvezda). U protivnom, ako dođe u dodir sa nama, nastaće opekotine.
Planiram da se vratim blasti, pa će možda biti i novijih fotografija.