Tema: Šta je hladni, a šta topli front?

[kisnicovek]

Molim da mi neko kaze sta podrazumeva hladni, a sta topli front, i sta su frontalne povrsi u atmosferi? unapred zahvalan.

• Tweet

[Joe]

Topao i hladni front su direktno povezani sa ciklonom tako da ti preporučujem da pročitaš i temu o ciklonu i tamo da postaviš pitanje ako ti još nešto nije jasno. A sada o frontu i vazdušnim masama ukratko što znam.

Naime razlikujemo tople i hladne vazdušne mase. O tome da li će biti hladna ili topla vazdušna masa direktno zavisi od podloge na koju nailazi. Ako je vazdušna masa toplija od podloge na koju nailazi naziva se toplom, a ako je hladnija naziva se hladnom. Vazdušne mase nastaju tako što vazduh dugo boravi nad podlogom koja ima određene osobine. Recimo nad okeanom. Ciklon nastaje tako što dolazi do sudara hladne i tople vazdušne mase. Hladna je teža i gušća i podvlači se pod toplu, pri tom zbog rotacije zemlje sve to kreće da se vrti suprotno od kazaljke na satu na severnoj polulopti i u pravcu kazaljke na južnoj Zemljinoj polulopti. Tako nastaje ciklon. U prednjem delu ciklona nalazi se topli front (kod nas je to obično istočni deo ciklona). Topli front je možeš zamisliti kao neka granica toplog vazduha u prednjem delu ciklona. Nakon što prođe topli front pošto se cikloni kod nas obično kreću od zapada prema istoku sledi topli sektor ciklona. Pre prolaska toplog fronta pritisak naglo pada, dok temperatura i relativna vlažnost vazduha polako rastu. Vetar skreće na južne smerove i jača. (Ovo su sve jasni znaci da dolazi do promene vremena).  Postepeno počinje kiša. Prilikom prolaska toplog fronta (toplog sektora ciklona), pritisak prestaje da pada (stagnira), vlažnost takođe prestaje da raste, vetar slabi i padavine prestaju. Ukoliko se sve završi na toplom frontu to je to kraj padavina bez zahlađenja, međutim najčešće nakon toplog fronta sledi hladan front. Hladni front je ivica hladnog sektora ciklona, obično kod nas zapadni delovi ciklona. Pre dolaska hladnog fronta vetar jača i ima severne smerove. Počinju polako padavine. Dok prolazi hladan front pritisak počinje naglo rasti. Vlažnost vaduga ume da se smanjuje i tada su najobilnije padavine i obično je tada već postaje biti osetno hladnije. Inače u ovom periodu leti obično dolazi do olujnog nevremena. Nakon prolaska hladnog fronta pritisak usporava rast. Dolazi samo do pvoremenih padavina koje ubrzo prestaju i dolazi do razvedravanja. Nakon hladnog fronta bude osetno hladnije vreme.
Eto nadam se da sam objasnio koliko toliko. Ima li još ko da izjavi nešto po tom pitanju.

[ptprince]

Joe, opis je OK. Ali imam da dodam dve stvari:
Postoji i tzv. front okluzije. To je kada front spreda liči na topli, a straga na hladni, tj. nailazak okluzije ima predzake nailaska hladnog fronta, a posle prolaska izgleda kao da je prošao tpopli front. Naziv ovog fronta potiče iz doba kada se smatralo da takav nastaje sudaranjem i spajanjem (okluzijom) toplog i hladnog fronta. Danas znamo da je to jedna neobična kombinacija vazdušnih masa nalik na sendvič, gde ide prvo hladni vazduh, pa topli, pa opet hladni odozgo. Nastaje prilikom popunjavanja ciklona i njegovog odumiranja kao uspomena na front. Ne daje neku posebnu razliku između vremena pre i posle fronta, ali prilikom prolaska daje padavine.
Drugo: opisan slučaj je krajnje idealizovan i ne postoji takav front. Međutim, veoma je važno napomenuti da je Joeov opis samo dobar koncept prema kojem žive opisani frontovi. U meteorologiji, baš kao i u živom svetu, sve je neponovljivo, pa i frontovi, i vreme kao takvo. Zato meteorolozi osmotrene vremenske prilike klasifikuju prema opštim karakteristikama kako bi otkrili još koju tajnu prirode. Dakle, poznavanje frontova i tipova vremena se stiče revnosnim praćenjem vremenskih prilika. Varijacije na temu su beskonačne.
Nadam se da sam dobro dopunio ovaj opis.

[TRSTENIK]

Pedjo, pažljivo sam pročitao tvoju dopunu. Izuzetna je! Jedan od primera (varijanti) tzv. okluzije, sudeći po rasporedu frontova na sinoptičkoj karti, ako se ne varam, bio je nad Srbijom juče, što je i uslovilo obilnije padavine, jer, čini mi se, proces okluzije uključuje i izdašno izlučivanje padavina... Svako dobro, puno pozdrava!

[Joe]

U potpunosti se slažem sa PtPrincom. Znači to što sam ja opisao je samo najčešća pojava u praksi se često dešava da bude drugačije. Ni ciklon se ne kreće uvek od zapada prema istoku. Evo recimo dešava se da se ciklon uopšte ne kreće već stoji na jednom mestu, što je slučaj koji se dešava u hladnijoj polovini godine i takvi cikloni nam donose najobilnije padavine.
Takav slučaj je juče i danas. Ciklon se zalepio za Italijansku čizmu, tako da se mi nalazimo stalno u istom sektoru ciklona. Mi smo bili negde i sada smo između hladnog i toplog fronta. Tačnije ispred hladnog fronta ako se ne varam. Hrvatska, Slovenija, Italija, Crna Gora i Bosna su u hladnom sektoru, a Grčka, Bugarska, Rumunija u toplom sektoru ciklona. Mislim da je to slučaj ovaj put. Ono što je opisao PtPrince (front okluzije) je sasvim nešto drugo.

[TRSTENIK]

Pa, dobro Joe, možemo li krajnje jednostavno da kažemo da spajanjem hladnog i toplog fronta nastaje jedan "složeni" front takozvani OKLUDIVNI FRONT ili OKLUZIJA... Samim tim, pošto je sačinjen od dva fronta ima i najrasprostranjeniju zonu oblačnosti. Potom, i zbog razlike u brzini kretanja, jer je hladni front brži, topli "sektor" se smanjuje (sužava), jer ga sustiže hladni i spaja se sa toplim frontom (najpre u centru, pa grabi ka periferiji ciklona). Tako spojeni topli i hladni front, na periferiji ciklona, formiraju "okludivni front", koji dalje istiskuje topao vazduh, donja granica oblaka se podiže, "tanji" se oblačnost, pa je rezultat celog procesa gomilanje hladnog vazduha u centru ciklona i opšteg rasta vazdušnog pritiska. Iza svega ovoga, zbog brisanja razlika u pritisku, u centru i na periferiji ciklona, taj ciklon postepeno "umire"... Krajnje jednostavno, a ne znam da li je to ono - što je "nešto drugo"...Pozdrav i tebi!

[ptprince]

Slažem se, Dragane, da je okluzija ono što nam daje ovakvo vreme po Srbiji. Ali ne slažem se da okluzija nastaje sustizanjem i spajanjem dva fronta. To je mislio i Tor Beržeron, ali to viđenje je bilo aktuelno u njegovo vreme (poočetkom prošlog veka). Danas to deluje malo drugačije; naime, okluzija je sastavni deo procesa popunjavanja i odumiranja ciklona i nastaje na mesto gde se front 'zatalasao', tj. išao malo napred, pa malo nazad, pa se savija, pa se uvija itd. To je danas, to se slažem sa Joeom. Retkost je, kao danas, da se za vreme tog 'talasanja' ciklon malo produbi. Ta pojava je više usled kretanja vazdušnih masa i preovlađujuće cirkulacije u toj oblasti. Današnji ciklon je 'povukao ručnu' i može da se zaglavi dok se ne popuni.
I retrogradno kretanje ciklona (od istoka prema zapadu, generalno) je deo svega toga. Generalno, Joe ima pravo za tople i hladne sektore ovih dana, ali teško ih je razlučiti u potpunosti.
Uh, Dragane, ne mislim da je ova tema krajnje jednostavna. Da jeste, analiza i prognoza vremena bi bila mnogo lakša nego što jeste.
Kišni čoveče, uživaš li u ovoj diskusiji?

[TRSTENIK]

Bravo Pedjo, majstore! Pretvorismo ovo u naučni forum, a stvar je komplikovana i te kako! Da i mi povučemo malo "ručnu"

[Stefano]

nema potrebe da povucemo rucnu. Svaka kvalitetna diskusija je dobrodosla.

[IvanZD]

Samo da napomenem, za praktični dio, ponekad se događa da prolaskom tople fronte prizemna temperatura ne poraste, već padne, a da prolaskom hladne fronte ne padne već poraste. Ovi čudni slučajevi koji prkose teoriji se događaju zapravo dosta često. Evo kako dolazi do ove dvije pojave.

Prolaskom tople fronte, topli zrak će zamijeniti hladni, i temperatura bi trebala porasti. Međutim, često se dogodi da uslijed oborina koje isparavaju, i time troše latentnu toplinu (ne znam da li vi ovo isto tako zovete - to je ona količina energije koja se treba utrošiti za promjenu agregatnog stanja). Upravo zbog tog trošenja energije, može se dogoditi da se temperatura ne uspije povisiti iznad one koja je bila ispred fronte.

Drugi slučaj je kad nailazi hladna fronta uz oblačno vrijeme, po mogućnosti u ljetnom periodu. Temperatura takva kakva je, prolaskom fronte se razvedri i unatoč činjenici da je došla nešto hladnija zračna masa, zbog jakog sunčeva grijanja podloge, temperature zapravo budu više nego ispred fronte u toploj zračnoj masi. Ovo je mnogo češći slučaj nego izgleda na prvi pogled!

[ptprince]

Ivane, hvala na ovoj korisnoj dopuni. Malo ko to zna (ali ima i nas koji znamo za te slučajeve).
Jezički, i kod nas se isto kaže za latentnu toplotu (razlika nije u reči 'latentno' ). Samo, da ne bude zabune, isparavanje i sublimacija u gasno stanje troše tu toplotu (hlađenje), a kondenzacija i sublimacija u čvrsto agregatno stanje oslobađaju tu toplotu.
U energetskom bilansu atmosfere, značajan deo toplote se sa površine tla odaje upravo isparavanjem (vidi fluks latentne toplote), a znatno manje izračivanjem (fluks osetne toplote). Ova činjenica se inače uči u osnovama meteorologije (ko je učio, zna, a ko nije, upravo je naučio ).

[petar_pan]

ok lepo ovo sve pise nego da dodam jos i ovo
postoje i dva tipa hladnog fronta
1. hladni front prvog reda(roda)
2. hladni front drugog reda (roda)
razlikujemo ih po brzini premestanja, a u atmosferi se razlikuju po zakrivljenosti frontalne zone. Recimo hladni front drugog reda ispred sebe vrlo brzo i na vecu visinu izbacuje vazduh ispred frontalne zone tako da su sami procesi koji se desavaju dosta burni. U letnjem periodu gotovo je sigurno da takav front sa sobom nosi i Cb oblake pa cak i supercelije

[petar_pan]

A da a sto se tice okluzija postoje dva tipa okluzije
po tipu hladnog i po tipu toplog fronta u zavisnosti koji front stize koga

[petar_pan]

E sad opet ja
pitanje je bilo i za frontalnu povrsinu
Na sinoptickim kartama front se predstavlja kao linija, ali naravno u prirodi to nije tako u prizemlju front (ta linija ) moze biti par desetina kilometara dok na visini moze biti i nekoliko stotina kilometara
Naime front se definise kao granicna povrsina izmedju dve vazdusne mase razlicitih karakteristika
Dakle nebi ih ba uvek vezao za ciklone.
A sto se tice nastanka ciklona tu moram da dodam jos nesto ciklon nastaje kao deformacija na frontu. Naime kada vazduh koji se krece duz linije fronta skrene usled deformacije frontalne linije u zadnjem delu te frontalne linije pocinje da pada pritisak i to mozemo okarakterisati kao centar ciklona. priroda se trudi da taj deo popuni i nastaje cela zavrzlama koja se tesko ovako bez slike objasnjavati.
Pokusacu da nabavim slike pa ce sve biti jasno
naravno ako jos uvek ima interesenata za ovu temu

[petar_pan]

Uh bas sam nesto inspirasan veceras
pa da nastavim sta jos ovde fali
Naime Joe je fino opisao vazdusne mase i frontove ali fali jos jedna jako bitna stvar kada se radi o tome da mozemo sami da procenimo koji je front u pitanju negledajuci sinopticke karte
To je oblacni sistem koji je vezan za frontove
naime topli front koji se krece tako da prvo osvaja vise delove atmosfere (da neponavljam sto je Joe napisao) moze da se vidi tako sto cak do 1000km ispred linije fronta pocinju da se javljaju Ci fib, pa zatim Cc, preko Ac, As i recimo na kraju Ns.
Oblaci vertikalnog razvoja obicno nisu vezani za ovaj front medjutim jako su cesta pojava iza linije fronta jer je tada nestabilnost atmosfere jako velika.
Hladni front koji se krece tako da ispred linije fronta izbacuje topli vazduh na visinu mozemo prepoznati sto recimo na 100-200 km ispred linije fronta gotovo sigurno mozemo videti Ac len.  Ispred same linije fronta formiraju se Cb ustvari oblaci vertikalnog razvoja. Koliko ce procesi biti burni naravno zavisi od nestabilnosti vazdusne mase.

[ptprince]

Brate po odrastanju Petre Pane, znaš i sam da je svaki front priča za sebe. Ono što sam ja učio jeste da u prirodi ne postoji front iz knjige. Dakle, umetnost je odrediti frontove kako treba. Detalji koje daješ su prilično idealizovani i jednostavno nisu pravilo.
A za spajanje frontova kako si opisao javi se Toru Beržeronu i ostalima iz bergenske škole, to bi njima bilo zanimljivo. Cenim tvoje znanje, jer vidim da si učio ove stvari. Ali, tema je jako široka i jako stručna, i zahteva mnogo drugih znanja (koja verujem da imaš).
Hej, baš je zanimljivo raspravljati se kada učestvuješ u tome. Pozz!

[petar_pan]

Naravno da nepostoji front iz knjige i naravno da je sve ovo poprilicno idealizovano ali je takodje opste prihvaceno kao pravilo. Mislim nije ovde u pitanju simpozijum vec ljudi koje zanima meteorologija traze odredjene podatke definicije misljenja objsnjenja jer literature ima jako malo.Tako da mislim da im i treba dati jednostavne skolske primere. A sto se tice Beogradske skole meteorologije nemoj da je podcenjujes nisu oni  bas losi tacnije ja mislim da je ta skola jako dobra ali to i nije bitno.
Inace naravno da mi nepada napamet da se nesto raspravljam ja mogu samo da napisem sta mislim ili znam na neku temu ili da dopunim necije izlaganje ako mislim da je nepotpuno vodeci racuna da sto plasticnije objasnim temu i sto pribliznije knjizi.
Licno smatram da je knjiga koju bi svim clanovima foruma preporucio amaterima ne profesionalcima je Opsta meteorlogija od Igora Delijanica. Ima je kao udzbenik za prvu godinu srednje hidrometeorloloske skole

[ptprince]

Naravno da nepostoji front iz knjige i naravno da je sve ovo poprilicno idealizovano ali je takodje opste prihvaceno kao pravilo. Mislim nije ovde u pitanju simpozijum vec ljudi koje zanima meteorologija traze odredjene podatke definicije misljenja objsnjenja jer literature ima jako malo.Tako da mislim da im i treba dati jednostavne skolske primere. A sto se tice Beogradske skole meteorologije nemoj da je podcenjujes nisu oni  bas losi tacnije ja mislim da je ta skola jako dobra ali to i nije bitno.
Inace naravno da mi nepada napamet da se nesto raspravljam ja mogu samo da napisem sta mislim ili znam na neku temu ili da dopunim necije izlaganje ako mislim da je nepotpuno vodeci racuna da sto plasticnije objasnim temu i sto pribliznije knjizi.
Licno smatram da je knjiga koju bi svim clanovima foruma preporucio amaterima ne profesionalcima je Opsta meteorlogija od Igora Delijanica. Ima je kao udzbenik za prvu godinu srednje hidrometeorloloske skole

Uh, bre, odma' si na kraj srca. I odma' bi se raspravljao. Kuliraj, u pravu si što se rasprave tiče.
Beogradska škola meteorologije? Pa OK, nije loša (koliko-toliko), ali ja sam te pozvao na BERGENSKU školu (s početka prošlog veka), a ne na Beogradsku. Bergenska škola je prilično zastarelih shvatanja. Mislim, To je važilo u vreme kada nije bilo ovakvih saznanaj kao danas, kada je sinoptika bila u povoju (u pelenama meteorologije - uh, ovo je izraz par excellance  )
Što se Delijanićeve knjige tiče, imam je i slažem se da je pok. Delijanić napisao super knjigu sa divnim primerima. Imam je i ja i veoma joj se rado vraćam. Ali ne može se nabaviti tako lako, treba da znaš nekog iz hidrometeorološke škole ili Zavoda, ne znam baš... Preporuka stoji. Ima još lepe literature, popularne ili stručne...
73će? Jesi li ti završio srednji HM školu? Po priloženom znanju rekao bih da jesi.

[petar_pan]

Jbg provaljen sam
da jesam zarsio HM skolu
Imam i ja Delijanicevu knjigu samo sam je pozajmio pa sad nikako da je dobijem nazad
Inace stvarno je smatram osnovom meteorologije i svakom bi je preporucio

[ptprince]

Jbg provaljen sam
da jesam zarsio HM skolu
Imam i ja Delijanicevu knjigu samo sam je pozajmio pa sad nikako da je dobijem nazad
Inace stvarno je smatram osnovom meteorologije i svakom bi je preporucio

Baš je bilo teško, a? 
Reći ću Nadi Anušić da lepo koristiš svoje znanje! 
Teško je i mene provaliti, a?
A što se knjige tiče, stvarno si lik. Pozajmio... znam, lepa namera... Hej, nema veze. Mislim da imam viška knjigu.