Meteorološki Forum
Meteorologija => Meteorologija => Temu započeo: freeze 05. Januar 2011. u 11:18
-
Drugari, evo resih da otvorim novu temu u kojoj ce biti reci o ovoj tematici.
Da ne bismo krasili temu prognoze sa ovim pozivam sve clanove kojima je ova tematika zanimljiva ali i one sa svezim strucnim znanjem da mi se pridruze ovde kako bi svim ljudima koji budu citali ovo na sto prostiji nacin priblizili ovu temu.
Istorija NAO
Istorija NAO je prilicno duga. Misionar Hans Edge Saabie napravion je posmatranje, i u svom dnevniku 1770-78 naveo sledece. Kada su zime u Danskoj bile teske kako su je tamo dozivljavali, u isto vreme na Grenlandu bila bi blaga u odnosu na to kakve zime tamo znaju biti, i obrnuto. "Istovremeno, koherentne fluktuacije u temperaturi, padavinama, kao i vazdusnom pritisku u nizim slojevima bivalo je dokumetovano a informacije su dolazile sa istoka iz centralne evrope, sa juga iz suptropske zapadne afrike i sa zapada iz severne amerike. Fluktuacije NAO uticale su na klimu od Severne Amerike do Sibira i od Arktickog okeana do Ekvatora.
NAO predstavlja dominantan mod zimskih klimatskih aktivnosti u reginu Severnog Atlantika rasprostiruci se od centralne Severne Amerike do Evrope i vecine severne Azije. NAO predstavlja veliku klackalicu u atmosferskoj masi izmedju suptropskog visokog i polarnog niskog vazdusnog pritiska. Odgovarajuci index varira od godine do godine ali ispoljava tedenciju da intervali ostane u jednoj fazi i po nekoliko godina.
(http://img51.imageshack.us/img51/8274/naoindex1.gif)
Positivni NAO Index:
# Faza Pozitivnog NAO index-a prikazuje jaci nego inace suptropski centar visokog pritiska ( Azorski anticiklon ) i dublji nego sto je to normalno Islandski niski pritisak ( produbljen ciklon iznad Islanda )
# Povecana razlika u pritisku rezultuje porastu broja i jacine zimskih oluja koje prelaze Atlanski okean prateci severniji put, tj krecuci se severnije.
# Ovo se rezultuje toplijim i vlaznijim zimama u Evropi kao i hladnijim i suvljim zimama u Severnoj Kanadi i Grenlandu.
# Istocna Amerika tada ima blagu i vlazniju zimu.
(http://img822.imageshack.us/img822/3303/naos.gif)
Negativni NAO Index:
* Faza negativnog NAO index-a pokazuje slabiji subtropski visok pritisak ( Anticiklon ), ali isto tako i slabiji Islandski nizak pritisak ( Ciklon ).
* Smanjeni gradijent pritiska na Islandu rezultuje redjim i slabijim zimskim olujama koje prelaze vise zapad-istok put.
* One dovode vlazan vazduh u oblast Mediterana, a hladan vazduh u oblast severne evrope.
* Americka istocna obala tada ima ceste prodore hladnog vazduha i jake snezne oluje.
* Grenland tada ima blaze zimske temperature.
(http://img402.imageshack.us/img402/3303/naos.gif)
A evo i kako NAO index utice na vreme ovde kod nas.
(http://img821.imageshack.us/img821/4456/image010io.jpg)
Dakle kada je aktuelna Pozitivna faza kod nas bi trebalo biti hladnije ali suvlje, a kada aktuelna Negativna faza kod nas bi trebalo da je nesto toplije ali i vlaznije, s tim da usled Bloking situacije mozemo cesce da imamo prodore hladnije vazdusne mase sto u kombinaciji sa ciklonima koji dolaze najcesce iz mediterana moze da donese obilnije snezne padavine.
-
Svaka cast freeze, odlicna tema. :super: Bas super sto si se potrudio da napravis temu sa malim podsetnikom za sve one koje interesuje ova tematika. Upravo ovo sam zeleo da postignem u svojim postovima da se malo vise govori o ovome zato sto je jako korisno i dosta pomaze u dugorocnom prognoziranju, naravno slazem se da ne treba sve ovo ubacivati u dugorocne prognoze jel bi bilo off topic ali ne bi bilo ukoliko bi samo pomenuli u prognozama trenutno stanje oscilacija ili ako se pozovemo na njih prilikom prognoziranja naravno ne vise od 2 maksimum 3 recenice. Ali je zato ovo pravo mesto gde mozemo o ovome diskutovati i razmenjivati misljenja i iskustva.
Moglo bi se jos nesto dodati ovde o AO posto fali jer mislim da je upravo AO veci "igrac" kad je hladnoca u pitanju, dok je NAO vise zaduzen za padavine, sto se nasih prostora tice. I jos jedan predlog za dopunu i bolji kvalitet tvoje teme ne bi bilo lose povremeno je azurirati da ne kazem apdejtovati :) sa trenutnim stanjem ove dve oscilacije. :-*
-
(http://img545.imageshack.us/img545/8317/arcticsubart.gif)
(http://img218.imageshack.us/img218/8249/arcticoscillation.jpg)
Ova dve slike prikaziuju na slikovit nacin uticaj Arktickih oscilacija na vremenske prilike na gornjoj polovini severne zemljine polulopte.
Arkticke oscilacije odnose se na suprotne obrasce atmosferskih pritisaka u severnom delu srednje i vise geografske sirine.
Pozitivna faza oscilacija javlja se onda kada je nad polarnim regionom aktuelno polje sa relativno visokim vazdusnim pritiskom, a u isto vreme ispod polarnog regiona aktuelno je polje sa niskim vazdusnim pritiskom. Ukoliko je aktuelna obrnuta situacija onda se AO nalaze u pozitivnoj fazi. Ako je AO+ onda imamo ceste prodore vlaznih vazdusnih masa iznad Britanije, Skandinavije i Istocne Amerike, a u isto vreme suvo vreme na Mediteranu, a ukoliko je AO- onda Mediteran kao i zapad Amerike dobija najvise padavina.
-
Jos jedan clan i trio koji najvise utice na vremensku sliku koja preovladava zimi na severnoj polulopti bice zaokruzen.
Pogadjate pa naravno u pitanju je Polarni Vorteks, tacnije njegovo kretanje.
Polarni vorteks je obrazac uporne ciklonske cirkulacije velikih razmera u srednjim i gornjim krajevima troposfere i stratosfere centriran uopsteno iznad polarnih regiona svake hemisfere. Na Arktiku vrtlog je asimetrican i je predstavljen kao izduzeno podrucije niskog pritiska nad istocnoj Severnoj Americi. Vazno je napomenuti da polarni vrtlog ili vorteks nije povrsinski obrazac, on tezi da bude veoma rasiren u gornjim- visim delovima atmosfere ( iznad 5 km u visini).
(http://img233.imageshack.us/img233/2464/a27d.gif)
-
Odlicno, zanimljivi prikazi. . . :super:
-
^^
Hvala drugari.. :super:
Evo kako se prognozira kretanje indexa NAO i AO u narednom periodu.
(http://img33.imageshack.us/img33/6997/naosprd2z.gif)
Vidi se da NAO index postepeno raste i ubrzo prelazi u +. Na modelima zna se sta to donosi nama, ono sto najvise volimo, naravno juzinu i otopljenje.. :lmao:
Sto se tice AO indexa, on definitivno ostaje u - fazi, sto je za sada jedino sto ostavlja nadu da bi zima mogla jednog dana u januaru da se vrati.. :D
(http://img703.imageshack.us/img703/314/aosprd2x.gif)
-
Ja sam na osnovu duzeg posmtaranja primetio da ti indexi govore svasta, a ustvari ne govore nista.
:D
Odnosno, nisam primetio neku jaku korelaciju izmedju nase zime i minusa u tom indexu.Obicno se ti indexi pokazu kao pukovnici posle bitke.
-
Da NAO ide ka pozitivnoj fazi i bice do sredine meseca sto znaci da u narednom periodu treba ocekivati toplije ali i vlaznije vreme
sto se poklapa sa dugorocnom prognozom Rhmz-a za januar, koji bi po njima trebao biti topliji i vlazniji. Atlantik bi u narednom periodu trebao biti aktivniji ali je zato AO u umereno negativnoj fazi i upravo to ce drzati prodore toplog vazduha pod kontrolom, sto znaci da pored toplih mozemo ocekivati i nesto hladnije dane ali vise jesenje nego zimske sa kisom eventualno suznezicom dok bi na planinama moglo biti snega.
Ali pravo zimsko vreme ne treba ocekivati do trece dekade januara. Opet ni ovo ne treba uzimati zdravo za gotovo, sve zavisi od mlazne struje, ona cesto ume da produzi otopljenja a skrati hladne prodore sa sneznim padavinama ili cak sto je jos gore moze da posle obilnih sneznih padavina izazove nagla otopljenja sto dovodi do katastrofalnih poplava... ::)
-
Opet ni ovo ne treba uzimati zdravo za gotovo, sve zavisi od mlazne struje, ona cesto ume da produzi otopljenja a skrati hladne prodore sa sneznim padavinama ili cak sto je jos gore moze da posle obilnih sneznih padavina izazove nagla otopljenja sto dovodi do katastrofalnih poplava... ::)
Molim te, ipak ne bi trebalo satanizovati mlaznu struju.Ona je tako visoko gore u troposferi(kod tropopauze) da ona ne moze da ima nikakav direktan uticaj na parametre vremena kod nas.Indirektan uticaj ima svakako i to mora da se uzme u obzir, ali kako zamisljas da mlazna struja izazove naglo otopljenje?
-
Ne satanizujem ja mlaznu struju samo po nekoj logici opet ne moram biti u pravu ali mlazna struja bar kolko sam ja cuo od meteorologa diktira vremenske parametre sto znaci da svojim intenzitetom odnosno brzinom kretanja moze da utice na duzinu trajanja ili brzinu nastupanja odredjene vremenske prilike ne znam ispravi me ako gresim ali mislim da je to od presudnog znacaja za vremenske prilike ne samo kod nas nego svuda. Eto ti odgovor za naglo otopljenje.
A kad smo kod "satanizacije" mlazne struje ako je neko taj koji je krivi za sve onda su to sigurno mediji gde joj cesto dodeljuju i epitet broken jet stream u prevodu poremecena mlazna struja. Prema misljenju vecine meterologa ona je glavni krivac za ekstremno i neuobicajeno toplo vreme u Rusiji proslog leta. Na prognozama CNN-a uvek daju i prognozu za mlaznu struju i dosta vremena joj posvecuju...
-
Da, da razumem sta kazes, ali kada onako napises, meni se odmah nesto smraci u glavi.Imas ti na to pravo, ali ja volim da sve isteramo na cistac u vezi atmosfere.Napisacu nesto o mlaznoj struji uskoro da bismo to razjasnili za svagda.Moram prvo ipak malo da konsultujem literaturu :D
-
Da mozda sam ja malo uprosceno objasnio njen uticaj naravno da znam u kom se delu nebesa nalazi jako je korisna kako za vreme tako i za vazduhoplovstvo. Ja sam zapravo hteo da kazem da neke nagle promene vremena i velike temperaturne oscilacije u kratkom vremenskom periodu, neuobicajeno dugo ili neuobicajeno kratko trajanje odredjenog tipa vremena svakako zavise od mlazne struje. ;)
-
Bas htedoh da se ispravim i kazem kako je mlazna struja cetvrti nezaobilazan faktor koji uslovljava vremenske prilike svuda pa i kod nas zimi.
Bilo bi super da se nesto i o njoj napise, onako strucnije ali opet jasno svima..:)
-
Evo kako polarni vortex prikazuje GFS12z za aktuelan vremenski period.
(http://img89.imageshack.us/img89/9301/rhavn061.gif)
Sto bi temperaturno na oko 1500m nadmorske visine ili 850hpa izgledalo ovako:
(http://img401.imageshack.us/img401/5633/rhavn062.gif)
A evo isto to prikazano u vidu aktuelnih temperatura na 2m nadmorske visine:
(http://img191.imageshack.us/img191/1135/rhavn063.gif)
Kao sto se sa prve slike moze zakljuciti, polarni vorteks trenutno se nalazi u umerenoj negativnoj fazi.
Vidimo da nema puno polja u kojima preovladava anticiklon koji bi pravio bloking situaciju bilo gde, ali postoju mehur sa povisenim vazdusnim pritiskom - anticiklonom iznad Kanade. Narednih dana ocekuje se stvaranje bloking situacije i samim tim i otopljenje na podruciju iznad Aljaske sto ce uz snazan jet stream doneti jako zahladjenje dobrom delu SAD-a. Time je prisutna i tedencija ostanka AO u negativnoj fazi.
Takodje iz prilozenog, vidi se da je najveci deo najjace hladnoce skoncentrisan trenutno u oblasti centralnog i istocnog Sibira, a da je dobar deo Evrope znatno topliji nego sto je to bio prethodnih mesec dana.
-
Tacno tako freeze, analiza ti je za desetku! :first:
U narednom periodu NAO ide u dobar + sto znaci aktivniji Atlantik i jacanje Jet stream-a kod nas sto ce pomoci u transportu toplote sa Mediterana na nase prostore - tako kaze 3B Meteo.
Jaci jet stream je u vecem delu Evrope doneo naglo otopljenje i probleme sa naglim topljenjem snega narocito u Nemackoj bas kao sto sam i rekao da ce biti u jednom od postova.
Mozda je i dobro sto u ovom poslednjem hladnijem periodu kod nas nije palo mnogo snega jer bismo imali slican problem kao i Nemci...
-
Thanks Lazare :super:
Naravno, uvek je posledica obilnog snega, nakon otopljenja, bljuzgavica, blato, barice i cesto poplave blazeg ponekad i ozbiljnijeg intenziteta. Uzivamo u sneznom pokrivaci i zimskoj idili koja je tada aktuelna, ali u podsvesti uvek znamo da nas kad tad cekaju mokre carape, prljave cipele i odlazak do najblize reke u setnju, ne bi li na licu mesta osmotrili nagle promene vodostaja.
Evo ovde se vidi o cemu Basta Gangsta :D prica. Naime tedencija je u kretanju i jednog i drugog indeksa ka pozitivi. Nije to neki jak +, ali stvari su takve kakve su i nastavili se takva tedencija u crtarijama ENS-a, juzina ce nam posteno dosaditi jer cemo je za razliku od zime kada je ona nekada bila redak gost imati i na prolece i na leto pa mozda i dobar deo jeseni..
Ipak ima tu i nekih ENS-a koji crataju opstanak kakve takve negativne faze i jednog i drugog indeksa, to je nada, ali slaba za sada..
(http://img407.imageshack.us/img407/6997/naosprd2z.gif)
(http://img411.imageshack.us/img411/624/aosprd2h.gif)
A evo i trenutno stanje polarnog vorteksa prema GFS-u:
(http://img340.imageshack.us/img340/9301/rhavn061.gif)
Sa slike jasno se vidi blocking nad Aljaskom (SAD be prepared..), ali isto tako i jaka ciklonalna aktivnost na atlantiku..( grudvanje u Evropi samo snegom iz frizidera :D)
-
(http://img210.imageshack.us/img210/7544/seasonjfmnao.gif)
Grafik ispred predstavlja kretanje prosecne vrednosti NAO indexa za mesece januar februar i mart (dakle u zimsko vreme) od 1950 pa do 2010. god.
Iz njega moze se jasno procitati da su zime 50-ih,60-ih,70-ih pa i prve polovine 80-ih bile vecinom u negativnoj fazi NAO indexa, pa samim tim i hladnije, a upravo u ovim godinama desavale su se zime o kojima nasi stariji sugradjani cesto pricaju i karakterisu ih kao izuzetno hladne sa mnogo snega.
Dok su zime pocev od druge polovine 80-ih pa nadalje sve do zime 2010-te bile u znaku pretezno pozitivnog NAO indexa pa samim tim i znatno toplije. ( Tu spadaju i zime 2000-2001, 2007-2008 koje su upamcene kao zime bez zimskog vremena..)
Ipak, pocev od prosle godine prisutan je trend ekstremno niske vrednosti NAO indexa sto se najvise odrazilo na predele severne evrope i SAD-a koje su kako prosle tako i ove zime do sada imale temperature nize od proseka i po nekoliko stepeni ( Velika Britanija i Irska) i obilniji sneg u pojedinim predelima ( Skandinavija, Nemacka, Istocne SAD, Poljska, Skotska..)
(http://img442.imageshack.us/img442/2122/800pxwinternaoindexsvg.png)
A ovako to izgleda u periodu od 1880 pa do 2010, sa jednog drugog izvora.
-
freeze, sto se tice tvog poslednjeg posta, moram malo da te korigujem, nadam se da mi neces zameriti. To cinim dobronamerno, bas zato sto se ja najvise slazem sa tobom oko ovih parametara i njihovog uticaja i vidim se kapiramo.
Prva stvar, odlicni su grafici i dobro si uocio korelaciju izmedju NAO indexa i sneznih zima tokom 70-ih i 80-ih godina. Te zime su bile snezne i to stoji. Tacno je da smo od 90-ih godina pa naovamo imali trend nesto blazih zima, bilo je tu i dobrih zima i sneznih i hladnih, ali i ovih drugih suvljih i toplijih, a poslednjih deset godina su dominirale ove druge, gde znacajno mesto zauzima i rekordno topla i suva zima 2006/2007. Gresku si napravio rekavsi da su zime 2000-2001 i 2007-2008 upamcene kao zime bez zimskog vremena.
Ispravka- Zima 2000/01 jeste bila toplija od proseka ali su zimsko vreme i dobar sneg ipak stigli krajem zime.
Zima 2007/08 je isto bila tu i tamo blaza jer se zavrsila suvise rano sredinom januara, dok su u februaru obarani rekordi maksimalnih dnevnih temperatura koji su isli do cak neverovatnih 25 stepeni, ali je zato decembar 2007. bio izuzetno hladan i bogat ledenim danima i snegom, kao i prva polovina januara. Moze se reci za ove dve zime da su imale manje zimskog vremena nego sto je to uobicajeno, a zimsko vreme (ledeni dani i snezne padavine/pokrivac) moze da se kaze da je izostalo zime 2006/2007. Dobro, ti si sustinu pogodio, hteo si da ukazes koje su zime bile blaze sto i jeste tako, dosta je to zima ne mozes svaki zimski mesec zapamtiti ali da bi dao preciznu ocenu zime moras uzeti u obzir svaki zimski mesec i uradis neki prosek. A posto su sve te zime sada vec istorija, moj savet ti je da se koristis odlicnom arhivom ovog foruma, samo udjes u aktuelne vremenske prilike za mesec i godinu koja te interesuje i Vualaaaa :D doduse forum postoji od 2006-e tako da za podatke starijeg datuma ces morati da koristis neki drugi izvor na netu, a profesionalan opis zima imas na sajtu RHMZ :super: tako da ako volis da kopas po arhivi kao ja uzitak je zagarantovan. :kafa::cheers:
-
Ma nema problema Lazare, samo ti ispravljaj, gde god vidis da treba. Nisam kopao po arhivi, u pravu si, vec se koristio secanjem..
-
(http://img838.imageshack.us/img838/3844/naosprd2.gif)
(http://img94.imageshack.us/img94/306/aosprd2t.gif)
Najnovije prognoze kretanja vrednosti NAO i AO indexa ne ulivaju optimizam za zaimoljupce, pogotovu za snegoljupce.. :-\
Naime + je nesto opste sto se jano vidi sa obe slike.. Sta to znaci, pa najverovatnije da ce zima biti gotova posle tok treceg hladnog talasa koji se za sada prognozira za period posle 18-19-og januara i koji bi trebao da traje do otprilike 28-29 januara.
NAO je vec sada u slaboj pozitivnoj fazi ( sto je nama donelo ovo aktuelno otpljenje ( doduse malo ublazeno danas i sutra ) i tako ce u dogledno vreme i ostati. I dalje ce ciklogeneza biti Kanada i cikloni ce u dogledno vreme prelaziti Atlantik, ovog puta donoseci samo kisu Britaniji, severnoj Nemackoj, Poljskoj, pa cak i juznoj Skandinaviji, jedno vreme. Postoji za sada tedencija stvaranja bloking situacije nad atlantikom, koja ce blokirati prelazak ciklona juznije od Grenlanda i Islanda, i usloviti silazak hladnijeg talasa sa krajnjeg severa Evrope,sto se poklapa sa slikom 2 na kojo se vidi blagi pad AO indexa u to vreme. Ipak oko 22-og AO index pocinje da raste da bi oko 24-25 presao u slabiji +, ali tedencija je njgovog nastavka rasta u + zoni, sto ce u kombinaciji sa + NAO indexom gotovo sigurno doneti otopljenje vec nakon 28-29 jan. Nakon toga usledice prema sadasnjem stanju postepeni i konstantni rast temperatura i najverovatnije kraj zime.. Naime, tada ce centar hladnoce biti i ostati Kanada i Sibir, polarni vortex ce se stabilizovati u potpunosti, jer ce bloking situacije u potpunosti izostati.
Ukoliko se ovo ispostavi kao tacno, ova zima ce biti iznadprosecna sto se tice temperatura kod nas.
Ipak prosek NAO i AO bi do kraja zime trebao biti negativan, i time bi se nastavio negativni trend koji je zapoceo prosle zime, a znamo da prosecne vrednosti NAO i AO indexa teze da budu u istoj oblasti ( negativni ili pozitivni ) i po desetak, i vise godina sa povremenim kratkotrajnim prekidima. Sta to znaci, pa postoji mogucnost da i naredne zime ostanu u negativnom trendu, pa bi mozda neka od narednih zima bila ostrija u nasim predelima..
Sve je ovo neko moje razmisljanje i naravno da postoji mogucnost da gresim.., no vreme ce pokazati..
Ciao for now.. :lmao:
-
Teznje ka pozitivnoj fazi su vise nego ocigledne, sve je izvesnije da ce tako i biti....
Ne znam kakav je trend oscilacija za naredne godine, ne postoje modeli koji to prognoziraju, a cini mi se da se to jos uvek klacka + - videcemo u godinama koje dolaze, mada cini mi se da se poslednjih godina period oscilovanja ubrzao sto dovodi do kraceg trajanja odredjene faze bilo pozitivne bilo negativne. Ali pored toga, ubrzalo se i smenjivanje ENSO sistema (La Nina, EL Nino) koji su pokretaci ovih oscilacija. Zato imamo ovako haoticne skokove i padove iznad i ispod proseka i obaranje rekorda svih vrsta sirom sveta i svaka zima je prica za sebe pocev od 2000-e pa do danasnjih dana.
Sta je dovelo do ovog narusavanja ravnoteze jos uvek se nagadja, ali i tu se moze uociti neki indikator klimatskih promena.
Dva moguca krivca su vulkanski pepeo i izlivanje nafte u Meksickom zalivu.
Za sada postoje pretpostavke da je pepeo od proslogodisnje erupcije poremetio cirkulisanje mlazne struje sto je dovelo do velikih nepravilnosti u cirkulaciji, jacini, kretanju, pa cak i njenom blokiranju sto moze izazvati katastrofalne posledice po podrucje inad koga je blokirana kao sto je to bio slucaj u Rusiji prosle godine. Nazalost i dan danas su te nepravilnosti zastupljene globalno.
Evo najsveziji primer je Australija, njihov meteoroloski biro zna da kad je na snazi fenomen Ninja da oni imaju padavine iznad proseka sto u kombinaciji sa blokiranom mlaznom strujom donosi nevidjene poplave. Trenutno dok ovo pisem Australija se se suocava sa katastrofalnim poplavama kakve se ne pamte u poslednjih sto godina.
-
(http://img838.imageshack.us/img838/3844/naosprd2.gif)
(http://img94.imageshack.us/img94/306/aosprd2t.gif)
Najnovije prognoze kretanja vrednosti NAO i AO indexa ne ulivaju optimizam za zaimoljupce, pogotovu za snegoljupce.. :-\
Naime + je nesto opste sto se jano vidi sa obe slike.. Sta to znaci, pa najverovatnije da ce zima biti gotova posle tok treceg hladnog talasa koji se za sada prognozira za period posle 18-19-og januara i koji bi trebao da traje do otprilike 28-29 januara.
NAO je vec sada u slaboj pozitivnoj fazi ( sto je nama donelo ovo aktuelno otpljenje ( doduse malo ublazeno danas i sutra ) i tako ce u dogledno vreme i ostati. I dalje ce ciklogeneza biti Kanada i cikloni ce u dogledno vreme prelaziti Atlantik, ovog puta donoseci samo kisu Britaniji, severnoj Nemackoj, Poljskoj, pa cak i juznoj Skandinaviji, jedno vreme. Postoji za sada tedencija stvaranja bloking situacije nad atlantikom, koja ce blokirati prelazak ciklona juznije od Grenlanda i Islanda, i usloviti silazak hladnijeg talasa sa krajnjeg severa Evrope,sto se poklapa sa slikom 2 na kojo se vidi blagi pad AO indexa u to vreme. Ipak oko 22-og AO index pocinje da raste da bi oko 24-25 presao u slabiji +, ali tedencija je njgovog nastavka rasta u + zoni, sto ce u kombinaciji sa + NAO indexom gotovo sigurno doneti otopljenje vec nakon 28-29 jan. Nakon toga usledice prema sadasnjem stanju postepeni i konstantni rast temperatura i najverovatnije kraj zime.. Naime, tada ce centar hladnoce biti i ostati Kanada i Sibir, polarni vortex ce se stabilizovati u potpunosti, jer ce bloking situacije u potpunosti izostati.
Ukoliko se ovo ispostavi kao tacno, ova zima ce biti iznadprosecna sto se tice temperatura kod nas.
Ipak prosek NAO i AO bi do kraja zime trebao biti negativan, i time bi se nastavio negativni trend koji je zapoceo prosle zime, a znamo da prosecne vrednosti NAO i AO indexa teze da budu u istoj oblasti ( negativni ili pozitivni ) i po desetak, i vise godina sa povremenim kratkotrajnim prekidima. Sta to znaci, pa postoji mogucnost da i naredne zime ostanu u negativnom trendu, pa bi mozda neka od narednih zima bila ostrija u nasim predelima..
Sve je ovo neko moje razmisljanje i naravno da postoji mogucnost da gresim.., no vreme ce pokazati..
Ciao for now.. :lmao:
Ne bih da se mesam, ali cisto da bude slika jasna da za jedan dan koliko se menja AO index, ti si inace jucerasnji izlaz linkovo, ja cu evo da linkujem danasnji da vidimo kakve su razlike za jedan dan. Inace ima tu istine i veze izmedu nao, i ao sa nasim vremenom, ali samo polako ne treba zimu samo tako zakopati kada vidimo koliko se indexi menjaju samo za jedan dan.
(http://www.cpc.noaa.gov/products/precip/CWlink/daily_ao_index/ao.sprd2.gif)
A evo i NAO da vidimo kolike razlike za jedan dan, juce skoro sve u pozitivi a danas?
(http://www.cpc.noaa.gov/products/precip/CWlink/pna/nao.sprd2.gif)
-
Hmm, jesu velike razlike, ali dok se god prognoza kretanja vrednosti ovih indexa bude bazirala na izlazima GFS-a tj. njegovih ENS-a, prognoze ce se stalno menjati, to stoji..
Ipak nastavicu da pratim situaciju sa prognozama kretanja vrednosti ovih indexa, ali licno mislim da ce AO krajem meseca poceti da prati NAO, i da ce otici u +.., naravno to nije 100% sigurno.
Gabes naravno da mozes da ostavis svoj komentar, :super: jer ovu temu sam i otvorio nebi li svi oni koji nesto znaju o AO i NAO mogli da razmene misljenje, pa da i ostali clanovi i gosti mogu isto da procitaju, i eventualno saznaju nesto sto mozda nisu znali. ;)
-
Evo odlicnog objasnjenja zasto je doslo do poplava u Australiji, i koja je povezanost fenomena La Ninja sa klimom tamo. Mislim da je odlicno i edukativno pogledati ovaj video.
Ostavljam ga ovde iako je off,ali nadam se da nema veze.. :)
http://news.bbc.co.uk/go/em/fr/-/weather/hi/news/newsid_9340000/9340513.stm (http://news.bbc.co.uk/go/em/fr/-/weather/hi/news/newsid_9340000/9340513.stm)
-
(http://img522.imageshack.us/img522/4055/naosprd2k.gif)
(http://img651.imageshack.us/img651/1117/aosprd2f.gif)
NAO Index trenutno u umerenoj pozitivi i ostace tako do 20-og januara, kada ce ponovo imati blago negativnu vrednost. Ovu blago negativnu vrednost od 20-og januara uzrokovace blok koji ce se stvoriti nad severnim atlantikom. Ova situacija nasim predelima donosi spustanje hladnog vazduha sa severoistoka i samim tim zahladjenje od 20-og. Oko 28-og januara ENS-i vide 2 scenarija kretanja vrednosti NAO-a, prvi,65% verovatnoce, destabilizacija anticiklona nad Atlantikom,i ponovni prelazak NAO indexa u blagi +, sto bi nama donelo ponovno otopljenje, i drugi, 35% verovatnoce, nastavak blagog opadanja vrednosti NAO indexa sto bi znacilo postepeno dodatno jacanje AC nad atlantikom i samim tim i odrzavanje hladnoce nad nasim predelima, tj.,nastavak zime.
AO index sa druge strane trenutno u blagoj negativnoj fayi sa tedencijom rasta vrednosti, i oko 17-og jan. on ce dostici 0-tu vrednost i kratkotrajno preci u +, da bi od 18-og zapoceo pad vrednosti ovog indexa, koji bi se nastavio do 24., a potom opet 2 scenarija. Prvi njegov ostanak u negativnoj fazi, samim tim i opstanak zime kod nas (35%), i drugi pocetak stabiliyacije i prelazak u + od 28-og jan(65%).
(http://img59.imageshack.us/img59/2228/rhavn1321.gif)
Ovako bi polarni vortex izgledao tog 20-tog jan. koji predstavlja prekretnicu. Jasno se vidi pocetak stabilizacije Atlantika, i cikloni vise ne prelaze atlantik po putanji kojom su to cinili prethodnih 15-tak dana, vec to sada cine severnije, pa je omogucen prodor hladnog vazduha prvo srednju a potom i jugoistocnu Evropu kasnije.
-
(http://img135.imageshack.us/img135/9320/10799.jpg)
(http://img200.imageshack.us/img200/8914/107992.jpg)
Slike ispred ukazuju na to da je 2010.god.bila zajedno sa 2005-om.,najtoplija ikada zabelezena na globalnoj rameri. Ipak jasno se vidi sa prve slike da je veci deo Evrope, sa izuzetkom jugoistocne naravno:D, bio u proseku nesto hladniji od npr. SAD-a i dobrog dela Kanade..
-
Any talk of spring coming early is vastly premature, and indeed there are indications of a return to colder conditions next week as winds turn to come at us from the north or east again for a while.
Because the UK was so abnormally cold through December and into early January and because the atmosphere strives for balance, it stands that some other part of the northern hemisphere should have been unusually warm.
And so it proves when we take a look at Greenland and northeast Canada, where it has regularly been warmer than our own frigid shores.
In fact there has been record-breaking warmth. South Baffin had temperatures 20 degrees above normal in the first week of January, with, for example, Iqaluit breaking its date record on January 3rd. A maximum of +1.2 deg C might not sound impressive but this is well inside the Arctic Circle, and the previous record for the day was -1.7 deg C in 1970.
Pangnirtung was even more impressive, rising to +8 deg C on January 4th, about the same as London today, trouncing the previous date record of -3.7C in 2002.
And on December 22nd the world’s most northerly permanent settlement at Alert, at the northern end of Ellesemere Island and only 817 kilometres from the North Pole, rose to +0.2 deg C, which was thirty degrees above the December average.
^^ ^^
Oprostite forumasi, stvarno mi je bilo malo mrze da prevedem ovo, ko razume English shvatice, a ko ne radi se o tome da je dok je severna i severozapadna Evropa bila izuzetno hladna u decembru 2010-te, za to vreme su na grenlandu i SI Kanadi obarani temperaturni rekordi i temperatura je u nekim mestima bila i 20 a negde i 30 stepeni iznad visegodisnjeg proseka...
Ovo je sasvim u skladu sa izrazito negativnim NAO i AO indexima koji su u decembru bili aktuelni.
-
Tendencija oba indexa je da do kraja meseca idu ka pozitivi. Tako da bi pocetkom februara bili ili u blagoj pozitivnoj fazi ili u umerenoj negativnoj gde su procentualno vece sanse za ovaj prvi slucaj. Tako da ne treba ocekivati neki spektakularan povratak zime zato sto bi vec pocetkom februara temperature opet otisle u debeo plus. A slican scenario predvidja i RHMZ u svojoj mesecnoj prognozi, po njima nece biti ledenih dana sve do polovine februara... Prilicno smela prognoza!
-
Drago mi je da je posle dužeg vremena nikla jedna ovakva tema. Lepo ste me obradovali posle novogosdišnje i božićne pauze.
Prvi post lepo objašnjava šta je to NAO i čemu služi. Jako su lepo odabrane ilustracije koje objašnjavaju moć NAO. Baš mi se dopadaju. Nemajući previše vremena za čitanje (nagomilale su mi se obaveze), preleteo sam preko ovih postova, ali nešto se ne sećam da je objašnjeno kako se NAO ustvari izračunava. NAO je definisan kao razlika pritiska na nivou mora između mernih mesta na Islandu (konkretno Rejkjavik, WMO# 04030) i Azorskim ostrvima (Ponta Delgada, WMO# 08512). Znajući ovo, možete i sam pratiti vrednost NAO indexa iz osmatranja u osmatranje.
Ipak, dodao bih i ja neka svoja zapažanja u vezi NAO, jer sam ranije dosta pratio NAO vrednosti, poredio podatke i pratio radove iz te oblasti.
Prvo, konstrukcija NAO je nastala iz jednog prilično očajničkog pokušaja da se rekonstruišu vremenske prilike, odnosno klima od vremena prvih instrumentalnih merenja. Taj pokušaj je učinjen u Velikoj Britaniji, i zato su odabrana dva impozantna barička sistema koja diriguju vremenom i klimom u Velikoj Britaniji, ali i dobrom delu severne i zapadne Evrope, a delimično i krajnjem severu Kanade. Iz te dve oblasti odabrane su upravo ove tačke, jer imaju najduži niz merenja vazdušnog pritiska.
Podatrke za NAO možete naći na stranicu Climate Research Unit Univerziteta East Anglia (CRU-UEA), odnosno na linku http://www.cru.uea.ac.uk/cru/data/nao/. Updateovi iz poslednjih godina se nalaze na posebnom linku na toj stranici (Tim Osborn's climate data), a imate i Ogimet da skinite podatke kako biste sami pratili aktuelne vrednosti.
Postoji i varijanta računanja NAO sa stanicom Gibraltar (WMO# 08495) umesto Azorskih ostrva. Izbor je vaš.
Razmišljajući o NAO i prateći radove koje se time bave, zaključio sam da je dejstvo NAO ustvari mnogo ograničenije nego što se tvrdi. Naime, korelacija NAO i nekih klimatskih elemenata je najbolja u oblasti koju sam opisao u prethodnom pasusu, i opada sa udaljavanjem (logično). U Rumuniji je koeficijent korelacije NAO i najbolje odgovarajućeg klimatskog elementa samo 0.5, što znači da na tom rastojanju NAO ima neki uticaj, ali nije dovoljno dobar da opiše klimatske varijacije u tom delu Evrope. Zaista, uzevši u obzir nizove koji su raspoloživi iz naših krajeva, korelacija je prilično poražavajuća, što me je nagnalo da se time više ne bavim ukoliko želim da proučavam klimu Srbije.
Dakle, suštinski, ova ideja nije tako loša, jer se nešto dobija iz nekih skromnih osmatranja. Međutim, postojeći odabir izračunavanja ovog indeksa nama jednostavno ne odgovara. Imam ideju šta da uzmem kao par tačaka (postoje čak i podaci za te tačke), ali postavio sam sebi retoričko pitanje - čemu sve to? Da li je moguće da rekonstruišem čitavu klimu iz razlike pritiska između dve tačke? Lep je to pokušaj, ali nema mnogo smisla. Ideja potiče iz relativno zdravih osnova - opšte cirkulacije atmosfere. Međutim, šireći priču o raspodeli vazdušnog pritiska (iz samo dve tačke!) na raspodele vrednosti ostalih klimatskih elemenata je opasan i nesiguran posao. Iz toga se možda može proceniti (ne izračunati, već proceniti) tip opšte cirkulacije iznad razmatranih krajeva, ali ne i prizemne temperature (naročito ne zimi, kada zbog tople advekcije može da se zadrži ledena magla i po nekoliko dana, pa rezultati postaju logični, ali bez praktične korisne upotrebe - dakle opet ništa) ili padavine (svaki front donosi različite količine padavina, naročito leti zbog lokalnog karaktera pljuskova). Da ne pominjem raspodelu nekih bitnijih elemenata kao što su oblačnost ili trajanje sijanja Sunca, što bi vodilo uspešnoj parametrizaciji bilansa sunčevog zračenja, osnovnom pokretaču klime, ali pod uslovom da određivanje količine oblačnosti nije subjektivno (a jeste, čak i dan-danas) i da trajanje sijanja sunca ima neki značaj i noću (a logično zaključujemo svi da nema, jer sunce sija samo danju).
dakle, oslanjanje samo da dve tačke u pritisku je najmanje zlo, jer račun je maksilalno pojednostavljen. Međutim, šta su ulčazni podaci? Koliko su dobri? Da li su homogeni ti nizovi? Baveći se homogenizacijom, ustanovio sam da homogenh nizova nema. Dakle, čak i odabrane talčke mogu da daju dobre rezultate u jednom periodu, dok u nekom drugom, posle prekida homogenosti, rezultati mogu da postanu krajnje neupotrebljivi, pokazujući upravo stvari koje nagone na negiranje postojećih i stvaranje novih, suprotnih zaključaka o klimi. Homogenizacija je ograničene moći, jer pritisak, iako se lako uočava svaka nehomogenost, stvara dosta problema ukoliko je merna tačka izolovana (kao što su nekad te tačke i bile). Svaki iole ozbiljni metod za ispitivanje homogenosti pritiska zasnovan je na poređenju podataka (relativni testovi), dok razmatranje izolovanog niza (apsolutni testovi) ne daju korisne informacije o homogenosti. Ovo nije naš problem da mi ne poznajemo te stvari, već principijelni problem bavljenja klimatskim nizovima. Nikakav Zapad nije odmakao mnogo u homogenizaciji (čak je najnovija tendencija da se i ta priča definitvno upropasti, jer je vođena potpuno pogrešnim razmišljanjima, ali o tome možda u nekoj drugoj temi).
A sad malo o dodavanju ostalih termina. Polarni vorteks (vrtlog) je sastavni deo cirkulacije atmosfere, jer u njoj su polovi (zbog niske temperature) pod nižim pritiskom, i to je nešto što uvek postoji na svim planetama. Takođe, mlazna struja je sastavni deo opšte cirkulacije atmosfere, jer to je ustvari vodeća vazdušna struja u atmosferi, i prema njoj se premeštaju cikloni, kao trolejbus po trolama. Ta dva pojma treba ostaviti na miru i ne baviti se njima, jer su to ruke i noge dinamike atmosfere, i nijedna noga ili rukla viška neće nići, niti biti odsečena. Smer mlaze struje je posledica rotacije Zemlje, a premeštanje i preusmeravanje mlazne struje je 'disanje' opšte cirkulacije atmosfere.
Prognoza NAO je samo izvod vrednosti vazdušnog pritiska nad razmatraniom tačkama iz prognostičkih modela. I sami znate koliko su prognostički modeli problematični kada se radi o periodu dužem od sedam dana. Vrlo je opasna priča da na osnovu NAO indeksa procenjujete budući razvoj tipa vremena, jer samo vraćate priču unatrag: modeli ne rade na osnovu NAO indeksa, već prognoza NAO indeksa je izvod iz modela. Prognostički modeli su roditelji prognoze NAO indeksa, a ne obrnuto! Molim vas, vodite računa o ovoj činjenici, dok niste još zastranili sa nekom pričom.
Da sumiram: Pratite situaciju NAO i vremenskih i klimatskih prilika. Ima smisla. Ali nemojte davati nikakve procene o razvoju vremena i klime na tom osnovu, jer to već nema mnogo smisla.
Edit: Čitajući ovaj post ponovo, video sam da imam dosta grešaka u kucanju. Izvinjavam se zbog toga. Ruke me opet ne slušaju kao nekada.
-
ptprince WELCOME BACK!! Povucicu tamo neke veze koje imam u RHMZ-u, pa urgirati da ti u buduce ne daju tolike godisnje..! :D :D
Salim se naravno, nadam se da si se lepo odmorio i uzivao sa porodicom!
Hvala za informacije o mestima gde se mogu pronaci pravi podaci!
Slazem se da su prognoze o kretanju ovih indexa bazirane na izlazima modela,pretezno GFS-a, i da su oni prevrtljivi kao i ova zima.., ali eto imao sam ideju da na osnovu njih malo dodatno pojasnim prognozu koju daje GFS svim forumasima koji vole zimu i da im ovde navedem i razloge zasto je to tako.
Takodje primetio sam da je dosta manji uticaj na razvoj vremenskih prilika ova dva indexa ovde u nasim predelima, ali nisam se razocarao jer ipak mislim da je veliki uticaj koji oni ostavljaju na Arktiku.
No dobro ipak sam ja laik u svemu tome, i moje interesovanje o ovoj temi vezano je samo za ljubav prema meteorologiji, i elementima klime koju ona proucava.
Sreca je da si se vratio, jer tema je ovim tvojim strucnim postom definitivno dobila na osvezenju. ;), ja cu se i ubuduce truditi da dodam jos poneki post strucnijeg sadrzaja koji bi jos malo temu priblizio svima koje klima i njeni elementi zanimaju.
-
ptprince WELCOME BACK!! Povucicu tamo neke veze koje imam u RHMZ-u, pa urgirati da ti u buduce ne daju tolike godisnje..! :D :D
Salim se naravno, nadam se da si se lepo odmorio i uzivao sa porodicom!
Hvala, freeze. Ipak, kako sam proveo ovo vreme, imam osećaj kao da sam sada došao na odmor. Čeka me milion obaveza, a najviše obaveza prema sebi, a forum je jedno od retkih zadovoljstava koje mogu sebi da priuštim.
Možeš da urgiraš koliko hoćeš... Ne zove se magarac na svadbu da se veseli... (ovo je kontrašala - u svakoj šali ima pomalo i istine)
Takodje primetio sam da je dosta manji uticaj na razvoj vremenskih prilika ova dva indexa ovde u nasim predelima, ali nisam se razocarao jer ipak mislim da je veliki uticaj koji oni ostavljaju na Arktiku.
No dobro ipak sam ja laik u svemu tome, i moje interesovanje o ovoj temi vezano je samo za ljubav prema meteorologiji, i elementima klime koju ona proucava.
Laik ili ne, radujem se da si i sam primetio o čemu se ovde radi. Dakle, prilično je očigledno. I naravno, sve to ne treba da te sprečava da se baviš meteorologijom, već da pomalo usmeri u pravu stranu sve zainteresovane za meteorologiju. I što je najvažnije, sprečiti širenje poluznanja i pogrešnog znanja, ukoliko je bilo takvih tendencija. E$to, i dalje čupam baobabe dok su mali...
Sreca je da si se vratio, jer tema je ovim tvojim strucnim postom definitivno dobila na osvezenju. ;), ja cu se i ubuduce truditi da dodam jos poneki post strucnijeg sadrzaja koji bi jos malo temu priblizio svima koje klima i njeni elementi zanimaju.
Pa, vraćam se pomalo, što nije sreća, već sudbina. Pozdravljam sve tvoje napore da ubaciš svoje znanje i zapažanje! Kako lepe sreće da takvih na ovom forumu ima i više...
-
Potpuno se slazem sa vama za NAO da ne utice direktno na nasu klimu to sam i ja u prethodnim postovima nagovestavao, ali zato AO ima veci uticaj na veme severne hemisfere narocito na smenjivanje toplih i hladnih perioda u vecem delu Evrope i u nasoj zemlji naravno. Nasa zima zavisi od te arkticke hladnoce koja se spusta odozgo i dolazi do nas jer bez nje nema zime i ledenih dana. A to sve diktira AO u kombinaciji sa mlaznom strujom, tako da NAO tu dodje vise kao neki propratni cinilac.
-
(http://img651.imageshack.us/img651/7623/aosprd2a.gif)
AO index, tj vrednosno izrazena nestabilnost polarnog vorteksa nastala najcesce usled "blocking" situacija tj polja sa stabilnim visokim anticiklonskim vazdusnim pritiskom uticace kako sada stvari stoje na opstanak jake zime na pojedinim mestima severne polovine severne hemisfere. Izrazeniji negativan trend koji se nadzire na prognozi kretanja ovog indexa znaci ceste blocking situacije na atlantiku i prodore i zadrzavanja hladnog vazduha na nasim predelima, koje neki clanovi nazivaju visuljama..:)
(http://img440.imageshack.us/img440/8374/rhavn002.gif)
T na 850Hpa trenutno aktuelna pokazuje da je veoma jaka hladnoca trenutno skoncentrisana u istocnoj kanadi i SAD-u, ali i u istocnoj aziji, gde ona dopire cak do juzne kine sto se retko desava..,pa sam nedavno na televiziji mogao da vidim veliki sneg cak i u Sangaju.
Sinopticka situacija se znacajno promenila, i prema sadasnjim izgledima vrlo je moguce da bi zima kod nas mogla da potraje i do kraja februara.. Ovo je sasvim suprotno od onoga sto sam ocekivao, i sto se prognoziralo samo nekoliko dana pre..
Sve ovo je samo moje laicko vidjenje sinopticke situacije koja moze obeleziti ostatak zime kod nas, i molim sve one koji ovo citaju da ovo uzimaju sa velikom rezervom.
Ciao for now ;)
-
Sve je tacno, trenutna situacija je bas onakva kako si je opisao, jedino to za trajanje zime lepo je sto si rekao da to treba uzeti sa velikom rezervom zato sto ces najverovatnije za par dana promeniti misljenje i prognozu u odnosu na ovo sto si prognozirao sada, nikad se ne zna jer ovo je zaista bilo neocekivano, bar ja se nisam nadao da ce hladnoca toliko potrajati a nisam se nadao ni ovom finom sneznom pokrivacu ,bio sam skeptican bez prevelike osnove videcemo sta ce biti u februaru a za sad uzivajmo u ovom ostatku januara.
Ciao Freezardi ;) :D :lmao:
-
^^ :lmao: :lmao:
Bas si me nasmejao Lazare!
Hm, pa ako je vec ovo zahladjenje bilo neocekivano, onda se mozda malo i oduzi..:D Moram priznati da nisam ocekivao da ce se prognozirati njegovo ovoliko dugo zadrzavanje, cak do 5-6 feb.. Ipak opet kazem laik sam pa i ako pogresim nije neka greda..:D
-
i prodore i zadrzavanja hladnog vazduha na nasim predelima, koje neki clanovi nazivaju visuljama..:)
Nisam primetio tu rec, ali mislim da znam o cemu se radi. Visulja(k) bi moglo da bude nekog oblika, kao nesto sto visi.E sad sta visi, ko ce ga znati. Mada, kada se pomene zadrzavanje hladnog vazduha nad nama, kapiram da se verovatno radi o visinskoj dolini ili ciklonu, koje su u direktnoj vezi sa visinskim jezgrima hladnog vazduha.
-
(http://www.3bmeteo.com/images/newarticles/ee1c53d16a725b1135ef2c9b8410ae59_edo.jpg) Impresivno!!! ;)
Preuzeto sa 3B Meteo sajta...
Odavno nisam video ovakvu postavku...
Freeze sta kazes na ovo?
-
Tako su predvidjali i za kraj januara pa se to nije dogodili.
Ja sam se licno izljubio sa zimom i ne bi mi smetalo da joj vidim ledja ali da li ce bas biti ovakav scenario to ne znam, to bi donelo znatno vise temperature od proseka.
-
^^
Bas sam se razmisljao da li da stavim nove analize sa predvidjanjima kretanja NAO i AO indexa dalje u februaru, ali resih da ne kvarim ekstremnim zimoljupcima nadu, barem jos neko vreme.. Ipak ti si Lazo odradio prljavi deo posla.. :rofl:
Ali bas kao i ciklon, i ja sam se oprostio i definitivno od ove zime, i sada jedva cekam prolece, kao i zvuk zaba u obliznjoj bari u mom kraju, blagi juzni povetarac, cvrkut ptica koje se u velikom broju vracaju sa juga, miris ljubicica, duge setnje bentom uz obalu nabujalog Dunava itd itd. Prolece je moje najomiljenije godisnje doba,(cak i od zime.. ???) a po NAO-u i AO-u, ne bi trebalo dugo da cekam.. :super:
Mada AO i NAO zavise ENS-a GFS modela, a ne modeli od njih, pa tako za desetak dana mozda budemo videli i tedenciju vracanja AO i NAO u negativu..(u sta licno cisto sumnjam..)
-
(http://img717.imageshack.us/img717/2595/slpwind.gif)
Ovo je primer rasporeda anomalija pritiska i vetra na nivou mora za pri pozitivnim vrednostima NAO-a (Mann and Drinkwater 1994).
Ta situacija na 500hpa bi izgledala ovako:
(http://img842.imageshack.us/img842/1299/rtavn061.png)
Primecujete datum..:) Moram priznati, onaj ciklon ispod Grenlanda izgleda prilicno impresivno.. Pogledajmo i koliku on zaista snagu poseduje..
(http://img17.imageshack.us/img17/5461/rtavn068.png)
Dakle trenutno, aktuelna je pozitivna faza NAO-a.
(http://img135.imageshack.us/img135/9361/naomrfobs.gif)
Atlantik ima nesto manji uticaj na razvoj vremena na nasim prostorima, i mnogo redje se desava da se neki jaci ciklon probije i ovde donese jace padavine. Ipak njegova pozitivna faza do sada je uticala na dosta suvo i toplije vreme kod nas.
A da proverimo sta se desava sa AO i polarnim vorteksom.
(http://img14.imageshack.us/img14/5828/aoobs.gif)
Vidimo da je trenutno aktuelna jaka pozitivna faza ovog indexa, sto znaci da je polarni vortex stabilan,(nema blocking situacija), zima se zadrzava u Sibiru, Kanadi, Grenlandu, a hladnih prodora u neke druge oblasti gotovo da i nema. To najbolje prikazuje sledeci prikaz:
(http://img163.imageshack.us/img163/9301/rhavn061.gif)
-
Poslednja postavka AO i NAO modela od sredine meseca pa nadalje nikako ne ukazuje na povratak zime
Sto se AO tice sve ide u plus bas kao i u prvoj dekadi a kod NAO se za period posle 16-og modeli lome pola pola ali se ni tu ne ocekuje neka izrazena negativna faza tako su tvoje sumnje freeze da ce modeli da idu u minus potpuno opravdane. Jedino za NAO postoji sansa za negativnu fazu ali kao sto si vec rekao Atlantik ima manji uticaj na vreme kod nas mozda bi se uticaj osetio u smislu da naredni dani budu nesto vlazniji ali kako se za polarni vorteks predvidja dalje opstajanje u pozitivnoj fazi tako ne treba ocekivati neku izrazenu hladnocu u najboljem slucaju slabi jutarnji mrazevi a dnevne temperature u plusu.
-
Bas tako, NAO je u dosta blazoj pozitivi trenutno, i moze vrlo lako da predje u blazu negativu, ipak ne ocekujem da bi to moglo doneti bilo kakvu zimu kod nas, posebno u kombinaciji sa tedencijom ostanka AO u plusu, jer nece biti prodora hladnijeg vazduha ka jugu sto bi u kombinaciji sa hladnijim temperaturama koje upadaju u Sredozemno more aktiviralo Mediteran u smislu cikogeneze..
Scenario koji verujem da moze da bude aktuelan pocev od sredine iduce nedelje jesu cikloni koji bi dolazili sa Atlantika(juznije u odnosu na ove aktuelne trenutno), ulazili u iberijsko poluostrvo, nastavljali put juzne francuske, severne italije(podno Alpa) i upadali na zapadni balkan, donoseci iskljucivo kisu,(naravno uz nesto vise temperature u odnosu na ove koje ce biti aktuelne nekoliko narednih dana (10-13 celzijusa)..
Neku ozbiljniju zimu u narednom periodu ne vidim, i jes da je preterivanje reci da je ona svoje odsvirala, ali sve polako ide ka tome da smo bili u pravu kad smo jos pre dve nedelje nesto slicno najavljivali.. :)
-
(http://img201.imageshack.us/img201/2687/img3i.jpg)
Slika kao i tekst koji je okruzuje obajsnjava kako se NAO index izracunava.
Sa mernih stanica koje se nalaze na Islandu i Azorskim ostrvima ili Giblataru ili Lisabonu ocitavaju se dva puta dnevno vrednosti pritisaka, i njihova razlika predstavlja vrednost indexa.
Dakle vrednost NAO indexa predstavlja razliku u prizemnom pritisku izmedju polja suptropskog, Azorskog visokog i polja Islandskog, subpolarnog, niskog vazdusnog pritiska.
-
Freeze zaista svaka cast na temi i ulozenom trudu,volim da citam tvoje postove!!! :D ,Sve lepo i detaljno objasnis,da cak i ja kao laik razumem.Hvala :D
-
^^
Hvala! :super:
-
Još jedna vrlo pregledna ilustracija. Ovoj put u pitanju je prikaz "blocking" situacija.
(http://img849.imageshack.us/img849/1739/image015n.jpg)
Polje a) prikazuje pozitivnu fazu AO-a, polarni vorteks je stabilan, jer nema polja sa visokim vazdušnim pritiskom koja bi uticala na njegovu destabilizaciju. Jet Stream prikazan roze linijom ima skoro kružnu putanju, i vetrovi u njemu su tada najjači. Polje b) prikazuje početak destabilizacije AO, usled sočetka stvaranja nekoliko "blocking" situacija, tj. polja sa visokim vazdušnim pritiskom koji blokiraju jet stream koji tada počinje da gubi svoju prvobitnu skoro kružnu putanju, a vetrovi u njemu zbog toga počinju da slabe. Polje c) prikazuje jaku negativnu fazu AO, i izraženu "blocking situaciju, koja uzrokuje spuštanje polarnih vetrova južnije i zahlađenja praćena snegom zimi u oblastima koja ne pripadaju gornjoj polovini severne Zemljine hemisfere. Jet stream ima ameboidan oblik jer se zbog jakog polja povišenog vazdušnog pritiska vetrovi kreću južnije obilazeći ovo područije.
Sve ovo prikazano je i na slici ispod.
(http://img62.imageshack.us/img62/2066/1019290040ac1f903.jpg)
Polje d) prikazuje stabilizaciju AO uz odvajanje jednog dela hladne vazdušne mase koju odnosi sistem sa niskim vazdušnim pritiskom. Ovakva situacija vrlo često uz Skandinavski anticiklon našim predelima zimi donese vrlo hladno vreme, često uz snežne padavine.
EDIT: Prosečna vrednost NAO indexa za mesece decembar, januar i februar 2011. god. je -1.07.
(http://img716.imageshack.us/img716/1665/naoiq.png)
-
Odlicno objasnjeno freeze. Sve pohvale!
-
Prosečne vrednosti NAO indexa za 4 zimska meseca posebno ove zimske sezone:
2010 12.(dec) -0.18472E+01 -1.85
2011 1. (jan) -0.87685E+00 -0.88
2011 2. (feb) +0.70124E+00 +0.70
2011 3. (mar) +0.61290E+00 +0.61
Dakle prosečna vrednost NAO indexa ove zime bila je -0.355
Prosečna vrednost AO indexa za 4 zimska meseca posebno ove zimske sezone:
2010 12 -0.26310E+01 -2.631
2011 1 -0.16831E+01 -1.683
2011 2 0.15754E+01 +1.575
2011 3 0.14241E+01 +1.424
Dakle, prosečna vrednost AO indexa ove zime bila je - 0.328
Poređenja radi, ovo su prosečne vrednosti AO indexa za zimske mesece zime 2009/2010:
Dec 2009. -3.413
Jan 2010. -2.587
Feb 2010. -4.266 Prosečna vrednost: -2.6745
Mar 2010 -0.432
A ovo prosečne vrednosti NAO indexa iste zime:
Dec. 2009 -1.93
Jan. 2010 -1.11
Feb. 2010 -1.98 Prosečna vrednost:- 1.475
Mar. 2010 -0.88
Podaci, osim prosečnih vrednosti su sa NOAA sajta.
-
http://www.cru.uea.ac.uk/cru/data/nao/ (http://www.cru.uea.ac.uk/cru/data/nao/)
Sa ovog izvora mogu se videti nešto drugačiji podaci o prosečnim (srednjim) vrednostima NAO indexa.
Winter (DJFM) NAO index
Year Index
1994/5 +2.44
1995/6 -2.32 - Čini mi se da je ova zima bila izuzetno duga i žestoka..
1996/7 +0.18
1997/8 +0.80
1998/9 +0.98
1999/2000 +1.85
2000/1 -0.50
2001/2 +0.79
2002/3 +0.40
2003/4 -0.20
2004/5 -0.11
2005/6 -0.82
2006/7 +1.83
2007/8 +1.37
2008/9 -0.31
2009/10 -2.54
2010/11 -1.07 (Dec-Feb only)
-
Velika podudarnost NAO indeksa sa zimama u nasoj zemlji, skoro da po njima mozes da zakljucis kakva je zima (ili neki mesec) bila. Vecina toga se slaze i ovo do sada nisam imao prilike da vidim i poredim. Odlicno!
-
Da ne budem subjektivan i iznosim svoje paušalne ocene, molio bih te, freeze, da uz ovaj niz postaviš i niz srednjih temperatura za neko mesto u Srbiji (recimo NS, BG ili NI - svejedno), sumu padavina, eventualno srednji pritisak. Podatke možeš naći u meteo godišnjacima na sajtu RHMZ (http://www.hidmet.gov.rs/ciril/meteorologija/klimatologija_godisnjaci.php), a za poslednji zimu skini sa OGIMETa. Normale, prema kojima ćemo uporediti iznete subjektivne ocene, takođe možeš naći na sajtu RHMZ (http://www.hidmet.gov.rs/ciril/meteorologija/klimatologija_srednjaci.php).
Ima još merila za ocenjivanje zime, ali mislim da je ovo sasvim dovoljno kvalitetno merilo.
Najzad, mogu ovo i ja da uradim, ali ako već tako pomno pratite klimu i NAO index, uradite ovo i sami. Tek posle iznetih podataka i komentara mogu da se usudim da dam i svoj doprinos.
-
Au ptprince, to je baš ozbiljan posao. Gde sam se ja uvalio.. :rofl:
Elem, slažem se da bi nešto ovako trebalo da se uradi kako bi se na jednom mestu našao prikaz realnog uticaja NAO-a na vremenske prilike na našim prostorima zimi.
Ipak, mislim da bi to trebao da bude jedan malo kraći elaborat, i da bi se to trebalo ozbiljno i profesionalno uraditi. Samim tim to bi zahtevalo i ozbiljan rad uz potrebu za nešto više slobodnog vremena.
Odlična je to tema, i da studiram meteorologiju to bi mi verovatno bila tema za Master rad, koji bi sa uživanjem odradio.
Ovako sa početničkim ili amaterskim znanjem koje posedujem o NAO, mislim da još uvek nisam dovoljno kompetentan da tako nešto sada uradim, a da pri tome to izgleda iole ozbiljno, kako bih voleo da izgleda.
Ukoliko nađem dovoljno slobodnog vremena nekad ubuduće, pokušaću ovo da uradim lepo i pregledno, kakvo želim da bude.
-
Uh, freeze, što si ustuknuo tako? Pa podaci ne ujedaju :)
Nije to toliko ozbiljo veliki posao kao što misliš. Samo pregršt brojeva sam tražio, lepo poređanih u tri-četiri kolone. Peta kolona je rezervisana za 'globaliste'.
Za ozbiljniji pristup bilo bi dobro pretresti sve aspekte zime, počev od cirkulacije atmosfere nad ovim krajevima, veze između cirkulacije nad severnim Atlantikom i nad južnom Evropom. Klimatološki podaci dođu tek na kraju balade, kao trešnja na tortu.
Ima li još doborovoljaca? Ili možda ja moram da crtam neke stvari?
-
Patiću se malo ovih dana pa možda stignem da uradim nešto.. :)
-
СРЕДЊЕ МЕСЕЧНЕ ВРЕДНОСТИ 1961-1990, RHMZ Decembar Januar Februar Mart
Novi Sad,
Rimski ŠančeviSrednja maksimalna T. 4.5 2.5 5.7 11.5
Srednja minimalna T. -1.9 -4.4 -2.3 1.2
Broj dana sa snež. pokr. 7.7 15.5 9.2 3.4
Beograd,
Vračar Srednja maksimalna T. 5.3 3.5 6.6 11.8
Srednja minimalna T. -0.2 -2.3 -0.2 3.3
Broj dana sa snež. pokr. 10.7 15.5 10.1 3.8
Niš Srednja maksimalna T. 5.3 3,8 7,1 12,3
Srednja minimalna T. -1.4 -3,5 -1,3 1,8
Broj dana sa snež. pokr. 11.6 15,4 10,4 4,2
Zima 1994/95 NAO +2.44 Decembar Januar Februar Mart
Novi Sad,
Rimski Šančevi Srednja maksimalna T. 6.1 3.3 12.1 11.5
Srednja minimalna T. -1.1 -3.5 1.9 1.1
Broj dana sa snež. pokr. 9 20 0 2
Beograd,
Vračar Srednja maksimalna T. 7.0 4.2 13.3 12.5
Srednja minimalna T. 0.6 -2.1 3.8 3.0
Broj dana sa snež. pokr. 8 27 2 2
Niš Srednja maksimalna T. 6.4 4.0 12.9 12.8
Srednja minimalna T. -1.3 -3.0 0.8 1.5
Broj dana sa snež. pokr. 9 25 1 5
Zima 1995/96 NAO -2.32 Decembar Januar Februar Mart
Novi Sad,
Rimski Šančevi Srednja maksimalna T. 4.1 1.5 3.4 7.1
Srednja minimalna T. -0.6 -3.6 -6.5 -1.6
Broj dana sa snež. pokr. 15 16 27 4
Beograd,
Vračar Srednja maksimalna T. 5.0 2.3 3 7
Srednja minimalna T. 0.1 -1.9 -3.3 -0.4
Broj dana sa snež. pokr. 15 12 24 7
Niš Srednja maksimalna T. 6.2 3.6 4.1 6.6
Srednja minimalna T. 0.5 -1.8 -3.3 -1.0
Broj dana sa snež. pokr. 8 3 17 8
Poređenjem srednjih min i max temperatura, i broja dana sa snežnim pokrivačem ove dve zime (koje su imale izraženu pozitivnu ili negativnu prosečnu vrednost NAO-a) sa prosečnim vrednostima ovih parametara (1961-1990) dostupnim na sajtu rhmz-a, uviđa se da ukoliko je prosečna vrednost NAO indexa ekstremno niska, i zima je nešto hladnija, i obrnuto, ukoliko je prosečna vrednost NAO indexa ekstremna visoka i zima je nešto blaža.
Započeo sam sa primerima ove dve zime jar sam primetio da su imale ekstremne vrednosti NAO-a, ali potrebno je još dosta rada i poređenje podataka još nekoliko zima sa podacima o dugogodišnjim srednjim vrednostima kako bi se ovaj zaključak koliko toliko opravdao.
-
Nije loše za početak, freeze. Međutim, zaista treba naći sve podatke i izvršiti poređenje.
Ovaj ad-hoc case study pokazuje neku delimičnu istinu, ali složiću se sa konstatacijom da je potrebno dosta raditi da bi se došlo do potvrde ili opovrgavanja iznetih zaključaka.
-
Evo ga i drugi deo podataka.
Zima 1999/2000 NAO +1.85 Decembar Januar Februar Mart
Novi Sad,
Rimski Šančevi
Srednja maksimalna T. 5.5 1.0 9.6 12.9
Srednja minimalna T. -2.6 -4.5 -0.6 1.5
Broj dana sa snež. pokr. 15 12 0 2
Beograd,
Vračar
Srednja maksimalna T. 6.5 1.7 14.2 13.2
Srednja minimalna T. -0.4 -3.1 1.2 3.9
Broj dana sa snež. pokr. 15 16 1 3
Niš
Srednja maksimalna T. 8.7 1.4 8.3 13.9
Srednja minimalna T. -0.8 -5.6 -0.6 1.6
Broj dana sa snež. pokr. 9 23 9 4
Zima 2006/07 NAO +1.83 Decembar Januar Februar Mart
Novi Sad,
Rimski Šančevi
Srednja maksimalna T. 6.0 11.2 11.1 14.4
Srednja minimalna T. 0.0 2.1 1.9 4.0
Broj dana sa snež. pokr. 1 2 0 0
Beograd,
Vračar
Srednja maksimalna T. 7.4 11.6 11.1 14.8
Srednja minimalna T. 1.8 4.2 4.4 6.3
Broj dana sa snež. pokr. 6 2 0 0
Niš
Srednja maksimalna T. 7.2 11.6 14.5 15.9
Srednja minimalna T. -0.9 0.8 2.8 4.7
Broj dana sa snež. pokr. 8 0 0 0
Zima 2007/08 NAO +1.37 Decembar Januar Februar Mart
Novi Sad,
Rimski Šančevi
Srednja maksimalna T. 2.3 5.5 10.6 13.6
Srednja minimalna T. -1.9 -1.6 -0.1 3.2
Broj dana sa snež. pokr. 8 10 2 0
Beograd,
Vračar
Srednja maksimalna T. 3.0 6.6 10.6 13.9
Srednja minimalna T. -0.5 0.4 2.6 5.4
Broj dana sa snež. pokr. 17 12 2 0
Niš
Srednja maksimalna T. 4.1 6.7 11.6 15.9
Srednja minimalna T. -1.6 -2.3 -0.8 3.4
Broj dana sa snež. pokr. 18 15 2 0
Ovo su zime koje je karakterisala izraženo pozitivna prosečna vrednost NAO indexa, i jasno se vidi da su te zime bile malo (zima 1999/2000) ili prilično (zima 2006/07) toplije od višegodišnjeg proseka prikazanog u postu pre ovoga.
Naravno dešavaju se i izuzeci, npr januar 2000. koji je bio hladniji od višegodišnjeg proseka iako je prosečna vrednost NAO indexa za taj mesec bila pozitivna (+ 0.60), kao i decembar 2007., takođe nešto hladniji od višegodišnjeg proseka uz prosečnu vrednost NAO indexa za taj mesec od +0.22.
Generalno gledano ( ili još bolje grubo gledano), ukoliko je prosečna vrednost NAO indexa za zimsku sezonu izrazito pozitivna onda je obično ta zima bila manje ili više toplija od višegodišnjeg proseka. Ipak da bi ovaj zaključak bio upotrebljiv, da se tako izrazim, potrebne su dublje studije, kako bi se analizirali svi faktori koji utiču na sinoptičku situaciju koja utiče na vremenske prilike zimi.
U sledećem postu ovaj zaključak može biti doveden u pitanje, jer dati prikaz podataka onih zimskih sezona ( dve prethodne ) koje su imale izrazito negativnu ( zima 2009/10) i blago negativnu ( zima 2010/11) prosečnu vrednost NAO indexa.
-
OK, freeze. Da se ne bi širili od slučaja do slučaja, uradiću jednu tabelu sa svim vrednostima NAO i klimatološkim mesečnim vrednostima za ova tri grada za isti period. Ovako, od slučaja do slučaja, teško da ćemo moći da vidimo realno stanje. Neke indicije su tu, ali tako rade i za IPCC, pa dobiju svakakve rezultate (koje oni požele). Dakle, ja sam na redu.
-
:super:
Potrudio sam se maximalno, ali nikako nisam mogao da nađem vremena za jednu opširnu analizu koja bi se nalazila na jednom postu..
Slažem se da je bolje sve da bude na jednom mestu.
Analizirajući podatke zaključio sam da ukoliko se prosečna vrednost NAO-a za zimsku sezonu kreće u rasponu od -0.90 do +0.90 ta zimska sezona bila je sasvim prosečna na našim prostorima, dok je pri svim vrednostima nižim od -0.90 zima nešto hladnija od proseka, a pri vrednostima višim od +0.90 ista nešto toplija od proseka.. Totalno amaterski zaključak, te stoga:
Očekujemo tvoju anlizu sa nestrpljenjem! ;)
-
E lepo vidim da se na ovoj temi bas vredno radi :kafa: sto me raduje :jupi: jer nemam vremena da sakupljam podatke a volim da vidim rezultate analiza tj. sve na gotovo ??? i ja se pridruzujem onima koji zeljno iscekuju ptprince-ovu analizu. :popcorn:
Kada iscedite ove podatke do maksimuma i dodjete do nekog zakljucka, onda je na redu praksa tj. iskustvo sto znaci da treba pratiti nekoliko narednih zima i uporediti podatke pa ako se pojavi podudarnost sa ovom analizom onda Voila... misija uspela!
Ali treba imati na umu da ove oscilacije nisu jedini faktori koji uticu na vreme u odredjenom godisnjem dobu u ovom slucaju na zimu u nasoj zemlji.Sto znaci da treba obratiti paznju na okidace koji uticu na oscilovanje Arktika i Atlantika. Negde sam naisao na podatak da ENSO sistemi La Ninja i El Ninjo imaju veliki uticaj na AO i NAO oscilovanje. Sto znaci da posle ove analize podataka treba se baciti na analizu podataka ENSO vrednosti i prosecnih AO i NAO vrednosti u toku zimskih meseci. Ukoliko postoji izrazena interakcija izmedju ENSO indexa i AO/NAO indexa onda se dolazi do potpuno logicnog zakljucka da El Nino/Nina ipak uticu na zimu u Evropi i to u znatnoj meri! Pa ko voli nek izvoli i nek zaroni u more podaka i brojki koji mozda u sebi kriju neki trend i neku logicnu pravilnost koja se moze iskoristiti. :cheers:
-
Juče sam završio analizu koju sam želeo da je urade zainteresovani za ovu temu. Za sada, izneću samo krajnje rezultate.
Podaci koje sam koristio su sledeći:
- NAO index data, preuzeti iz fajla http://www.cru.uea.ac.uk/cru/data/nao/nao.dat. Dopuna niza od 2000. godine do februara 2011. je preuzeta sa http://www.cru.uea.ac.uk/~timo/datapages/naoi.htm
- Mesečne vrednosti klimatoloških elemenata za Novi Sad, Beograd i Niš su preuzeti iz budžaka (mada, ti podaci su dostupni na više različitih lokacija na netu, kao što su Meteorološki godišnjaci (http://www.hidmet.gov.rs/ciril/meteorologija/klimatologija_godisnjaci.php), mada ECA&D nudi dnevne vrednosti za ove tri stanice u Srbiji do 2009. godine (http://eca.knmi.nl/dailydata/customquery.php), sa dopunom iz GTS poruka (SYNOP) koje su takođe dostupne na istoj lokaciji. Od mesečnih podataka uzeo sam srednju mesečnu temperaturu (T), srednju maksimalnu temperaturu (Tmax), srednju minimalnu temperaturu (Tmin), mesečnu sumu padavina (RR), broj dana sa snežnim pokrivačem (SP), broj dana sa Tmin od -10°C i nižom (Tmin -10), broj mraznih dana, sa Tmin ispod 0°C (Tmin 0) i broj ledenih dana, sa Tmax nižom od 0°C (Tmax 0).
Period koji je pokriven klimatološkim podacima je 1949-2009. godina. Mrzelo me je da dopunim za 2010. i dva meseca 2011. godine, jer malo li je 61 godina niza za neke konkretne zaključke? Jedna godina ništa tu neće bitno izmeniti.
Svi navedeni podaci su poređani u hronološke kolone, za svaku stanicu po jedna tabela. Tabele neću da kačim, glomazne su. Koga zanima, neka se javi na PP (ili neka se javno buni).
Sam rad sa podacima obuhvatao je izračunavanje koeficijenta korelacije između niza NAO indexa i svakog od navedenih klimatoloških elemenata. Izračunavanje je vršeno za sledeće varijante: samo decembar, samo januar, samo februar i ukupne srednje vrednosti za zimu (ova tri meseca za redom).
Koeficijent korelacije je statistička veličina koja pokazuje sličnost (korelaciju) između dva brojna niza. Teoretski, može imati vrednost od 1 (potpuno poklapanje nizova) do -1 (potpuno pravilno razilaženje nizova, obrnuta, recipročna veza). Vrednost 0 ukazuje na odsustvo svake pravilnosti, veze, korelacije. Smatra se da su nizovi statistički značajno slični (postoji veza, korelacija) ukoliko vrednost koeficijenta korelacije prelazi 0.75.
Dobijene korelacije za pojedinačne mesece se tragično razlikuju od meseca do meseca. Primer Novog Sada i korelacije srednje mesečne temperature je dovoljno očit. Dok je u decembru ova korelacija bila 0.10, januar je imao -0.25, a februar 0.41.
Zima, pak, pokazuje izvesnu stabilnost rezultata, pa u to ime evo tabelarnog pregleda dobijenih koeficijenata korelacije između NAO indexa i odabranih klimatskih elemenata.
(http://i229.photobucket.com/albums/ee92/ptprince/NAOkorelacije.jpg)
Ova tabela nimalo ne ohrabruje pobornike veze NAO indexa i klime Srbije. Srednja temperatura pokazuje najkvalitetniju vezu sa NAO indexom (ako je prema ovim vrednostima veza iole kvalitetna). Ipak, uočava se izvesna geografska pravilnost vrednosti, jer Novi Sad pokazuje najviše vrednosti (0.32 do 0.40), dok na jugu Srbije, Niš pokazuje veoma male vrednosti (0.04 do 0.21) koje pokazuju praktično odsustvo svake veze NAO indexa i srednjih temperatura. Dakle, samo za sever Srbije može se reći da je češći slučaj da veća vrednost NAO indexa ukazuje na više srednje mesečne temperature vazduha.
Situacija sa mesečnim sumama padavina je slična, ali u recipročnom smeru (veća vrednost NAO indexa ukazuje na manje padavina). Međutim, geografska nepravilnost (najjača korelacija sa Nišom) zdarvorazumski dovodi sve rezultate pod veliki znak pitanja. Nije prirodno da je korelacija između daljih tačaka jača nego između bližih. Ovaj fenomen su neki ('ozbiljni') klimatolozi (ne samo u Srbiji, već i po Evropi) pravdali terminom 'telekonekcija', ne želeći da priznaju poraz svoje teorije. Zaista, treba samo malo uključiti mozak i to je sve. Statističke veze moraju biti opravdane realnim vezama u prirodi, logičnim razmišljanjem (što kod teorije telekonekcije svakako nije slučaj).
Broj dana sa snežnim pokrivačem pokazuje značajno manju vezu sa NAO indexom. Takođe, brojevi dana sa određenim pragovima temperatura (kao statističke odlike zime) su em poražavajući male, em nemaju neku logiku koju treba slediti. Primer za to je veoma jasan kod korelacija za Niš, gde su dve negativne, a jedna pozitivna (!). Apsolutne vrednosti ovih koeficijenata korelacije su svakako veoma male, što ide u prilog opisanoj logici.
Zaključak je prost i jednostavan. Vrednosti NAO indexa i temperature vazduha su u veoma slaboj, statistički zanemarljivoj korelaciji, mada ima indicija da je takva veza moguća zapadno i severno od Srbije, bliže severnom Atlantiku. Ipak, da bi se to potvrdilo, potrebno je uraditi istu stvar sa nekim nizovima klimatskih elemenata na prostoru između Srbije i severnog Atlantika. Ukoliko se pokaže neka prostorna pravilnost (rast vrednosti koeficijenata korelacije idući prema severnom Atlantiku, sa maksimumom kod Britanskih ostrva), onda možemo govoriti o vezi NAO indexa i klime u Srbiji, ali na veoma niskom nivou. Što se ostalih elemenata tiče, veza praktično ne postoji i nema smisla razmatrati je u našim prostorima.
Kompletan fajl sa podacima i radom možete dobiti ukoliko se javite na PP. Rado ću izaći u susret takvom zahtevu.
A sada da se osvrnem na neke komentare koji su prethodili ovom postu.
Analizirajući podatke zaključio sam da ukoliko se prosečna vrednost NAO-a za zimsku sezonu kreće u rasponu od -0.90 do +0.90 ta zimska sezona bila je sasvim prosečna na našim prostorima, dok je pri svim vrednostima nižim od -0.90 zima nešto hladnija od proseka, a pri vrednostima višim od +0.90 ista nešto toplija od proseka.. Totalno amaterski zaključak
... izveden iz konteksta. Nažalost. To je ono što nam rade u IPCCu, novinarstvu, publikacijama koje sadrže 'nepokolebljivo čvrste stavove' klimatskih globalista. Lep projekat, urađen u Climate Research Unit (East Anglia), koji je za zadatak imao rekonstrukciju klime Britanskih ostrva, pogrešno je korišćen (ponegde i zloupotrebljen) za podršku nekim staviovima u klimatologiji koji nemaju čvrstu osnovu.
Nisi ti krivm freeze. Lepo si potegao ovu temu, i dobro je najzad razjasniti neke stvari. Argumentovano, naravno! Ništa paušalno, ništa napamet!
Kada iscedite ove podatke do maksimuma i dodjete do nekog zakljucka, onda je na redu praksa tj. iskustvo sto znaci da treba pratiti nekoliko narednih zima i uporediti podatke pa ako se pojavi podudarnost sa ovom analizom onda Voila... misija uspela!
A ako ne, Lazare, šta ćemo sad? Džaba ste krečili!
Ali treba imati na umu da ove oscilacije nisu jedini faktori koji uticu na vreme u odredjenom godisnjem dobu u ovom slucaju na zimu u nasoj zemlji.Sto znaci da treba obratiti paznju na okidace koji uticu na oscilovanje Arktika i Atlantika. Negde sam naisao na podatak da ENSO sistemi La Ninja i El Ninjo imaju veliki uticaj na AO i NAO oscilovanje. Sto znaci da posle ove analize podataka treba se baciti na analizu podataka ENSO vrednosti i prosecnih AO i NAO vrednosti u toku zimskih meseci. Ukoliko postoji izrazena interakcija izmedju ENSO indexa i AO/NAO indexa onda se dolazi do potpuno logicnog zakljucka da El Nino/Nina ipak uticu na zimu u Evropi i to u znatnoj meri! Pa ko voli nek izvoli i nek zaroni u more podaka i brojki koji mozda u sebi kriju neki trend i neku logicnu pravilnost koja se moze iskoristiti. :cheers:
Analiza uticaja ENSO na klimu Srbije je već rađena. Jedan naš klimatolog (odnedavno u penziji, s poštovanjem, zasluženoj), uradila je rad na tu temu. Pročitaj i sam: http://www.meteo.org.rs/el%20nino%20LowRes.pdf
Što se dalje analize tiče, ja bih posle ovakvih rezultata odbacio dalja razmišljanja o NAO indexu, kao i o nekim oscilacijama koje su podalje od Srbije više nego severni Atlantik. Odavno imam ideju da potražim neki novi index koji bi bio zaista od neke koristi za Srbiju. Međutim, takav rad mi je dosta nisko na lestvici prioriteta u životu, pa će to možda i biti urađeno sa moje strane, a možda i ne. U svakom slučaju, do toga neće skoro doći.
Moja namera je da vas pokrenem da uzmete i sami podatke u ruke i da radite. Oslanjati se na literaturu jeste potrebno,ali nije uvek dovoljno. Znanje koje vam je neophodno da radite ovakve stvari posedujete i sami, a ja ću, sa svoje strane, rado iscediti koji savet za kvalitetniji rad.
Uživajte u novim saznanjima! ;)
-
Lepo, lepo ptprince, lepo si ti nama ukazao da razmišljamo pretežno u pogrešnom smeru. :) Ono jeste kad se pozove logika i zdrav razum, dođe u svest i misao da je atlantik suviše daleko od naših prostora da bi vršio neki jak uticaj na klimu zimi kod nas..
Ipak, mislim da su sva atmosferska dešavanja povezana, i da jedan proces pokreće drugi, a ovaj treći, itd.
U svakom slučaju ovo, kao i sve što ima veze sa majkom prirodom zanimljivo je i interesantno pratiti, proučavati i analizirati pa makar rezultati i ne bili onakvi kakvi su se u prvi mah očekivali. ;)
PS ptprince svoju analizu možeš slobodno, ukoliko hoćes, poslati na moju adresu. ;), možda je jednog dana i proširim sa podacima iz zapadnoevropskih zemalja..( sa dva puta možda) :)
-
Ova ilustracija pokazuje da NAO kod nas i nema neki direktan uticaj na klimu.., uz istovremeni prikaz načina na koji utiče u onim područijima gde je njen uticaj najjači.
(http://img576.imageshack.us/img576/328/impactsofnao800x511.jpg)
-
Da, s tim što se treba fokusirati na zapad Evrope i Skandinaviju. Brava stvar za Britance, ali ne i za nas.
-
Evo i jednog aktuelnog primera veze NAO i AO indexa sa širenjem leda na Arktiku:
Ovako izgleda grafik na kome je prikazano širenje leda na Arktiku u bliskom prošlom vremenu i trenutno:
(http://img130.imageshack.us/img130/5128/b5ad7678b9c4ce846dbecef.jpg)
Sa slike se vidi da se u drugoj polovini Marta i Aprilu povećala površina pod ledom, dok je u januaru i februaru ona imala niže vrednosti čak i od onih najnižih do sada zabeleženih u 2007. god.
A evo i jednog od uzroka ovome:
(http://img191.imageshack.us/img191/7205/aoobss.gif)
Pozitivna avrednost AO indexa tokom marta i aprila znači "zdrav" stabilan polarni vortex koji omogućuje zaleđivanje površina iznad kojih je prisutan jer su u tim oblastima temperature najniže. On više nije "gubio" snagu, "trošeći je bezveze" na povremene upade u oblasti sa manjim geo. širinama (severne Amerike, Evrope i područijima Azije) već je svu snagu koncentrisao na oblasti polarnog kruga, što je omogućilo dodatno zaleđivanje tamošnjih oblasti.
Ipak, površina pod ledom trenutno, tokom cele zime, pa i sada dosta je manja od prosečnih vrednosti..