Kao što je svima poznato, meteorologija je veoma važna i za letenje vazduhoplova i za obezbeđivanje njihovog letenja. Napisaću ovde nešto o opasnim vremenskim pojavama, što može biti vrlo poučno, naravno za one koje to interesuje...ukoliko je suvišno, neka admini obrišu
TURBULENCIJANASTANAK ATMOSFERSKE TURBULENCIJE
U meteorologiji se izrazom turbulencija označavaju sva kretanja koja imaju razmere manje od srednjeg (preovlađujućeg) strujanja. Međutim, za avione su značajna samo neka od ovih kretanja i to ona koja predstavljaju značajne probleme za letenje aviona. Termin bacanje aviona koristi se za označavanje reakcije aviona na turbulenciju.
Turbulentna kretanja, čije su dimenzije približne veličini aviona, svojim dejstvom na njegovu površinu mogu da izazovu nepravilno kretanje. Zbog toga avion skreće, menja napadni ugao, obrće se oko horizontalne ose, a može da dođe i do, ponekad opasnih, vibracija nekih delova aviona.
Turbulentna kretanja nešto većih razmera imaju veliki uticaj na avion. To se, pre svega, odnosi na kretanje vazduha u planinskim talasima i u kumulonimbusima (Cb).
Najvažnije reakcije aviona na atmosfersku turbulenciju su horizontalna i vertikalna ubrzanja aviona.
Horizontalna ubrzanja aviona su manje značajna. Ona se manifestuju kao vijugava kretanja, ljuljanje aviona i slična nepravilna kretanja. Horizontalni udari vetra trenutno menjaju brzinu kretanja aviona kroz vazduh. Pošto od nje zavise aerodinamičke sile aviona, dolaziće do promene visine aviona, naviše, ako se ova visina povećava, a naniže, ako se smanjuje.
Vertikalna ubrzanja aviona mnogo su značajnija. Ona nastaju zbog horizontalnih i vertikalnih udara vetra. Vertikalne udare vetra definišemo kao vektorsku razliku konvektivnih strujanja u dve tačke na malom rastojanju. Verikalni udari vetra izazivaju jača vertikalna ubrzanja aviona.
U nižoj i srednjoj troposferi značajna turbulencija javlja se, uglavnom, zbog vertikalnih udara vetra. U višoj troposferi i naročito u donjoj stratosferi, slične efekte izazivaju jaki horizontalni udari vetra.
PROSTORNA I VREMENSKA RASPODELA TURBULENCIJE
Turbulencija se najčešće javlja u nižoj troposferi i sa porastom visine postepeno se smanjuje. Ovakav hod je posledica smanivanja uticaja podloge na vetar i konvektivnih kretanja. Učestalost pojave turbulencije potom raste i dostiže sekundarni maksimum na visini 10 – 12 km. Uzrok tome su tropopauza i velike brizne vetra koje se uočavaju na ovim visinama (mlazne struje). Iznad tog nivoa učestalost pojave turbulencije približno eksponencijalno opada.
Prosečna debljina turbulentne zone u troposferi iznosi 400 – 800 m, a u stratosferi 200 - 300 m. Odstupanja od ovih vrednosti mogu biti velika.
Horizontalne dimenzije turbulentnih zona veoma su neujednačene: od nekoliko kilometara, do nekoliko hiljada kilometara. Najčešće, ove zone nisu niti duže niti šire od oko 150 km.
Dužina trajanja je u većini slučajeva manja od 6 sati.
JAČINA TURBULENCIJE
Smatra se da je najvažnije svojstvo turbulencije njen intenzitet. Skala intenziteta turbulencije se prostire od slabe do ekstremne. Kriterijumi skale su uspostavljeni prema reakcijama vazduhoplova, posade vazduhoplova i pomeranje nepričvršćenih objekata u kabini. Pošto su ovi kriterijumi za izveštavanje o turbulenciji visoko subjektivni, jer dominantno zavise od doživljaja i iskustva pilota, nazvaćemo ih kvalitativni indikatori turbulencije.
1.) Slaba turbulencija – kratkotrajno stvara slabe i nepravilne promene u visini i/ili položaju. Turbulencija koja stvara slaba i nagla, ponekad ritmička drmanja bez osetne promene u visini i položaju, izveštava se kao slabo drmanje/bacanje.
2.) Umerena trurbulencija – slična slaboj turbulenciji, ali je jačeg intenziteta. Dešavaju se promene u visini i/ili položaju, ali vazduhoplov ostaje pod kontrolom sve vreme. Obično stvara varijaciju u indiciranoj brzini vazduha. Turbulencija koja je slična slabom drmanju, ali je jačeg intenziteta, stvara nagle džombe ili potrese izveštava se kao umereno drmanje/bacanje.
3.) Jaka turbulencija – stvara velike i nagle promene u visini i položaju vazduhoplova. Vazduhoplov može biti kratkotrajno van kontrole.
4.) Ekstremna turbulencija – vazduhoplov je žestoko izbačen u okolinu i praktično je namoguće upravljati njime. Ovakva turbulencija može izazvati materijalne štete.
Da bi se smanjila subjektivnost u oceni intenziteta turbulencije, treba reći da su ustanovljeni i kvantitativni indikatori turbulencije. Tri najčešće upotrebljavana su:
1. G–opterećenje je mera intenziteta turbulencije u odnosu na silu teže po jedinici mase, odnosno g. Kada nema turbulencije uzima se da je G-opterećenje jednako nula.
2. Fluktuacije u brzini vazduhoplova se odnose na veličinu pozitivnog ili negativnog odstupanja od srednje indicirane brzine vazduhoplova u trenutku kada se turbulencija dogodi.
3. Izvedena ekvivalentna brzina udara se određuje iz indicirane veritikalne brzine vazduha. Indicirana brzina uključuje u sebe stvarnu verikalnu brzinu vazduhoplova i doprinos od turbulentnih udara.
UTICAJ TURBULENCIJE NA LETENJE
Uticaj turbulencije na letenje je jedan od glavnih uzroka avionskih nasreća. Pri letenju kroz zonu sa jakom turbulencijom, postoji realna opasnost da dođe do katastrofe. Uzrok tome su, često, deformacije, pa čak i lomovi nekih delova aviona. Pri letu kroz određenu turbulentnu zonu, veća brzina aviona znači da on i češće trpi udare vazdušnih strujanja.
Turbulencija utiče na upravljanje aviona. U tim uslovima nemoguće je održavati stalnu visinu i kurs leta, stabilnost aviona i sl. Može se desiti da avion promeni napadni ugao i da dospe u nepravilan položaj.
Ne manje važna posledica turbulencije jeste i to da ona, preko bacanja aviona, utiče na fiziološko i psihičko stanje posade, što smanjuje njihove radne sposobnosti. Veoma važno pitanje je kako u pojedinim situacijama održati određeni nivo leta. To pitanje se pre svega postavlja u vezi sa letenjem pri jakoj konvekciji ili u izraženim planinskim talasima. U jakim uzlaznim strujanjima, visinu leta nije uvek moguće zadržati. U vezi sa silaznim strujanjima značajno je da slabe na manjim visinama zbog približavanja tlu, ali one ipak mogu izazvati avionske nesreće u planinskim predelima. To se dešava kada avion penjanjem ne može da savlada jake silazne struje, pri pokušaju da nadvisi planinsku prepreku.