Loptaste munje, 1. deoLoptasta munja je svetla sfera koja se javlja za vreme oluje. Najčešće je crvena, ali se pojavljuje i u drugim bojama: žutoj, zelenoj, beloj i plavoj. Razmere su joj različite, a srednji prečnik je oko 25 cm. Za razliku od običnih munja, loptaste munje se sporo kreću, horizontalno sa zemljom. Mogu zastati i promeniti smer kretanja, a traju i do 5 sekundi. Osobine loptastih munja veoma se menjaju od slučaja do slučaja, te se smatra da postoje razne vrste ovih munja. Danas se veruje da jedna teorija ne daje objašnjenje svih tipova loptastih munja u prirodi.
I pored brojnih nastojanja, samo neke vrste loptastih munja su delimično realizovane u laboratorijskim uslovima. Među ovima su slabo svetleće lopte, nastale posle udara obične munje u neke materije. Nikola Tesla nekoliko puta pominje sličnu pojavu, izazvanu udarom varnice ili strujnice u drveni predmet. Po novijim teorijama, loptasta munja je u stvari oblast plazme stvorena u prirodi električnim pražnjenjem. Najnovija istraživanja i proračuni pokazuju da je život jedne loptaste munje nemoguće objasniti energijom koju ona može da sadrži u momentu nastanka, već da se za njeno održavanje mora dovesti spoljna energija. Pretpostavlja se da se ova energija dobija od prirodno stvorenog elektromagnetnog polja. U početku mala oblast jonizovanog gasa, obrazovanog prethodnom munjom, ili nekom drugom električnom pojavom za vreme oluje, povećava se na račun energije spoljnog elektromagnetnog polja. Prečnik plazmene sfere određuje učestanost spoljašnjeg polja, te tako dolazi do rezonanse.
Najčešće dimenzije vatrenih lopti zahtevaju elektromagnetna polja od 35 do 100 cm talasne dužine. Po ovoj teoriji pretpostavlja se da određenu ulogu igraju stojeći talasi, nastali odbijanjem nastalih prirodnih elektromagnetnih talasa Zemlje. To je delimično provereno eksperimentalnim putem, ali još ima dosta problema na koje ni ova teorija nije dala zadovoljavajuće odgovore. Utvrđeno je da je za osržavanje grudve plazme u vazduhu, potrebna snaga elektromagnetnog polja reda 500 W, što je znatno ispod mogućih snaga pri električnom pražnjenju. Međutim, malo je poznatog o prirodnim elektromagnetnim talasima, pa se na osnovu ograničenih podataka ne može zaključivati.
Teslina hipoteza o nastanku i održavanju vatrenih lopti sadrži neke pretpostavke koje se sreću i u najnovijim teorijama, ali nosi i obeležja doba u kome je nastala. Tako, na primer, po Tesli i Kapici, prvobitna energija jezgra vatrene lopte nije dovoljna za održavanje loptaste munje, već je za to potrebno dovođenje spoljnje energije. One crpe energiju iz drugih munja, koje prolaze kroz prostor jezgra vatrene lopte, a koncentraciju energije objašnjava otpornošću jezgra, odnosno većom sposobnošću razređenog gasa u jezgru da apsorbuje energiju od ostalog gasa kroz koji prolazi pražnjenje. U prirodi je manja verovatnoća prolaska više munja kroz jezgro loptaste munje, pa je logičnija Kapičina teorija o dejstvu drugih munja preko elektromagnetnog polja i stojećih talasa koje one stvaraju. U Teslinim eksperimentima moguće je da češće dolazi do "prelaska" više docnijih munja preko jezgra loptaste munje.
Posebno su zanimljiva Teslina zapažanja i komentari o nastanku "vatrenih lopti", pojavi koja je zanimala jude od davnina. Neki podaci o loptastim munjama nađeni su i na etrurskim spomenicima, u radovima Aristotela, Lukrecija i drugih. Loptaste munje, ili "vatrene lopte", kako ih Tesla naziva nastaju za vreme nepogoda i smatraju se jednom vrstom električnog pražnjenja. Pojava je u prirodi vrlo retka, ali je ipak sakupljeno dosta podataka na osnovu kojih je izgrađeno nekoliko teorija nastanka ovih munja. Po nekim hipotezama loptasta munja je optička iluzija (ovako je mislio i Tesla do momenta kada je proizveo "vatrene lopte"), po drugima, to je trag meteora. Pre Aragove analize dvadesetak poznatih pojava loptastih munja 1838. godine nije bilo naučnih analiza u pravom smislu reči. Po objavljenju Aragovog dela, loptaste munje su ušle u krug naučnih problema, i ostale do danas delimična zagonetka.