Voleo bih da dobijem i malo stručnije objašnjenje (ako je moguće) oko situacije sutradan posle ovog prodora (20.11.2004.), kada su Cb-i vrlo energično (sa znakom :!:) odbačeni kao mogućnost javljanja u "nadirućoj hladnoj vazdušnoj masi". Pa, pobogu, prodor se desio dan ranije (19.11.). "Slab sneg u vidu pljuščića" je zabeležen na Vračaru, ali u mnogim drugim delovima grada je bilo jakih pljuskova snega, uz tada kratkotrajno pojačan vetar, tako da se sve to naziva mećavom. A sve ovo ovako opisano asocira isključivo na Cb.
Što se mene tiče, moraš mi naći bolji argument umesto onog "ne Cb-i :!:". To nije argument... Ja tvrdim da se Cb-i javljaju i u hladnijoj masi, vrlo moguće već odmah sledećeg dana posle izvršenog prodora. A ti probaj da me demantuješ... 
Pa da počnem sa toliko traženim objašnjenjima.
1. Pomenuo sam da sam podatke o vremenu gledao sa 4 (slovima: četiri) beogradske meteorološke stanice, a to su Vračar, aerodrom Surčin, aerodrom Batajnica i Košutnjak (Zavod). Sve četiri stanice su profesionalne. Iako često postoje nesuglasice u vezi određivanja tipa oblačnosti između samih profesionalaca, ovde postoji jedan redak 'koncenzus' čiji sam zaključak i izneo: rod oblaka 20. novembra 2004. godine na terotoriji Beograda jeste Cu / Sc. Oba roda su bila prisutna.
2. Meteorološka situacija nije dozvoljavala oblake vertikalnog razvoja. Naime, prošto je prošao front, na relativno maloj visini je ostala temperaturna inverzija. U sledećem postu ću okačiti radiosondažne podatke i vertikalni profil atmosfere sa detaljnim objašnjenjima koje ovde iznosim. Na toj visini, visini inverzije, svako vertikalno kretanje vazduha uvis je zaustavljeno ovim slojem koji je ništa drugo nego front na visini. Front nije zid koji ide vertikalno i briše sve pred sobom, već je jako nagnut u smeru toplije vazdušne mase. Hladan vazduh se podvlači pod topli, jer je teži. Topliji vazduh je prisilno uzdiže, a kako u tim uslovima nema inverzije niti bilo kakve termodinamičke prepreke, nastaju Cb-i. Iza fronta se to dešava tako što se bilo kakav vazduh koji se podiže konvekcijom prosto 'lepi' za donji deo inverzije i 'razliva' se po njoj. Tako nastaju pomenuti Sc na većoj visini, a nastaju od Cu koji se formiraju zbog zagrevanja tla. Zato su prisutna oba roda oblaka. Neretko, ti oblaci (Cumulus humilis, Cumulus medoicris) su prilično masivni i izgledaju prilično strašno, gledano sa tla. Međutim, njihov vertikalni razvoj je vrlo loš, a vrhovi oblaka su spljošteni i ne prelaze visinu te inverzije koja je recimo reda veličine 2 km iznad tla.
3. Članovi našeg foruma su pisali o razlici između Cu i Cb. Podvući ću sjajno objašnjenje koje je dala Mia77, diplomirani meteorolog, predavač na novosadskom Univerzitetu. Pogledati
http://www.serbianmeteo.com/smf/index.php/topic,108.msg26326.html#msg26326 i
http://www.serbianmeteo.com/smf/index.php/topic,108.msg26333.html#msg26333, ali i celu temu vrlo pažljivo. Mia77 tu kaže da atmosfera treba da bude nestabilna da bi se formirao Cb. Inverzioni sloj je oličenje stabilnosti.
Istina je da Cb daje padavine u obliku pljuskova. Međutim, pljuskovite padavine, po Međunarodnom atlasu oblaka i meteoroloških pojava, potiču iz bilo kog konvektivnog oblaka, dakle i iz Cu. Količina padavina iz tih oblaka je u posmatranom danu svuda bila nemerljiva.
Još jedna velika greška je pominjanje mećave.
Mećava je, po definiciji meteoroloških pojava (i to postoji u Atlasu oblaka i meteoroloških pojava),
sneg koji je vetrom uzdignut sa površine sneđnog pokrivača. Snežnog pokrivača prvo uopšte nije bilo, a čak i da ga je bilo, njegova gornja površina mora da bude od suvog snega, nikako od snega koji se topi (kao što bi ga eventualno i bilo na pozitivnoj temperaturi koja je navedenog dana vladala). Mećava, dakle, nije sneg i vetar zajedno. To je, kako bi matematičari rekli, potreban, ali ne i dovoljan uslov.
Da bi neko bio profi, treba da ima odgovarajuće znanje. Amater može da bude svako. Pozdravljam i jedno i drugo. Ja jesam profesionalac, ali ne i predavač. Ipak, mislim da sam dao argumente koji su dovoljni i profesionalcima. Poštujem svačije opservacije, ali ću se uvek boriti protiv pogrešnih zaključaka upućivanjem na tačne izvore i navode. I to nikad uvredljivo. E sad, ako se ko i vređa, neka mi oprosti. Ja vređam samo neprimerenim rečnikom koji neću koristiti nigde na netu. Samo u 4 oka (sram me bilo i tu)!
S tim u vezi, ponoviću da sam pomenuo istrčavanje. Vrlo dobronamerno. Žao mi je svakog ko se istrči i kaže nešto što nije proverio ili nije tačno. Istrčavanje za istrčavanjem... katastrofa. A odbrana istrčavanja na ovakav izazivački način je ipak malo neprimeren na forumu. Mislim na ovo.
Što se mene tiče, moraš mi naći bolji argument umesto onog "ne Cb-i :!:". To nije argument... Ja tvrdim da se Cb-i javljaju i u hladnijoj masi, vrlo moguće već odmah sledećeg dana posle izvršenog prodora. A ti probaj da me demantuješ...
Pa zar ovo nije začikavanje?
Da, još u vezi istrčavanja, mislio sam na jednu standardnu grešku subjektivnosti koja je kod svih nas prisutna. To je da verujem samo u ono što vidim, pa ako se negde dešava nešto drugo, to je baš neverovatno. Uvek se setim pesme 'Rainy night in Georgia... Looks like it rains all over the world'
I na samom kraju, konstatujem da neke od rečenica, kao na primer, ona poslednja u gornjem citatu (a ima ih još), ne zvuče nimalo korektno prema bilo kome nepoznatom čoveku na ulici, a kamoli prema nekome od kolega na forumu...
Nijednom rečju nisam bio ni drzak ni bezobrazan. Samo realan, i možda previše čvrst i strog u iznošenju argumenata. Zamisli, da sam slabiji u iznošenju argumenata, pa ko bi me uopšte slušao? Doduše, poslednja rečenica je malo na moj račun i račun jednog kolege koji se, verujem, ne ljuti zbog toga... ili grešim?
O jeziku i izražavanju ćemo u Jezičkim nedoumicama!
