Клима ваљевског краја Драгомир Ђукановић Метеоролошка, а тиме и климатолошка истраживања у Ваљевском крају започета су далеке 1856. године, после свега осам година од успостављања прве метеоролошке станице у Србији, у Београду, од стране професора Лицеја Владимира Јакшића, 1. јануара 1848. године. Од значаја је податак да су резултати првих метеоролошких мерења у Србији, међу којима су и она у Ваљеву и на Убу, презентирани на Шестом Међународном статистичком конгресу у Фиренци, 1867. године.
Проучавања најстаријих људских култура у Ваљевском крају показала су да су и географско-климатски услови имали значајну улогу у његовом формирању и развоју. Погодовању животу људи у овим крајевима допринели су географски и геолошки слично подручје, уз повољне услове, шумски покривач и морфологију земљишта.
На опште геогафско-климатске услове Ваљевског краја, с обзиром на његов макрорегионални положај, утичу близина пространог Панонског басена и прелазак из равничарских ка брдско-планинским подручјима, са не тако јако израженом изломљеношћу терена и отвореност ка северу и североистоку, са одређеним степеном континенталности.
У Ваљевском крају је запажен и утицај рељефа, при прелажењу ваздушних маса различитог порекла преко наше земље, дејством појединих центара високог и ниског притиска ваздуха, било да се крећу из средоземног басена ка северу или са евроазијских простора. У вези са овим запажена су и одговарајућа микроклиматска обележја са варијабилитетима временских промена и климатских услова.
Климатолошки елементи: Ваздушни притисак у Ваљеву показује знатну променљивост, што није необично за наше крајеве, са највећом средњом вредношћу у октобру и јануару, 998.3 mb и 998.0 милибара, а најмањом у априлу 993.3 mb. Екстремне средње месечне вредности ваздушног притиска су 1010.3 mb (јануар) и 985.5 mb (децембар). Иначе, дневна и месечна колебања ваздушног притиска су знатно већа у зимским, него у летњим месецима, као последица бржих и интензивнијих смена топлих и хладних ваздушних маса.
Средња годишња температура ваздуха у Ваљеву је 11.0°С, најхладнији месец је јануар, са средњом температуром ваздуха од -0.2°С, а најтоплији, јул са 21.4°С. Анализа варијације средњих температура ваздуха указује на извесну стабилност вишегодишњих токова са великим учешћем у границама нормалних вредности, од 67% у пролеће до 83% у јесен.
Уочено је ублажавање температурних колебања, које иначе могу да се очекују у крајевима са обележјем умерено-континенталне климе, иако су забележени апсолутни екстреми од 42.5°С и -29.6°С, са појавом топлих лета и хладних зима.
Из идентификације трендова средње температуре ваздуха уочено је слагање са закључцима страних и домаћих аутора о тенденцији глобалног загревања и проценама пораста температуре ваздуха.
Релативна влажност ваздуха у подручју Ваљева, са средњом годишњом вредношћу од 74.6% указује на умерену влажност ваздуха, али са променама у доста широким границама, уз секундарни пораст крајем пролећа и почетком лета, што је у вези са појачаном циклоналном активношћу.
Облачност у Ваљеву, у просеку, представља нормалну вредност за брдско-планинско подручје средишњег дела западне Србије (59%), са неравномерном распоређеношћу и тешњом везом са честином барометарских депресија, уз највећу средњу годишњу учестаност дана са умереном облачношћу (49.2%).
У подручју Ваљева средња годишња сума осунчавања је 1998.9 часова, односно 44.8% потенцијалног осунчавања, са најсунчанијим месецом, јулом (281.8 часова) и најоблачнијим, децембром (68.6 часова). Просечно глобално зрачење Сунца у Ваљеву, на нивоу године, је 3616 W/m2 дан, у јулу је 6225 W/m2 дан, а у децембру 1083 W/m2 дан.
Падавине у Ваљевском крају имају обележје средњеевропског, подунавског режима годишње расподеле. Средња годишња висина падавина у Ваљеву износи 785.7 mm; најкишовитији месец је јун, са 100.1 mm, а најсувљи фебруар, са 45.9 mm. Годишње изохијете указују на подручје са падавинама мањим од 700 mm у доњим деловима сливова Колубаре и Тамнаве. Са повећањем надморске висине, средње годишње висине падавина се повећавају, као у већем делу подринских планина на више од 900 mm, па и преко 1000 mm.
Годишња учестаност дана са падавинама, од најмање 1.0 mm у Ваљеву износи, просечно, 100.9 дана или 27.6% од године, са максимумом у јуну, 10.4 дана (35%) и минимумом у октобру, 6.2 дана (20%). На најнижим теренима сливова Колубаре и ка југу од 90-100 дана, а у највишим планинским подручјима и преко 120 дана.
Падавине у облику снега у Ваљеву просечно се годишње јављају у 30.9 дана, а на највишим теренима Повлена и преко 60 дана. У великом делу колубарског и тамнавског слива је средња годишња учестаност дана са снежним покривачем до 40 дана. На већим надморским висинама од 700 м она је преко 90 дана, а на Повлену и преко 120 дана. Просечан први дан са снежним покривачем у Ваљеву је 1. децембар, а на највишим теренима пре 1. новембра. Просечан последњи дан са снежним покривачем у Ваљеву је 16. март, а на највишим теренима после 1. маја.
Највећу учестаност ветра у току године у Ваљеву има западни ветар са 174‰, а најмању јужни ветар са 18‰, са доминантном честином тишине, од 463‰. Највећу средњу годишњу брзину ветра имају северозападни и јужни ветар, 2.7 m/s, а најмању југозападни и североисточни ветар, 2.0 m/s, и 2.1 m/s. Аеродинамички притисак од ветрадостиже вредности и веће од 51.8 kg/m2, односно 0.518 kN/m2.
Клима ваљевског краја се може окарактерисати као умерено-континентално поднебље, са извесним специфичностима, које се манифестују као елементи субхумидне и микротермалне климе. Географско-климатски услови, са ортопографским и хидрографским карактеристикама, се испољавају у општој повољности живљења у Ваљевском крају, са релативно стабилним климатским условима и ретким изванредно ненормалним временским променама и периодима.
izvor: Klima valjevskog kraja, autor dr Dragomir Đukanović, Valjevo, 2000. godine
Tema: Klima Valjeva i okoline (Pročitano 7644 puta)