Tema: Klima Užica

[Kimi]

Evo nađoh jedan lep opis klime Užica i okoline    

dr Olga Savić

Za teritoriju užickog regiona se može reci da je visoka oblast i zbog toga u njenom
najvecem delu preovladuje planinska klima. Ipak se severni i južni deo razlikuju po klimi.
Južni, viši deo, ima planinsku klimu, a u nižim delovima, do 800 m. klima je umerenokontinentalna.
Za saznavanje klimatskih prilika u ovom regionu mogu da posluže merenja
vršena na dve meteorološke stanice: Užice na nadmorskoj visini od 432 m. i Prijepolje na
440 m, u kojim se, u oba slucaja, osecaju uticaj planine. Za Užice podaci se odnose na period
od 1925 - 1940. godine, a za Prijepolje za period od 1882 - 1912. Srednje mesecne
temperature vazduha pokazuju da se u oba mesta maksimalne temperature javljaju u julu i da
su gotovo jednake vrednosti: 20,4 Užice i 20,2 Prijepolje. Januarski minimum je, medutim,
jace izražen u Užicu sa -2,1 (-1,8 Prijepolje), kao što su niske temperature februara, odnosno
decembra uvek niže u Užicu. Srednja godišnja temperatura, medutim, u oba mesta je 9,5, ali
je u Prijepolju godišnja amplituda za 0,5 veca nego u Užicu. Ovo pokazuje da su na jugu
regiona klimatski uslovi nešto blaži nego na severu, bar u nižim delovima, dok temperature sa
visinom opadaju i na jugu i na severu.
U obe meteorološke stanice, Užice i Prijepolje, temperature u aprilu prelaze 5, što je
dovoljno za pocetak vegetacije, dok je martovska prosecna temperatura nešto niža u
Prijepolju (3,0) nego u Užicu (4,4). Za vreme vegetacionog perioda u obe stanice su srednje
mesecne temperature za 1-2 niže nego u ostalim delovima Srbije. Uzorak tome je, svakako,
nadmorska visina oblasti, pa su stroga i ove razlike vece u Projepolju nego u Užicu, jer su u
Prijepolju temperature u periodu 1925 - 1940. U Užicu su za 1-2 niže nego u drugim
delovima Srbije, dok su razlike izmedu Užica i Projepolja vece zimi nego leti. Srednje
apsolutne maksimalne temperature u Užicu pokazuju uticaj modificirane planinske klime, jer
su tu maksimalne temperature jula najniže, za 4,6 niže od istih u Panonskoj niziji. Apsolutni
maksimum temperature od 40 bio je u julu, a apsolutni minimum od -22,7 bio je u februaru.
Maksimalno kolebanje izmedu apsolutnih minimuma i maksimuma je ovde izraženije u
zimskoj polovini godine i u Užicu je najvece bilo u martu, a iznosilo je cak 44,3. Drugi
maksimum kolebanja bio je u oktobru. U Prijepolju ova merenja nisu vršena.
Za pracenje i merenje padavina postoje u ovoj oblasti tri meteorološke stanice. Za
Užice period osmatranja je o ovde od 1925 - 1940. godine, a u dolini Lima dugotrajnije
periode osmatranja imaju Prijepolje i Priboj (na 385 m nadmorske visine). Srednja godišnja
kolicina taloga u Užicu je bliža gornjoj granici za Srbiju i iznosi 800 mm (maksimum je u
Koviljaci sa 915,5 mm i Valjevu sa 829 mm). Srednja godišnja klicina taloga je u Prijepolju
759 mm, a u Priboju nešto niža 756 mm. Užice ima maksimum taloga u junu, a minimum u
februaru. Prijepolje i Priboj imaju maksimum taloga u maju, s tim što je u Priboju nešto
slabije izražen sekundarni maksimum u junu, dok je u Prijepolju drugi izraziti maksimum u
oktobru. Minimum taloga je u oba slucaja u februaru, kao i u Užicu. Prema tome, severni deo
oko Užica je vlažniji od južnog i približava se naseljima sa najviše taloga u Srbiji. Juli i
avgust u Užicu nisu najsuvlji meseci kao u Šumadiji, nego su po kolicini odmah iza
maksimuma. Najsuvlji meseci su februar i januar. Ni u Priboju, gde su maksimalne vrednosti
u maju i junu, juli i avgust nisu najsuvlji meseci nego su to februar i januar. Prijepolje, pored
dva izrazita maksimuma u maju i oktobru, ima i dva izražena minimuma, u februaru i
januaru, i u julu. Na karti izohijeta, gde su unete godišnje kolicine padavina, vidi se da
severni deo oblasti leži izmedu izohijeta 700 - 800 mm, a zapadni deo, bliže Drini i Bosni
cak izmedu izohijeta 800 - 900 mm. Tako je ovaj deo regiona znatno vlažniji od istocne i
južne Srbije. Južni deo regiona je nešto suvlji, jer se nalazi izmedu izohijeta od 700 - 800 mm
i smatra se da pripada južnomoravsko-raškom pluviometrijskom režimu.
Zbog blizine mora mogla bi se u ovom kraju ocekivati blaža klima, ali planinski venci
odvajaju na severu region od panonsko-stepskih, a na jugu od sredozemnih uticaja. Zbog toga
što ga od mora odvaja viša oblast, kraj ima oštru klimu. Ipak se, posredstvom dolina,
pomenuti uticaji ovde suceljavaju i osecaju, mada slabije. Prodiranje sredozemnih uticaja
dolinama, nadmorska visina i blizina, odnosno udaljenost od planinskih masiva uticu na
pojavu nešto župnije klime u dolini Lima, zatim oko Bajine Bašte pa i Arilja. Kako
temperatura opada za 0,5 na svakih 100 metara nadmorske visine, Nova Varoš na visini od
953 m nad morem ima najniže temperature. Predeo Starog Vlaha, starovlaško-raška visija,
nagnut je ka sevrrozapadu niz doline Rzava, Uvca sa Vapom i Lima te je jace izložen
zapadnim i jugozapadnim vetrovima. Zbog toplih južnih vetrova ranije se tope snegovi na
Tari, Jabuci, Zlatiboru i Zlataru. Zlatibor, na 1.000 m nad morem, umereno je vlažna i
suncana planina, ima godišnje 2.003 casa sunca, dok je na Tari svega 1.682 suncanih casova,
a na Goliji 1.700.
Najzad kao posebnu odliku klime u ovom kraju treba istaci i to da je požeška kotlina
najmaglovitija u Srbiji. Po dnu ove kotline tece pet reka: Moravica, Veliki i Mali Rzav,
Skrapež i Detinja, “koje se tu razlivaju, zabaruju i doprinose obrazovanju cestih magli”.
Magle ima najviše s proleca i s jeseni, kada ima najviše taloga, a leti ih ima samo kad su
visoke temperature. Više ih ima u kišnim nego u sušnim godinama, a nema ih kad su zime
oštre i hladne sa snegovima.

• Tweet

[ptprince]

... ali prilično prozivoljan.
Uz svo poštovanje ona dva slova ispred imena autora, taj opis klime nije delo meteorologa, već nekog ko se površno razume u te stvari.

Prvo, veliki broj stavova je iznet iz neke knjige. Zaista, reference u radovima su nužno zlo. Dboro, neka bude tako.
Međutim, izneti zaključci su prvo vremenski nekonzistentni. Nizovi koji se razmatraju između Prijepolja i Užica se prilčno razlikuju. Klimatske varijacije su ponekad mnogo intenzivnije nego same razlike između dva mesta, kao što su ova dva. Još uz to da primetim slične nadmorske visine...
Drugo, obazrivost u klimatologiji me je naučila da se svaki niz i svaki rezultat uzima sa rezervom. Dakle, postavlja se pitanje kvaliteta samih podataka. U vreme kada su meteorološka merenja bila retka k'o lepe babe, svaki podatak je pravo blago. Samo, često je ono kao pirit (fool's gold), jer su ta merenja mogla da budu vršena nedovoljno dobrim instrumentima (ko može da zamisli baždarenje instrumenata u Prijepolju ili Užicu početkom XX veka?). Dalje, obaveza rada na jednoj meteorološkoj stanici, pa makar to bila i od jednog merenja dnevno (a kamoli tri - u 7, 14 i 21 sat, prema davno ustanovljenoj i u Srbiji i tada prihvaćenoj konvenciji), ogromna je obaveza za jednog čoveka. Ostati kući po ceo dan, ne oići nigde na par dana, danas je nezamislivo, a verovatno je bilo teško ostvarivo i tada. Stanice su davno bile u učiteljskim kućama ili pri manastirima, jer je tu uvek bilo nekoga ko je dovoljno obrazovan da radi meteorološka merenja. Međutim, pošto ima raznih ljudi (nekima je do meteoroloških merenja stalo više, drugima nužno manje), u svakom nizu ima čuda i čudesa. Neka je i to u redu, jer redovnost u merenjima je lčesto odraz savesti, a danas je to sve češće odraz 'ispunjavanja forme'.
Postavljanje stanica je nekad bilo priličn stihijski. Dovoljno je da se merno mesto nalazi na nekoj padini ili vrhu brda (gde su crkve i škole postavljane, kako bi se čulo njihovo zvono), pa da minimalne temperature budu 'sasečene' i mnogo više nego što realno jesu. Ima i obrnuto, da postavljanjem stanice u dolini, nekom jezercetu hladnog vazduha, dolazi do previše izraženih minimuma. Radio sam na stanici u Ćupriji, pa sam zapazio da noću nigde nema te čuvene ćuprijske hladnoće, osim u krugu meteorološke stanice. Čim se izađe ispred zgrade stanice, osetno je toplije. Banalan primer, ali potiče iz iskustva.

Sad malo o autorima uopšte. Po pravilu, SVI (pa i meteorolozi) uzimaju podatke zdravo za gotovo, ne pitajući se za njihov kvalitet, pa čak ni poreklo. Nekome možete i uvaliti 'sintetički' (izmišljeni) niz, a da ga ne primeti. I onda malipulišete. Bilo kako bilo, uzeti podaci zdravo za gotovo mogu neprijatni da iznenade onoga ko barata sa njima, dobijajući pomalo neočekivane rezultate. Dešavalo se da autori čak 'prefarbaju' podatke, kako bi im se uklopili u zaključke. Užas! Ali, to ovde definitivno nije slučaj, to je čest slučaj u današnje vreme.
Dalje, jedan pogrešan stav opstaje u svim nemeteorološkim klimatskim analizama (pre svega geografima), a to je da je klima nepromenljiva. Zato, geografi danas znaju za 'globalno otopljavanje' i slične gluposti koje su čuli od raznoraznih meteorologa (ustvari rezultatima rada rađenog na način opisan u prethodnom pasusu), ap drame kako se klima menja. Rani njihovi radovi ukazuju na to da oni i ne znaju šta je to klima. Nažalost, i danas se često pogrešno misi kako je klima deo geografije,a ne meteorologije. Doktori geografije su naročito ubeđeni u to. Za to krivicu snose sami klimatolozi (naročito u Srbiji), koji i dalje (trla baba lan) klimatologiju rade kao deskriptivnu nauku, umesto da se pozabave stvarnim fizičkim procesima u atmosferi. Retki su oni koji o klimi misle kao o fizičkim procesima dugih vremenskih razmera, ali malo po malo, njih je ipak sve više (mada su i dalje u opsanoj manjini).
Nemeteorolozi se često kače za neke paušalne priče koje su tipa 'prosečna temperatura je za štajaznamkoliko niža, što ukazuje na neobičnu raspodelu temperature, tako da je toplije na severu '. Ma katastrofa! Ako se pomene nadmorska visina stanice, to je kao pominjanje statističkog podatka niže vrednosti. Ekspozicija stanice? Strujanja? Razmena energije? Šta vam je to? Nigde stvarnog razmatranja uočenih razlika, već otkrivanje 'tople vode' i nekih velikih otkrića (koje se kasnije zdušno zloupotrebljavaju).
Primer ću navesti u ovom radu. Kaže ovako:

Srednje apsolutne maksimalne temperature u Užicu pokazuju uticaj modificirane planinske klime, jer su tu maksimalne temperature jula najniže, za 4,6 niže od istih u Panonskoj niziji.

Šta to treba da znači? Kakva je to modificirana planinska klima? Kakva je to planinska klima uopšte? Kako može modifikacija planinske klime skinuti srednje apsolutne maksimalne temperature? (Da pojasnim - srednje apsolutne maksimalne temperature bi trebalo da opišu srednju vrednost od jedne temperature godišnje, a to je najviša zabeležena te godina). I sad se modifikuje planinska klima na osnovi dvadesetak brojeva koji se u meteorologiji nikako ne smeju uzimati kao srednjak, već se ide na teorije maksimuma, povratne periode i tome slično.
Gađanje izrazima je uvek bila osobina nekoga ko se ne razume u materiju. Onaj ko se razume u materiju o kojoj priča, trebalo bi da bude u stanju da je objasni jednostavnim rečnikom (kao što je, na primer, McMillanov standardni rečniko najčešćih 800 reči pomoću koje su obašnjene sve ostave reči u rečniku engleskog jezika). Uklapanje velikih reči u nebulozne zaključke izgleda stvarno smešno i neprimereno.

Ima i zaključaka izvedenih iz oar podataka. Evo jednog:

Prema tome, severni deo oko Užica je vlažniji od južnog i približava se naseljima sa najviše taloga u Srbiji.

Svaki klimatolog u Srbij bi trebalo da zna da je to netačno. Generalno, količina padavina se povećava idući prema granici sa Crnom Gorom i vrhovima Dinarida. A poreklo za ovu nebulozu je ovde:

maksimum je u Koviljaci sa 915,5 mm i Valjevu sa 829 mm

To jeste tačno. Ali, na tim podacima izvlačiti ovakve zaključke? Ma hajde, molim vas... Ko vam garantuje da se ne dešava isto i idući na zapad? A zaista jetako - zapadna ivica Srbije, uz Drinu jeste najkišnija, gde prednjače Loznica i Ljubovija, dok već u Bajinoj Bašti nema toliko kiše, što nema veze sa stranama sveta (geografija), već sa ekspozicijama planina (orografija - jugozapadne strane su navetrene u prolascima oblačnosti toplog sektora, pa stoga i imaju najviše padavina). U tome i jeste velika razlika između meteorologa i geografa (što bi rek'o moj 'tata' Antoan - na prvi pogled mogu da razlikujem Kinu od Arizone, što je jako korisno kad se izgubite leteći u mraku).

Odužih u ovoj tiradi, pa da me ne bi pljuvali, skratiću je ovde jednim zaključkom.

Kimi, vrlo je lepo što si ovo našao i okačio. Nisi mogao da znaš ove činjenice, pa ne mogu da te krivim. Lepo je i što se zanimaš za klimu naše lepe zemlje.
Međutim, ako želiš da potražiš neku lepu klimatsku analizu, proveri da li ju je pisao neki meteorolog. Nije nužno da ima dr ispred svog imena (svako ko ima ta dva slova je sigurno vredna osoba - za ostalo ne garantujem). Ako nisi siguran, pošalji mi je, pa ću znati.
Bilo bi lepo da nađeš Đukanovića. On je to lepo radio. Imao sam i priliku da sarađujem sa njim za njegova života. Ostavio je brod toga, pa ako naletiš na to, kači bez razmišljanja.

[Kimi]

Uffffff ala si mu ga ti dao po objašnjenju Ptprince,šta reći,svaka čast  :o