Nije moguća pojava grada na negativnoj temperaturi. To je po definiciji nastajanja grada.
Prvo, Miloš je lepo pomenuo da grad nastaje strogo iz konvektivnih oblaka. Tačno.
Drugo, za nastajanje konvektivnih oblaka mora da postoji uobičajen temperaturni gradijent, dakle inverzija je odbačena u startu. Taj gradijent mora da bude čak i malo jači nego uobičajeno (suvoadijabatski ili nadadijabatski, odnosno da temperatura opada sa visinom bar 1°C/100m visine). Miloše, i to je tačno.
Treće, zrno grada se formira kako u kristalnoj fazi (suvi rast, kada je elementi inja i ledenih iglica kače na zrno u njegovom uzdizanju), tako i u tečnoj fazi (mokri rast, kada se na zrno kače kišne kapi prilikom njegovog padanja). Kišne kapi su prehlađene, što će reći da su same kapi na temperaturama ispod 0°C, a u tečnoj su fazi, jer ih površinski napon tako održava. Dođe li do najmanjeg kontakta prehlađene kišne kapi sa nekim objektom, svejedno kojim, ta voda se zamrzava, jer je narušen oblik kapi, stečen od molekularnih sila, poznatih kao pomenuti površinski napon.
Ovaj ciklus se ponavlja bar tri puta, obično 5-6 puta, a zabeležen je slučaj od 12 prolazaka uz i niz oblak. Kako je moguće to izmeriti, pitate se? Pa jednostavno. Zrno grada na preseku ima dve vrste sloja leda, od različitih faza rasta, što sam opisao. Kada se zrno grada preseče, mogu se videti 'godovi' čijim prebrojavanjem se može zaključiti koliko je puta zrno grada išlo gore-dole.
Četvrto, prosto je nepojmljivo da ispod oblaka bude temperatura ispod nule. Naime, prehlađene kišne kapi se nalaze na temperaturi od nekih -10°C. Kako sam pomenuo normalnu raspodelu temperature sa visinom (opadanje sa povećanjem vsiine, odnosno posart temperature pri spuštanju), od zone kišnih kapi na visini spuštanjem se dolazi do pozitivnih temperatura. Naime, baza oblaka mora da bude od običnih, neprehlađenih kišnih kapi, kako bi prehlađene kišne kapi uopšte nastajale. Dakle, baza oblaka mora da bude na temperaturi od najmanje 0°C. Dalje se zaključak sam nameće...
Peto, visina na kojoj se stvara grad nije uvek ista. Ona strogo zavisi od temperature. U protivgradnoj zaštiti, jedan od kriterijuma za određivanje opasnosti od grada u konvektivnim ćelijama jeste postojanje maksimalnog odraza (refleksije) na temperaturama između 0 i -14°C. Leti, ta visina ume da bude i oko 4 km, pa i više, dok zimi je to znatno niže. Ako je maksimalni odraz ispod nulte izoterme, odnosno na visinama gde je temperatura iznad nule, nema opasnosti od grada, jer je glavna akumulacija padavinskih elemenata (što maksimalni odraz ustvari predstavlja) na temperaturi topljenja.
Drugi bitan kriterijum jeste vodnost oblaka, koja se meri radarskom refleksijom konvektivne ćelije. Zimi nema te vodnosti koja je neophodna za iniciranje stvaranja grada od nižih slojeva oblaka. Maksimalni mogući sadržaj vode i vodene pare u atmosferi eksponencijalno raste sa povećanjem temperature.
Sada se nameće pitanje, kako to da grad pada na temperaturama oko +3°C? I ja sam video takav grad. To je od frontalnih nepogoda, isključivo. One su nastale u zoni stvaranja fronta, dakle nad morem ili (ređe) toplim kopnom sa dosta vlage. Zimi vlage nema dovoljno, ni približno, u tmi zonama kopna, ali nad morem ih svakako ima. Zato Bar i druga mesta na obali mora mogu da imaju grad i pri tako niskim temperaturama. Grad u kopnu pri tako niskim temperaturama je prilično redak i uvek je iz front (iz opisanih razloga).
Šesto, ne treba donositi zaključke na osnovu loše dekodiranih SYNOPa. Kimi, treba da znaš da kada se na sajtu pojavi dešifrovana pojava 'jaka grmljavina sa gradom', 99% to nije slučaj. Tada je u pitanju jaka grmljavina sa padavinama, dok se grad ne specifikuje u toj šifri (97). Šifra 99, koja je zaista predviđena za ovakav slučaj, u praksi se koristi vrlo, vrlo retko, jer treba da se pogodi da grad pada u pun sat, kada se vrše osmatranja.
Jedan mali izuzetak: grad na temperaturi ispod nule je moguć samo unutar oblaka. Dakle, to je moguće da vidite u avionu koji prolazi kroz gradonosni oblak. Ako to vidite, budite srećni što ste uopšte živi, jer kroz takve oblake avioni ne prolaze, već ih obilaze kao kugu.
Ako takav oblak nalegne na planinu, mehanizam padanja grada se momentalno prekida, jer se naleganjem oblaka na planinu gubi taj inicijalni sloj. Ovo ponekad liči na ringlu na kojoj kuvate kafu/čaj. Čim sklonite posudu sa ringle, voda momentalno prestaje da vri.
Eto, nadam se da sam mojim odgovorima pomogao i studentima meteorologije, ali i ostalim zainteresovanima.