Tema: Cirkulacije globalnih razmera

[vazdusni]

Sve globalne klimatoloske karte vetra su zasnovane na mesecnim ili sezonskim osrednjenim vrednostima osmotrenog vetra za ceo Svet.Ovakvim procesom osrednjavanja eliminisu se cirkulacije malih razmera, a ostaje samo globalni cirkulacioni sistem.On se dobija kao kombinacija (superpozicija) opste i monsunske cirkulacije. :-k

Ova dva modela (opsti i monsunski) su makrorazmerni.
Makrorazmera 2000km do 20000km.

Ova definicija koliko vidim razlikuje se od autora do autora... :?:

• Tweet

[vazdusni]

Jel zna neko nesto vise o OPSTOJ CIRKULACIJI i o MONSUNSKOJ CIRKULACIJI?

[cumulonimbus]

Opsta cirkulacija atmosfere se sastoji od dve vrlo vazne celije: Hadlejeve i Ferelove. Prva je cirkulacija u tropima, i to je poznata pasatka cirkulacija koja ima pravac severoistocni na severnoj hemisferi, a jugoistocni na juznoj pri tlu. Pasati dve hemisfere se susticu na 3-5 stepeni s.g.s. u tzv. intertropskoj zoni konvergencije, koja se pomera sa prividnim pomeranjem Sunca. Ona je na satelitima okarekterisana kao pojas neprekidne oblacnosti, u vidu vise ili manje neprekinutog prstena koji obavija Zemlju. Tu se obrazuju jaki konvektini oblaci-cumulonimbusi, i to je pojas slabih vetrova. Vazduh se tu potom uzdize i imamo visinsko, antipasatsko strujanje, suprotnog pravca od pasata pri tlu, sve do suptropskog pojasa visokog vazdusnog pritiska gde se vazduh spusta ka tlu. Ove lokacije su mesta velikih pustinja (Sahara, Kalahari, Namib, Atakama).

Ferelova cirkulacija je u umerenim sirinama obe hemisfere, imamo tipicno zapadno strujanje pri tlu, a istocno na visini. Iznad polarnika obe hemisfere su celije koje su karakteristicne po prizemnim istocnim vetrovima do polarnika.

Mosunska cirkulacija se javlja tamo gde jaki termicki kontrasti, pre svega kopno-more, javljaju. To je pre svega, Indijski potkontinent. Postoje dva monsuna: zimski, slabo izrazen sa kopna na more. Tada, severno od Himalaja, se obrazuje hladna i suva vazdusna masa koja se spusta ka okeanu, nesto toplija iznad Indije, zbog spustanja niz padine Himalaja.
 
Letnji monsun se desava kada imamo, zbog toga sto se more sporije greje od kopna, anticiklon iznad okeana i vlaznu vazdusnu masu koja se u pravcu severoistoka krece ka kopnu. Iznad kopna, severno od Himalaja i na Iranskoj visoravni se jako ugreje vazduh te se obrazuje polje niskog pritiska. Dolaskom na kopno, dolazi do izlucivanja velike kolicine padavina i tzv. monsunskih kisa.

[vazdusni]

Zar se opsta cirkulacija ne sastoji od tri celije: polarne,ferelove i hadlijeve? :?:

Polarna celija je valjda od 60 sgs do pola?

[cumulonimbus]

Jeste, pomenuo sam polarnu, sa istocnim vetrovima pri tlu, samo je nisam imenovao. Ove dve su vaznije jer suvaju apsolutni moment kolicine kretanja na Zemlji, tj. prenose ga tamo gde ga ima manje a to su vise geografske sirine.