Tema: Atmosferske nepogode

[Kimi]

U atmosferi dolazi do kratkotrajne promene vremena praćene obilnim izlučivanjem padavina i vidljivim, a i čujnim električnim pražnjenjem oblaka. Zbog jakih uzlaznih strujanja vazduha u kumulonimbusu nagomilava se pozitivan i negativan elektricitet u raznim delovima ovog oblaka. U određenom trenutku dolazi do pražnjenja elektriciteta i ta vidljiva pojava naziva se munja. Temperatura u kanalu munje dostiže neverovatnih 30000°C, tako da ona najčešće ima belu boju. Zbog intenzivnog kretanja vazduha na putanji munje on se naglo širi. Ti zvučni talasi čuju se kao grmljavina i kreću se u svim pravcima. Kada munja udari o zemlju ili neki predmet na njoj to se naziva grom. Pošto je brzina svetlosti mnogo veća od brzine zvuka između pojave munje i groma uvek prođe neko vreme. To je obično 20-30 sekundi, što odgovara rastojanju od 7-10 km. Događa se da munja ima oblik lopte, najčešće prečnika 50cm. Loptasta munja može da prođe kroz otvorena vrata ili prozor ili kroz dimnjak i da eksplodira, izazivajući rušenje prostorije i smrt ljudi u njoj.

Atmosferske padavine se prema načinu postanka dele u 2 grupe

Termičke nepogode-se javljaju leti usled pregrejanosti prizemnog vazduha, koji se naglo izdiže i hladi, posle čega se izlučuju pljuskovite kiše i grad. Zahvataju manje površine, ne traju dugo i nemaju za posledicu promenu vremena - po njihovom prestanku uspostavlja se ranije tiho i lepo vreme. Najčešće su između 11 i 15 časova. Veoma im pogoduje velika vlažnost vazduha jer joj pruža mogućnost da se vodena para kondenzuje i sublimira u ogromnom broju kišnih kapi i ledenih kristala. Zato su ove nepogode svakodnevna pojava u tropskim oblastima, naročito na ostrvima.

Frontalne nepogode- nastaju na vazdušnim frontovima. Izrazitije su na hladnom frontu kada hladan vazduh prodre u toplu oblast i izaziva naglu promenu vremena, praćenu jakim vetrom, obilnim padavinama i snižavanjem temperature. Javljaju se u bilo koje doba dana i zahvataju veće površine. Znatno su rasprostranjenije od termičkih nepogoda, ali ih nikada nema u tropima. Nepogode u našoj zemlji najčešće su ovog tipa.







Najveći broj dana sa nepogodama je u tropskom pojasu. U Amazoniji, u slivu reke Kongo, na ostrvima Java i Sumatra javljaju se preko 200 puta godišnje, a u primorju Srednje Amerike, u Južnom Brazilu, Bangladešu i na Madagaskaru više od 100 dana. Nasuprot tome, u polarnim oblastima i u pustinjama gotovo i ne postoje.

• Tweet

[Boda Tajson]

Zanimljiv tekst. Jesi li ti pisao?

[Kimi]

Da,ruke mi otpadoše  Malo ja,malo uz pomoć velike enciklpedija iz geografije i fino to sveukupno ispade  ;D

[Boda Tajson]

 


a ovo mi je prosto neverovatno

Događa se da munja ima oblik lopte, najčešće prečnika 50cm. Loptasta munja može da prođe kroz otvorena vrata ili prozor ili kroz dimnjak i da eksplodira, izazivajući rušenje prostorije i smrt ljudi u njoj.

[Nele]

Prečnici loptastih munja nisu određeni. Može iznositi od nekoliko milimetara (što je teško uočljivo), do nekoliko desetina centimetara. Obično se kreće pravcem koji određuje veličina električnog potencijala, ako postoji protok ili promena u nivou ekvipotencijalnih linija. Takođe, njeno pomeranje izaziva i promena položaja (našeg tela recimo ili bilo kog objekta koji će poremetiti elektrostatičko polje), pa čak i vetar, čijim pravcem zna da se kreće.
Eksperimenti su pokazali da se veštački mogu generisati i da traju srazmerno veličini, od nekoliko milisekundi, do nekoliko desetina sekundi.
Deo koji je najbitniji ovde, jeste to da ne izaziva nikakva mehanička dejstva. Njena građa, vezana je za proces karbonizovanja materije u koju grom udari, a dalje od toga, vakuum igra ulogu. Da ne dužim oko toga, priroda njenog nastanka i procesa održavanja je velika nepoznanica. Mada, može se objasniti zdravorazumski. Vakuum kolabira nakon nekog vremena i ona stvori šok-talas, koji se oseti u blizini i to dosta snažno.
Malo poznata činjenica je to da recimo prolazi kroz materiju. Takođe je eksperimentisano s moje strane lično sa njima i u tom periodu, generisanje je bilo moguće sa svega 350W snage. Rađeni su eksperimnenti sa prolaskom kroz materiju i pri tome, jedino neooštećena je prolazila kroz staklo. Efekat je predivan za gledati. Kroz zidove i slično, ne može proći a da ne strada pri tome.
Ukoliko se uoči u neposrednoj blizini, treba gledati da se čovek ne pomera, jer ona može krenuti tim pravcem; jednostavno čekati da se "ugasi", kada potroši svoje prirodno gorivo (slično kao zvezda). U protivnom, ako dođe u dodir sa nama, nastaće opekotine.

Planiram da se vratim blasti, pa će možda biti i novijih fotografija.

[gencic]

Odlicno Kimi, ovaj opis mi je pomalo poznat i iz mojeg ucenja o nepogodama u srednjoj skoli.Zamerka:
Atmosferske padavine se ne dele bas na nepogode, zar ne?Tj. mozda mislis na podelu na konvektivne i stratiformne padavine?
A uopste ovo o cemu si pisao je podela nepogoda na one unutar vazdusne mase i jake nepogode u sklopu frontova.
Sve u svemu, samo podelu po mom misljenju treba preformulisati.

[Kimi]

U pravu si Genčiću
 
Samo je problem što profesori (konkretno moja profeskorka) uopšte ne posvećuju pažnju ovome,već to samo ispredaju što bi se reklo tek da se ispredaje   

[gencic]

Ma to je sasvim normalno, Kimi...Cak i moja profesorka geografije, koja je bila nastavnik za primer, najmanje je baratala ovom oblascu, mada ne mogu da kazem da je bilo nezanimljivo kada samo radili klimu.Ne moze ni da se zameri njima, jer oni imaju svoj program koga se drze i njihova je slobodna volja o tome da kazu nesto vise.
Naravno, detaljnije o ovome moze da se nauci samo na studijama, a ko nije spreman na takvu ''avanturu'' ostaje mu da sam proucava...