Иако је прошло више од четири године, решио сам да направим малу фото причу са дводневног путовања по западној Србији. Са још тројицом другара кренули смо у село Руда Буква близу Косјерића где један од другара има кућу. План пута је био да пошто кренемо из Београда, прво стајалиште буде Ваљево, затим би стајали на обронцима Маљена, па онда Косјерић и на крају дана ноћење у поменутом селу. Сутрадан смо ишли до суседног села Годечево, кроз прелепу природу а одмах затим преко Рогачице и Бајине Баште до крајњег одредишта, Перућачког језера на Дрини. Кажем прошло је више од четири године, али природа и предели су и дан данас исти као и тада тако да временска разлика и нема неког значаја. Па да кренемо
Град Ваљево и река Колубара
Поглед на Ваљево са обилазнице, иначе и пута за Косјерић и Дивчибаре
Иза ове кривине почињу обронци Маљена, то је буквално прелазак из равнице у планине
И наравно обронци Маљена, виђени са пута Ваљево-Косјерић
Чесма на Каони а ледена вода из ње право освежење током напорног пута
А затим Косјерић, река Скрапеж и наравно локални хотел назван по реци
А на путу за Руду Букву, фабрика мислим да је цемента и оближњи каменолом
Пре Руде Букве, налази се село Сеча Река и у њој црква необичног изгледа, грађена још за време Турака
Скрећемо са локалног пута на сеоски пут, где тада ни асфалта није било и пролазимо поред једног потока...
...а како је у потку била ледена вода, нисмо одолели а да не расхладимо два пива
Ево како је изгледао тај сеоски пут
И мало кадрова из домаћинства од мог другара који нас је угостио
Расходовани Москвич који је некада крстарио друмовима Београда и Србије
Сутрадан смо кренули ка суседном Годечеву, које је право планинско село а успут смо стајали и сликали...
...и прелеп поглед према Косјерићу и магла у котлини
Засеок Годечева, где нам је било следеће стајалиште
Успут смо морали да пређемо једну речицу (Мечка теренац
) и застали смо поред старе воденице
Иначе то је крај и чувеног српског вампира Саве Савановића, али је његова воденица била пар километара даље
Када смо пресекли планински ланац правцем исток-запад, избили смо на прелеп поглед према Босни
Поглед на Дрину
И наше коначно одредиште на целом путу, Перућачко језеро (данас доста загађеније него тада)
И шлаг на торту, река коју зову "Годину дана", због њене дужине од 365 метара а на њеном ушћу у Дрину је водопад, изнад којег је изграђен прелеп ресторан "Врело" са такође прелепим амбијентом и добром храном
Поставио сам мало више слика, и јесте да је летњи извештај, ал надам се да не шкоди
ЕДИТ: Сад видим да се неке слике не отварају, не знам у чему је проблем али ваљда ће осталима који гледају успети све да отвори