Mnogi se verovatno pitaju na fotografijama munja kako se potrefi da slikas bas kad sevne. Svi ocekuju da okinemo u trenutku kad sevne. Istina postoji sansa da se i tako nesto uradi uz mnogo srece (naprimer tako nastaju fotke munja po danu ako nemamo ND filter).
Ali, postoji i mnogo komotniji nacin da se fotografisu munje.
Sta nam je potrebno:
1.fotoaparat
2.stativ
Dakle kako funkcionise sam proces fotografisanja. Glavni delovi fotoaparata su objektiv i CCD chip (odnosno film kod analognih aparata).
CCD chip ili film moraju biti osvetljeni jedno vreme kako bi napravili fotografiju. To vreme je jako kratko u normalnim uslovima i iznosi izmedju 1/1000s i 1/50s u proseku i to se zove
duzina ekspozicije. Za "normalne fotke" takvo vreme je sasvim dovoljno. Za fotografisanje brzo-pokretnih stvari je neophodno da ekspozicija bude jos kraca kako ne bi ostao trag.
Za fotografisanje munja potrebna je sto duze ekspozcija, po mogucstvu nekoliko minuta, odnosno onoliko duga koliko je potrebno da munja sevne. Mi nazalost ne mozemo znati kada ce tacno munja sevnuti pa nam je zbog toga svaka sekunda duze ekspozicije zlata vredna.
Za fotografisanje munja su najpogodniji aparati sa
bulb modom ekspozicije, to znaci da ekspozicija moze biti neograniceno duga. Mada sa tim modom treba biti oprezan posto jako duga ekspozicija na osvetljenom podrucju moze da unisti CCD chip.
Bulb mod ekspozicije imaju svi dSLR aparati (primer Nikon D70, Nikon D200, Canon EOS350d, Canon EOS30d...), ali ima i prosumera sa bulb modom (Fuji 9500, Sony R1, Olympus C8080)
Nazalost vecina amatera nema aparat sa bulb modom tako da se moramo osloniti na maksimalnu-limitiranu duzinu ekspozicije. Ona je razlicita od aparata do aparata. Najjednostavniji amaterski aparati ni nemaju podesivu ekspoziciju, oni imaju night mod, koji produzava ekspoziciju na eventualno 1-2 s sto nama za slikanje munja ne vredi nista.
Vecina danasnjih digitalaca ima mogucnost podesavanja ekspozicije. Da li to vas aparat ima otkricete po tome da li imate manuelni mod u opcijama, ili mod shutter priority.
Canon aparati (svi sem dSLR) imaju 15 s maksimalnu duzinu ekspozicije, Olympus 16 s, Sony i Fuji 30 s.
Kod nekih aparata postoji i mod kontinuiranog fotografisanja (tj.nekoliko fotografija zaredom) i tada se simulira jos duza ekspozcija (recimo 15X3).
Neki aparati nazalost imaju redukciju shuma koja ne moze da se iskljuci (na primer Canon svi sem dSLR), a ona funkcionise tako da posle fotografisanja napravi jos jednu ekspoziciju (u istom trajanju kao prava) i za to vreme (za tih naprimer novih 15 s) ne mozemo nista da radimo, a munja moze bas tada da sevne (Marfijev zakon
)
Sto se tice podesavanja otvora blende, on se na vecini digitalaca podesava od recimo F2.8 do F8 (kod dSLR ima i manjih otvora blende ali i vecih u zavisnosti od objektiva). U svakom slucaju sto je blenda otvorenija to je fotka svetlija, ako su munje udaljen korisite recimo F2.8 a ako su blizu onda blendu drzite zatvorenijom.
Potrebno je podesiti i ISO osetljivost. Savetujem vam da drzite najmanju ISO osetljivost, posto cete tada na fotki imati najmanje shuma (to je obicno ISO 50 ili ISO 80).
Dakle kada imate fotoaparat i stativ (treba imati i daljinski upravljac kako nas pritisak na okidac ne bi pomerio fotoaparat) treba naci odgovarajuce mesto za dobro fotkanje.
Samo treba odabrati jos lokaciju za fotkanje munja (nismo svi takve srece da nam stan ima lepu panoramu)
Takvih lokacija u Beogradu ima a mozda je i najlepsa na Kalemegdanu (panorama prema Zemunu, Novom Beogradu, Banovom Brdu) ili na Kosutnjaku ili pak krov neke zgrade.
U svakom slucaju
savetujem vam da budete oprezni, da fotografisete munje samo na bezbednoj udaljenosti, u svakom slucaju to radite na sopstvenu odgovornost i ja ne snosim nikakvu odgovornost ako se nekom nesto desi.
Stoga munju fotkati najbolje kad je oluja nekoliko km u daljini, a ne za vreme oluje.
Tema: Fotografisanje munja (Pročitano 38401 puta)