Mala vojvođanska putoveštija, neočekivano su se pretvorila u pravu zimsku avanturu. Krenuo sam rano ujutru za Novi Sad. Već oko Bačke Topole je počeo slab sneg, ali tada nije bilo problema jer se nije dugo zadržavao na kolovozu, jače padavine počele su od Siriga i u Novom Sadu.
Nakon apsolutne nezainteresovanosti za ispit koji naravno nisam ni mogao tako položiti, otišao sam do Dunavskog parka i centra grada
Dalje me put vodi put Sombora kod devojke kako bi prisustvovao njenom nastupu, i dalje je padao umeren do jak sneg, a vetar je čistio sneg sa puta pošto je isti izdignut u odnosu na zemlju
Nije bilo većih problema i jednostavno se stizalo do Srbobrana gde je bilo više snega na putu
Tako je bilo i na putu kroz Vrbas, Kulu i Crvenku, međutim nakon Sivca naleteo sam na prvi problem, kamion je iskliznuo sa puta i napravio tada u tom trenutku manji zastoj, jer je nas par uspelo da se provuče pored njega, tu smo izgubili oko pola sata...
Odmah iza, usledio je novi zastoj, 2 vozila su bila zaglavljena u snegu, vrlo brzo je došla mašinerija i očistila put za ova 2 vozila pa smo nakon nekih sat vremena nastavili dalje put
Međutim to je kratko trajalo, posle nekih 500 metara treći zastoj... Nešto pre toga i jedan autobus koji je izgubio Putokaz
Ispostaviće se kasnije da se prvo rešavao problem koji smo mi uspeli da obiđemo, i tako čekajući u koloni, sneg se sve više gomilao na putu i između automobila... Tek posle nekih 4.5 sata mehanizacija će stići do ove krivine, sa čije se severne strane nalazi jedno uzvišenje odakle vetar nanosi sneg u krivinu...
I to je potrajalo nešto više od sat vremena, da bi konačno malo krenuli i odmah zatim jedan kombi bi ponovo izgubio putanju i napravio novi zastoj od 20-ak minuta.
Na kraju je napravljen novi prolaz za autobus i ostale automobile i nastavili smo put Kljajićeva nakon ukupno 9.5 sati stajanja u pratnji bagera. Ta deonica je u međuvremenu bila zatvorena tako da je bila dovoljna samo jedna traka za nas i nije bilo problema sve do Sombora u koji sam stigao nakon 12 sati putovanja. Nastup sam naravno preskočio, a ručao sam posle ponoći
To je kraj tog dana i legli smo da spavamo.