Evo najzad i obećane reportaže sa Festivala nauke 2.9, održanog u Beogradu, 5-7 decembra 2008. godine.
U subotu, 6-iog, otišao sam na Festival nauke sa PtPrinčićem. On je prvo video na sajtu šta se sve nudi, i naravno, interesovanje je pobuđeno. Nije puno razmišljao o odluci, pa smo se organizovali vrlo lako.
Prvo nas je dočekao prepun parking ispred Muzeja istorije Jugoslavije, nekadašnjeg Muzeja 25. maj. Prvo iznenađenje, i ono koje je na mene ostavilo najupečatljiviji utisak jeste taj što smo morali da čekao red od oko 200 ljudi da kupi ulaznicu. Dve devojke su bile jako efikasne, pa smo na karte čekali manje nego što se čeka na podizanje penzije. I eto, za svega 10 minuta, uspeli smo da uđemo u prostorije Muzeja, vruće i pune vlažnog vazduha od količine posetilaca. Da čovek ne poveruje! Nauka je popularna! Ogromna većina su bili mladi, osnovci i srednjoškolci. Ono malo starijih su bili roditelji koji su ustvari bili nužna pratnja toj deci.
Odmah pred ulazom videli smo dve neobične tvorevine. Iapk sam strpljivo ušao i fotkao ih.
Ovo prvo bih nazvao Green Apple Computer:
Ova umetnička tvorevina od starih i neupotrebljivih delova za računar nije i jedina takve vrste. Evo i jednog originalnog akvarijuma:
U tom holu se nalazilo nekoliko izložbenih štandova. Sve ih je posmatrao ovaj čika od papira. Nešto mi je poznat... A, pa da, Milevin muž!
Pored njega su bila dva panoa sa prezentacijama Ajnštajnovih najbitnijih naučnih otkrića, sa akcentom na osnove teorije relativnosti. Vrlo upečatljivo je bilo gledati simulaciju sata koji pokazuje normalno vreme i sata koji pokazuje proticanje vremena u hipotetičkom svemirskom brodu koji putuje brzinom od 0.99 c (99% brzine svetlosti). Eh, Alberte, opet si se igrao!
Dok sam to gledao, jedan mladić mi je dostavio pretpremijerni broj časopisa Vreme nauke. Tako smo i PtPrinčić i ja dobili po jedan primerak nultog broja, ali i poziv na saradnju.
Pored ove prezentacije, bilo je još nekoliko interesantnih postavki, kao što su Koliki je račun za grejanje Pakla, Tito u NASA itd.
Sva tri dana su držana zanimljiva predavanja na razne teme. Program predavanja imate u linku
www.festivalnauke.org . Požurili smo i uspeli da se probijemo u dupke punu salu da pratimo predavanje Mesečeve iluzije, o tome zašto Mesec deluje veći pri horizontu nego u zenitu. Predavanje je držao fenomenalni Oliver Tošković. Svaka mu čast! I ko nije želeo da sluša, imao je priliku da nauči nešto. Jednom prilikom ću ostaviti i nešto na tu temu. Za sada, ostanimo pri reportaži.
Predavanja su počinjala u pun sat, a trajala su oko 20 minuta svako. Mnogi ljudi nisu ni hteli da izađu iz te sale, ili su se u nju vrlo često vraćali. Evo kako je izgledalo unutra:
U publici je bilo i mladih, pa i vrlo mladih ljudi. Ovaj lik u sredini mi je nešto poznat...
Scena za predavača:
A onda, posle predavanja, obišli smo postavke raznih prezentacija iz raznih oblasti nauke. Uspeo sam da snimim neke. Evo snimka vitrine sa raznim biljčicama:
Onda smo videli štand sa brojnim optičkim varkama. Neke je bilo nemoguće snimiti, a neke pomalo bespredmetno. Jednostavno, nije sve u optici, već i shvatanju ljudskog mozga o ugledanom prizoru.
Evo čuvenog fenomena ispupčenog i udubljenog reljefa lica. Oko vidi šta je šta, ali mnogo je teže to zabeležiti fotografijom, jer je objektivna i nema dubinu ljudskog zapažanja. Pogledajte i sami:
Ova dama nas je gledala pravo u oči. I ne samo nas, već svakog posetioca. I ne samo jedna, svih pet, ali i njeni odrazi u ogledalu.
Bacuili smo oko i na štand biologije i pogledali u mikrosvet uvećan 400 puta.
Računari? Kako je to izgledalo u početku, u periodu 1956-1960. Pazite na ove dinosauruse:
Ovo levo, veličine vertikalnog zamrzivača, jeste ništa drugo nego Central Processing Unit, tj. CPU, preteča procesora naših računara. Procesor iz doba jure!
Evo još mašina iz računarske praistorije od pre pola veka:
Ovo čudo mi je delovalo poznato. Pa da, to je čuveni Revox A-77, najbolji magnetofon kojim sam ikada rukovao (u svoje vreme). Susret sa njim mi je bio prosto nostalgičan, kao da sam video starog prijatelja.
Ljubitelji eksperimentalne muzike će se možda setiti da je Brian Eno, osnivač ambijentalne muzike, eksperimentator i inovator, počeo u Roxy Music, vrteći kernove sa trakama baš ovog modela magnetofona. Štaviše, prvi ambijentalni projekat Discreet Music je rađen upravo na ovoj mašini.
Idemo dalje. Ovo nije reklama za Kod dva kostura. Prepoznajte ih:
Ako niste, levo je kostur jagnjeta, a desno vepra. Ko kaže da su kosturi u muzeju privilegija dinosaurusa? I ko kaže da njihove koske smemo samo da glođemo?
Još malo igranja sa zapažanjima. Prozaično pitanje glasi: Koji je od ova dva Praslina veći?
Naravno, oba su iste veličine, ali razum 'ispravlja' zapažanje, sugerišući pogrešno, da je desni Praslin veći.
Na jednom štandu su farbali plamen u razne boje. Evo delića te igre:
Kako pobediti u bilijaru? Pa izaberite ovakav sto!
Promašaj je nemoguć!
A evo i veselih plamičaka koji igraju uz muziku. Samo se pusti zvuk kroz ovu cev sa plinom, i eto...
Uf, bilo je toliko toga, ljudi. Pomenuću još neke interesantne postavke.
Postavka geologa je pokazivala našu planetu, njen presek, kretanje kontinenata, mrdanje kontinentalnih ploča koje su uzrok erupcija vulkana, zemljotresa, cunamija...
Kad smo ugledali prezentaciju MUP Srbije o forenzici, PtPrinčiću je bilo muka. Scena ubistva koje se analizira do detalja bila je suviše upečatljiva. Ipak, cilj prezentacije bio je da se pokaže kako forenzičari mogu da rekonstruišu događaj. Verujem da je takva postavka posledica sve većeg broja forenzičkih serija tipa Crossing Jordan, Crime Scene itd.
Zanimljive fizike napretek. Evo, neko se tamo igrao praveći munjice. Setih se Neleta, iz mesta! Nisam slikao, jer Neletove munje su neuporedivo bolje.
Ipak, vreme je odmicalo i radno vreme se bližilo kraju. Otišli smo prepuni pozitivnih utisaka.
Da, na kraju smo imali vožnju kući kroz pljusak sa sugradicom. Nije nam bilo dosadno, uopšte. I imali smo šta da vidimo i doživimo.
Tema: Budućnost nauke u Srbiji (Pročitano 39372 puta)