Дан трећи: Бабушница-Пирот-Завојско језеро-Бабин Зуб-Ниш
Иако су нас цело вече узнемиравали пухови (то је нека врста глодара) којих је пуна кућа, устајемо рано и крећемо даље у најзахтевнију руту на путовању. Иако смо планирали да мало детаљније обиђемо Стару планину, поготово њене водопаде, одустајемо од неких рута, јер једноставно немамо довољно времена. Одлучујемо се за Завојско језеро и Бабин Зуб.
Идемо ка Пироту преко Бабушнице уз обронке Суве планине
Кроз већину села кроз које смо пролазили, велики је број напуштених кућа
Крајолик кроз који пролазимо
Улазак у Бабушницу, у левом делу се у позадини види Сува планина
Крајолик у близини Пирота, иначе види се колико је слабо насељен
Пирот
После краћег задржавања у Пироту, пењемо се према Завојском језеру које је прелепо изгледало. Наравно нисмо одолели а да се не окупамо
Иначе језеро је настало тако што се са оближњег брда обрушила земља и преградила реку
Враћамо се назад према Пироту, и стајемо на један добар поглед како би сликали пејзаж
Од Пирота се искључујемо према Кални, малом рударском градићу, како би дошли до Бабиног Зуба. Код села Темска наилазимо истоимени манастир. Занимљиво је да су у њему уточиште нашли руски монаси и монахиње после Октобарске револуције.
Негде код Калне наилазимо и на прелеп водопад
И једна подводна
После Калне одвајамо се за Бабин Зуб, који се јасно види из подножја
Све смо ближе жељеном циљу
Бабин Зуб сад већ на „дохват руке“
Хотел испод самог врха
Долазимо колима на око километар од врха, и одавде почињемо успон пешке
Наша машина усамљена у планинским беспућима
Коначно стижемо и на сам врх Бабин Зуб 1758 мнв, који нам је био најлепша дестинација на путовању. Време није било нарочито бистро, али довољно да се види добар део источне Србије. Успео сам и да се улогујем на форум и да на Боцетовом профилу видим да Бабин Зуб мери 16 степени а Књажевац 31.
Скијашка стаза на врху
У позадини се види Миџор, највиши врх централне Србије
Након једночасовног уживања на Бабином Зубу, крећемо за Ниш, преко Сврљига.
Сврљишке планине
Увече стижемо у Ниш, где ноћимо и ујутру раном зором крећемо назад у Београд. Нажалост нисмо стигли да обиђемо и околину Ниша, јер као што већ рекох време нам је било највећи непријатељ на овом путовању. Када смо стигли у Београд, у колима је писало тачно 1050 пређених километара.
КРАЈ