Преглед синоптичке ситуације:
До 4. јануара Србија је била под утицајем висинског гребена и антициклона у приземљу. Време је било суво, местимично магловито и релативно топло. 5. јануара југозападно висинско струјање и утицај циклона који се из западног Медитерана преко Италије премештао ка југоистоку, у нашој земљи је условило пролазно наоблачење са кишом.
До 21. јануара изнад нашег подручја углавном се задржавала топла ваздушна маса уз претежно југозападно и западно висинско струјање. Било је суво. Само је 10. и 15. јануа ара, уз пролазак плитких долина и фронталних система у њиховом склопу, било облачно, местимично са кишом.
Од 20. јануара дубока висинска долина се премештала изнад запада Европе ка истоку. У приземљу је у западном Медитерану била циклогенеза, а затим и премештање цикло на ка истоку преко нашег подручја. До 23. јануара било је облачно, релативно топло, местимично са кишом.
После проласка фронта у приземљу 24. јануара и затим висинске долине, дошло је до захлађења и преласка кише у снег. Формирао се снежни покривач, како у брдско – пла нинским пределима тако и у нижим крајевима. Висинска долина и хладна ваздушна маса задржала се изнад подручја Србије до 29. јануара, па је у целој земљи повремено па дао снег.
Последња два дана јануара изражен антициклон изнад источне Европе и поље ниског ваздушног притиска изнад Медитерана условили су јаку кошаву у Поморављу и Поду- нављу. Кошава је у нашој земљи достизала олујне, а у јужном Банату и орканске ударе.
Температурa ваздуха:
Средња месечна температура ваздуха:
Средња јануарска температура ваздуха је била у интервалу од -0,7ºС на Црном Врху и Копаонику до 5,3ºС у Београду.
Просечно одступање средње месечне температуре ваздуха од нормале за референтни период 1961–1990. било је од 2,3ºС у Зајечару до 6,1ºС у Сјеници.
Под појмом нормала подразумева се климатолошка стандардна нормала, тј. средња вредност климатског елемента израчуната за период од 1. јануара 1961. до 31. децембра 1990.
Средња температура ваздуха је, према методи перцентила, током јануара била у већем делу Србије у категорији екстремно топло. Веома топло је било на Палићу, у Великом Градишту и Димитровграду, а у категорији топло је било у Неготину и Зајечару.
Јануар 2014. године је био други најтоплији јануар у Србији у периоду од 1951 до 2014. године и четврти најтоплији у Београду од када постоје мерења (1888-2014.)
У Београду је најтоплији јануар био 2007. године са средњом месечном температуrom ваздуха 7,6ºС, затим јануар 1948. године са 7,1ºС, 1936. године са средњом темпе- ратуром ваздуха 6,7ºС, а 2014. године је средња јануарска температура ваздуха у Београду износила 5,3ºС.
Средња дневна температура ваздуха, према методи перцентила, је у Београду током прве две декаде јануара била у категорији веома топло и екстремно топло. У последњој декади месеца средња дневна температура ваздуха је била у категоријама хладно и веома хладно.
Редослед 20 најтоплијих јануара у Србији за период од 1951-2014.
Редослед 20 најтоплијих јануара у Београду за период од 1888-2014.
Максимална температура ваздуха:
Средња максимална температура ваздуха током јануара била је у интервалу од 2,6ºС на Копаонику до 10,0ºС у Ваљеву.
Према методи перцентила средња месечна максимална температура ваздуха била је у категорији екстремно топло у већем делу Србије. На Палићу и у Сомбору је средња ме- сечна максимална температура ваздуха била у категорији веома топло, а у Неготину и Зајечару у категорији топло.
Највиша максимална дневна температура ваздуха од 18,8ºС забележена је 18. јануара у Новом Саду и 20. јануара у Лесковцу. У Новом Саду је овом вредношћу превазиђен до- садашњи максимум дневне температуре ваздуха за јануар, претходни је износио 18,7ºС а измерен је 8. јануара 1994. године и 7. јануара 2001. године.
Током прве две декаде јануара у већем делу Србије је забележен један топлотни талас, а на појединим станицама су регистрована и два топлотна таласа. Најдужи топлотни талас је био на Златибору, трајао је 20 дана, од 2. до 21. јануара.
Топлотни талас је, према методи перцентила, период током кога је максимална дневна температура ваздуха у домену веома топло и екстремно топло 6 и више дана.
Топлотни талас у Србији током јануара 2014. године:
У целој Србији су регистровани ледени дани, од три до осам дана, што је од три до 14 дана мање од просечног броја ледених дана током јануара. На Црном Врху никада ра- није није забележено мање ледених дана током јануара од када постоје мерења на овој ГМ станици.
Месечни ход максималне дневне температуре ваздуха у Београду, Новом Саду и на Копаонику, током јануара 2014. године, приказан је на сликама 7, 8 и 9.
Месечни ход средње дневне температуре у Београду за Јануар 2014.
Минимална температура ваздуха:
Средња минимална температура ваздуха је током јануара била у интервалу од -3,5ºС на Црном Врху до 2,6ºС у Београду.
Према методи перцентила средња месечна минимална температура ваздуха је у већем делу Србије била у категоријама веома топло и екстремно топло. У Неготину и Зајечару је била у категорији топло.
Најнижа минимална дневна температура ваздуха забележена је 31. јануара на Црном Врху и износила је -20,2ºС. У нижим пределима најнижа минимална дневна температура ваздуха износила је -13,5ºС и измерена је у Зајечару 31. јануара.
Мразни дани су забележени на територији целе Србије. Број мразних дана током јануара је био у интервалу од седам у Београду до 27 на Копаонику, што је за пет до 14 дана мање од просечног броја мразних дана за јануар. На Златибору је регистровано 13 мразних дана што је најмањи број забележених мразних дана током јануара од кад постоје мерења. Ранији минимум мразних дана на Златибору је забележен 1977. и 2001. године и износио је 18 дана.
Дани са јаким мразом су регистровани на мањем броју станица, највише на Црном Врху, седам дана. У Србији је било од два до 11 дана са јаким мразом мање од просечног броја за јануар.
Месечни ход минималне дневне температуре ваздуха у Београду, Зајечару и на Црном Врху током јануара 2014. године, приказан je на сликама 10, 11 и 12.
Падавине:
Регистрована количина падавина је током јануара била у интервалу од 16,7 mm у Пожеги до 55,9 mm у Неготину.
Према методи перцентила количина падавина је у већем делу Србије била у категорији нормално. У категорији кишно је била у Неготину, а у категорији веома сушно у Поже- ги. Сушно је било у делу западне и централне Србије.
Дневни максимум количине падавина забележен је 25. јануара у Куршумлији када је регистровано 28,6 mm.
Број дана са падавинама је у јануару био у интервалу од девет дана на неколико ГМ станица до 19 дана у Кикинди.
У већем делу Србије снежни покривач је осмотрен у последњој декади јануара, а само га је на Копаонику било од почетка месеца, осим 19. и 20. јануара. На Копаонику је регистрован и највећи број дана са снежним покривачем, 29 дана. На Златибору је превазиђен минимум броја дана са снежним покривачем са регистрованих седам дана, а претходни минимум је био 13 дана и забележен је 1951. и 1996. године.
Максимална висина снежног покривача измерена је на Црном Врху 31. јануара и износила је 37 cm.
Просторна расподела месечне количине падавина у милиметрима:
Просторна расподела месечне количине падавина у процентима од нормале за референтни период 1961–1990:
Трајање сијања сунца (Осунчавање):
Осунчавање је током јануара било у интервалу од 31,8 часова у Пожеги до 99,2 часова у Смедеревској Паланци.
Трајање сијања сунца током јануара је било од 60% на Палићу до 141% у Крушевцу у односу на нормалу за референтни период 1961-1990.
Tema: Januar 2014 (Pročitano 26128 puta)