Почетком септембра, са друштвом сам направио један круг од западне Србије, преко Босне и Херцеговине, Хрватске па до Црне Горе. Требало је у три дана да обиђемо толико локација, да ни ми нисмо били сигурни да ли ћемо успети у тој намери. Ипак направили смо оквиран план пута и кренули. Први дан, у четвртак после посла кренули смо у једно село близу Косјерића, где смо преспавали а онда у петак раном зором пошли на путешествије.
Први дан
Око 6 ујутру полазимо из Косјерића, идемо поред Пожеге и Ужица на Златбор, одакле се искључујемо према Мокрој Гори и идемо за Вишеград.
Мокра Гора
Код Котромана, улазимо полако у Босну дносно Републику Српску и ту је већ било и ниске облачности
Брзо стижемо до Вишеграда и ту посећујемо стари мост
Кота на којој је био ниво Дрине приликом једне поплаве
После Вишеграда крећемо за Сарајево преко Романије. Јако лепи предели али нажалост немам пуно слика одатле. Ово је једна док смо још били близу Вишеграда.
Сарајево и мостови на Миљацки
Обилазимо и Башчаршију која је била препуна људи иако је био радни дан и преподневни сати.
Обавезна пауза за кафу на Башчаршији у традиционалним филџанима
Пролазимо кроз цело Сарајево и на Илиџи стајемо да видимо врело Босне.
После Сарајева, крећемо за Мостар. Имали смо могућност да један део идемо ауто-путем али се одлучујемо за магистралу. Пролазимо кроз Коњиц и Јабланицу, па затим кроз кањон Неретве и стижемо у Мостар. Предели успут су били прелепи али немам слика пошто сам ја био за воланом
Обилазимо стари град и чувени мост. Доста туриста је било у том делу, док смо на мосту видели и локалце који чекају да им неко плати па да скоче са моста у Неретву.
Пошто смо направили већу паузу у Мостару, крећемо за Требиње кроз Херцеговину.
Поново улазимо у Републику Српску
Пут кроз Херцеговину
Почиње да се смркава а ми се приближавамо Требињу. Нажалост било је већ касно да посетимо Манастир Тврдош.
Када смо стигли у Требиње, већ је пао мрак и тада смо видели велики пожар на Леотару. Кажу да је ватрена линија била дуга преко 30км и да је угрожавала репитор на врху планине.
После 13 сати пута коначно смо се сместили и одмах отишли у шетњу градом. На улицама и по кафићима је било препуно света а и сам град је прелеп, тако да бих свакоме препоручио да га обиђе.