I ja spadam u onu grupu članova koja nije baš prepoznatljiva po reportažama, što zbog nedovoljno slobodnog vremena i delom lenjosti da ovekovečim sva putovanja, što zbog nedovoljno iskustva i nedostatka samopouzdanja u pravljenju istih. Ovo je tek druga koju pravim, ako u tu jednu uračunamo jednodnevni izlet do Novog Sada i Sremskih Karlovaca. Svakako da ću se potruditi da u narednom periodu budem redovniji u ovom potforumu, ali o tom-potom.
Ovo mi je jedno od lepših i (kako u meteorološkom, tako i u mnogim drugim aspektima) zanimljivijih putovanja u mom životu, a samim tim sam imao i motivaciju više da ga podelim sa vama.
Pre svega bih rekao nekoliko rečenica uopšteno o putovanju. Za dve nedelje kolima smo prešli malo više od 2500km. Prema termometru u autu, temperatura je varirala od ~-15ºC na Savindan, ujutru, na auto-putu u blizini skretanja za Sremsku Mitrovicu i narednog jutra (28.1) u Kranjskoj gori, pa do ~14ºC u Milanu, u popodnevnim časovima, negde oko 7. februara, kao i nekoliko dana kasnije (10.2.) u Rovinju. Naravno da je i vreme bilo veoma promenljivo, zavisno od lokacije i dana, pa bi bilo potpuno besmisleno da sada pišem dnevne meteorološke izveštaje.
Pa da počnemo...
Na put smo krenuli u petak, 27. januara, rano ujutru. Plan je bio da u ranim popodnevnim časovima stignemo u slovenačku Kranjsku goru, udaljeno samo 6km od granice sa Italijom i Austrijom. Nalazi se u kotlini na oko 800mnv, a ovo mesto je poznato i po tome što se ovde nalazi izvorište Save (sada mi je veoma žao što je nisam uslikao
). Nakon "šopinga", u večernjim satima smo prošetali po centru ovog skijaškog mesta:
Tu smo i prenoćili. Put nastavljamo sutradan. I ovoga puta krećemo veoma rano. Krivudavim i uskim putem vozimo se prvih pedesetak kilometara, još uvek po noći, vedroj, tihoj i veoma hladnoj. U Austriji smo dočekali prelep izlazak sunca, kakav samo planina može prirediti, a kao nagoveštaj jednog sunčanog i lepog dana. Krivudava magistrala vodi nas uglavnom kroz "zelenu" dolinu, dok se okolni snežni vrhovi presijavaju na suncu. Mala sela skocentrisana duž puta, zeleni pašnjaci na kojima pase mnoštvo slobodnih krava, konja, ovaca..., dok se nešto više, u brdima, nalazi gusta šuma... Prizor za pamćenje...
Put nas dalje vodi kroz Italiju. Nakon relativno kraće vožnje auto-putem, kako se približavamo Švajcarskoj, postaje sve toplije; temperatura se približila 10ºC. Sa strane se ređaju nepregledni vinogradi okupani suncem, na uzvišenjima ostaci srednjovekovnih utvrđenja, a skroz u daljini se kao na dlanu vide oštri planinski vrhovi. Sa vremena na vreme prolazimo i kroz manja, gotovo pusta sela, a u njima kao da je vreme odavno stalo. Uglavnom jednospratne, šarene starinske kuće, rustikalna ulična rasveta, a u centru omanja crkva - mesta su kao preslikana. Tek poneka kola, a ljudi gotovo nigde, iako je već prošlo podne. Tišinu remeti samo crvkut ptica.
Napokon ponovo počinjemo da se penjemo. Pojavljuje se sneg pored puta, koga je sve više. U Švajcarsku ulazimo u zimskom ambijentu, da bi kroz tunel ponovo u Italiju. Nakon nekoliko krivina i tunela, a putem koji vodi pored zaleđenog jezera, napokon stižemo do Livinja, skijaškog mesta koje se nalazi u kotlini, 180km severoistočno od Milana, u okviru okruga Sondrio, na 1816mnv, veoma blizu granice sa Švajcarskom. Dočekalo nas je samo 15-tak cm snega, ali dovoljno za zimski ambijent i skijanje. I ovde je, nažalost, uzeo maha veoma sušan period u decembru i veći deo januara.
Ipak, već sutradan je počeo da pada sneg kao uvod u snežnu predstojeću nedelju. Svi (i turisti i stanovništvo) su ga dočekali sa velikim nestrpljenjem. Evo nekoliko slika:
U utorak je bilo sunčanih perioda uz dobru vidljivst, pa smo odlučili da se sredinom dana popnemo gondolom i napravimo nekoliko lepih fotografija. Bili smo jedini turisti u "moru" skijaša.
Uživajte...
(Fotoaparat mi se pokvario u toku zimovanja, a mobilni telefon ne nosim dok skijam (da ga ne bih polomio, naravno), pa sam ove godine uskraćen za fotografije sa staza.
)
Pogled prema zaleđenom jezeru prekrivenim snegom:
Kraj I dela
Nastavak uskoro...