Usvojeno. Ciklon "Zika". Odlicna ideja.
Time bih poceo ovu reportazu, a zatim dodao da mi je zao sto moram da poranim, s obzirom da je moj imenjak Bart najavio zanimljivu reportazu, ali nazalost necu biti u mogucnosti da reportazu napravim narednih dana, pa moram sada.
Nakon gotovo 48h neprekidnog padanja snega, i to uglavnom umerenim intenzitetom, povremeno slabim - jakim, prava snezna idila kakva se cekala par godina u decembru je bila prisutna i u samoj Borci. No komsa Paun je dosao na ideju da bi mogli da iskoristimo slobodan dan da skoknemo do Avale, uvereni da je ambijent tek sjajan “gore”. I nismo se prevarili. Iako je sama idila bila i mnogo nize, a Avala i ne bas tako blizu, ipak je razlika bila primetna. I sami znate kako to izgleda po parkovima i ulicama naselja i gradova, koliko god centimetara napadalo, sve je izgazeno i utabano. Na Avali naravno nista od toga, ili pratis utabanu stazu, ili ces da zaglavis u snegu do kolena.
Put do vrha je bio ociscen. Na moje iznenadjene, bilo je prilicno ljudi, sto kolima sto pesice do vrha. Ambijent na putu do vrha je bio fenomenalan, svaka grancica okicena snegom, vidljivost je blizu vrha znacajno varirala, a povremeno bi se naislo i na klizav deo kolovoza, gde je sneg pao sa grana.
Na vrhu, ili cekas da neko krene kuci, ili ces sebi da ocistis-napravis parking mesto.
Temperatura (na vrhu) nije bila u znacajnom minusu, oko -1/-2C prema pokazivanju u autu, tako da je bilo prijatno za setnju.
Krecemo polako prema spomeniku Neznanom junaku, prateci utabane stazice.
Komsa Paun je merio visinu snega uglavnom oko 45cm.
Stizemo do stepenica koje vode ka spomeniku, spomenik se jedva nazire sa dna stepenista, stratus bukvalno nad glavom. Naravno, sve je okiceno centrimetrima i centimetrima snega. Grane koje su se “resile” snega su bile okicene injem.
Spustamo se nazad na stazu i krecemo prema tornju. Moram priznati da je meni vise odgovarao ambijent prisutne oblacnosti nego da je bilo vedro.
Kao i na jednoj od prethodnih slika (kod spomenika), jos jedno delo vetra koji je duvao u kombinaciji sa snegom.
Dvoumili smo se da li da se penjemo na toranj ili ne. Niska oblacnost je bila prilicno uporna, razisla bi se svega na par sekundi. Ipak, odlucili smo da se popnemo pa sta bude. Na vrhu sve okovano snegom i injem, nista nismo videli kroz staklo ali je sam prizor na vidikovcu-vrhu tornja bio atrakcija.
Posle valjane setnje, red je bio da se ugrejemo i predahnemo. Srecom tu je kafic na samom tornju. Dok smo popili tople napitke, stratus je sve vise poceo da posustaje. Kada bi se stratus razisao, vidljivost je bila prilicno dobra. Miks predela pokrivenih snegom sa stratusima koji jurcaju nize je bio divan.
Krecemo nazad polako, pogled sa dna tornja prema spomeniku Neznanom junaku.
Klinci i njihovi roditelji su napravili stazu za sankanje, nije bilo lako spustiti se, pravi slalom, s ozbirom da je bila “guzva”.
Na parkingu skripac, dosta auta nikako nije moglo da krene iz mesta. Prava mini radna akcija, svako je svakom pomagao da pokrene vozilo. Komsa Paun je majstorski izgurao u ovim zimskim uslovima. Krecemo nazad, timelapse spusta.
Ovo je bio prvi put da sam na Avalu isao u toku zime, ovo ce morati da se ponavlja cesce. Hvala komsi Paunu na drustvu i inicijativi.
Pozdrav drugari!
Tema: Zimska idila na Avali, nakon ciklona “Zika”, 16. decembar 2018. (Pročitano 20420 puta)