Prodje i drugo godisnje doba ove sezone, pa da vidimo sta kazu podaci.
Na kontinentalnom nivou:
Srednja sinopticka situacija, na osnovu anomalije z500mb:
Izvor: NOAAAnomalija temperature na 2m
Izvor: NOAAMesecna kolicina padavina u procentima, u odnosu na prosecnu mesecnu sumu (100% prosecna mesecna suma, preko 100% padavine iznad proseka)
Izvor: NOAANa nivou nase zemlje. Citirani podaci su iz klimatskih analiza RHMZ-a
http://www.hidmet.gov.rs/ciril/meteorologija/klimatologija_produkti.phpMart 2019 Март 2019. године је био пети најтоплији у Србији у периоду од 1951. до 2019. године, док је трећи најтоплији у Сомбору, Лозници и Београду. Средња температура ваздуха је, према методи перцентила, током марта била у категоријама топло и веома топло у већем делу Србије, нормално је било у Пожеги, док је екстремно топло било на Палићу, у Сомбору, Новом Саду, Великом Градишту и Неготину. Средња маскимална месечна температура ваздуха је превазиђена на пет станица (Табела). Највиша максимална дневна температура ваздуха од 26,6ºС забележена је у Лозници 17. марта. Један ледени дан је забележен у Сјеници, а на Копаонику их је било четири. Мразни дани су забележени у целој Србији, осим у Београду. У нижим крајевима је било од два мразна дана у Лозници, до 15 у Димитровграду.
Izvor: RHMZ Март 2019. године је шести најсушнији у Србији у периоду од 1951. до 2019. године. На Палићу, Црном Врху и у Сомбору је најсушнији, а у Врању други најсушнији. Током марта забележена количина падавина је била у интервалу од 1,0 mm на Палићу, до 37,8 mm у Лозници. Према методи перцентила количина падавина је у већем делу земље била у категоријама сушно и веома сушно. Нормално је било у Лозници и Сјеници, а екстремно сушно на Палићу, у Сомбору, Банатском Карловцу, Великом Градишту, на Црном Врху, у Лесковцу и Врању. На Црном Врху је регистровано 5 дана са падавинама што је најмање икада забележено током марта на овој станици. Ранији минимум је износио шест дана, а забележен је у марту 2012. године. Снежни покривач је забележен у планинским крајевима, као и у Краљеву, Куршумлији и Димитровграду. У нижим крајевима забележен један дан са снежним покривачем. Број тмурних дана у марту је био у интервалу од два у Врању, до девет у Ваљеву. У Врању никада током марта није забележен мањи број тмурних дана. Претходни минимум је износио три дана.
April 2019 Средња температура ваздуха је, према методи перцентила, током априла била у категорији топло у већем делу земље, док је у категорији нормално било у Зајечару, Неготину, Димитровграду и Сјеници. Највиша максимална дневна температура ваздуха од 31,7ºС забележена је у Ваљеву 26.априла. По један тропски дан је регистрован у Сремској Митровици, Сомбору, Новом Саду, Лозници, Ваљеву, Банатском Карловцу и Лесковцу. Мразни дани су забележени у већем делу земље. У нижим крајевима је било од 1 мразног дана у Крушевцу до 5 у Зајечару.
Април 2019. године је четврти најкишнији на ГМ Сремска Митровица у периоду од 1925. до 2019. године са измереном количином падавина од 102,8 mm. Током априла забележена количина падавина је била у интервалу од 21,6 mm у Кикинди до 111,3 mm на Златибору. Према методи перцентила количина падавина је у већем делу земље била у категорији нормално. Екстремно кишно је било у Сремској Митровици, веома кишно у Лозници и Пожеги, кишно је било у Зрењанину, Београду, Смедеревској Паланци, Златибору и на Копаонику. У категорији сушно је било у Нишу, Лесковцу, Крагујевцу, Кикинди и Палићу. Највећа дневна количина падавина током априла регистрована је у Сремској Митровици 28. априла и износила је 46,7 mm. Овом количином падавина превазиђен је дотадашњи дневни максимум количине падавина у Сремској Митровици (за април).
Мај 2019 Мај 2019. године је осми најхладнији посматрајући период 1951-2019., док је у Сомбору шести најхладнији. Средња температура ваздуха је, према методи перцентила, током маја била у категоријама хладно и веома хладно. Највиша максимална дневна температура ваздуха од 29,2ºС забележена је у Лесковцу 28. маја. Један ледени дан је забележен на Копаонику. Један мразни дан је забележен у Пожеги.
Мај 2019. године је шести најкишнији у Србији у периоду од 1951. до 2019. године. У Зрењанину је овај мај најкишнији, док је на Палићу, Кикинди и Ваљеву други најкишнији. Током маја забележена количина падавина је била у интервалу од 45,4 mm у Куршумлији до 218,3 mm у Ваљеву. Укупна количина падавина је у односу на нормалу за референтни период 1981-2010. била од 73% у Куршумлији до 386% у Кикинди. У Зрењанину је месечна сума падавина износила 177,9 mm, чиме је превазиђен досадашњи мајски максимум за ову станицу који је забележен 1939. године и износио је 172,3 mm. Према методи перцентила количина падавина је у већем делу земље била у категоријама веома кишно и екстремно кишно. Кишно је било у Неготину, Краљеву, на Копаонику и у Крушевцу, нормално је било на Златибору, у Сјеници, Димитровграду и Врању, а сушно у Куршумлији. У Кикинди је регистровано 23 дана са падавинама што је највише икада забележено током маја на овој станици. На Палићу, у Кикинди, Банатском Карловцу и Смедеревској Паланци превазиђена је максимална средња облачност за мај. У већем делу земље током маја нису забележени ведри дани. Највећи број, три ведра дана, је забележено у Неготину и Нишу. У Смедеревској Паланци и на Палићу никада током маја није забележен већи број тмурних дана. У Великом Градишту и на Црном Врху забележени број часова сијања сунца је најмањи икада током маја на овим станицама.