Ovaj vek je doneo nekoliko veoma toplih leta našem regionu (pod letom će se razmatrati meteorološko leto, jun-jul-avgust). Naime, 11 od 15 najtoplijih leta u Srbiji, u periodu od 1951. do 2019. godine, bilo je od 2000. godine:
Izvor: hidmet.gov.rsGledajući prosečne vrednosti temperature za letnje mesece, barem mene navodi da pomislim kakva su to leta bila ranije. Dugo sam odolevao da uzmem klima uređaj, ali toplota i sparina iz leta u leto postaju sve više nesnosni i ovde na periferiji grada. "Preko noći" klima uređaj je postao deo tehnike koji je sve više zastupljen u urbanim sredinama. Kako bih te subjektivne utiske opravdao, pogledao sam neke parametre karakteristične za letnje mesece, u periodu od 1950. do 2019. godine, dakle za period od 70 godina.
Prvi parametar koji sam pogledao bio je
broj tropskih dana (Tmax ≥ 30,0C) u periodu meteorološkog leta. Razmotrio sam dve glavne meteorološke stanice, Novi Sad (Rimski Šančevi) i Beograd (Vračar). Beograd ima stanicu u centru grada, pa je poslednjih godina tu i uticaj toplotnog ostrva, pa je zato razmotren i Novi Sad, koji ima stanicu na periferiji grada, u ravnici, na severu zemlje.
Grafički prikaz
Prosek po dekadama:
Beograd - Novi Sad
1950/59 27,4 - 28,0
1960/69 24,7 - 23,2
1970/79 17,0 - 16,9
1980/89 22,5 - 20,8
1990/99 32,8 - 26,2
2000/09 37,3 - 35,2
2010/19 44,1 - 39,0
Dakle, može se primetiti da iako su stanice različitih karakteristika, trend je apsolutno isti. Takođe, može se primetiti osetna promena po dekadama, nešto što čovek može da primeti za vreme svog životnog veka. Najmanji broj tropskih dana u Novom Sadu je donela 1978. godina, svega 6, u Beogradu 1976. godina, svega 7. Najveći broj tropskih dana u Novom Sadu je donela 2012. godina, 60 dana, u Beogradu ista godina 62 dana.
Pogledajmo sada
dane sa Tmax ≥ 35,0C.
Grafički prikaz
Prosek po dekadama:
Beograd - Novi Sad
1950/59 4,6 - 5,0
1960/69 1,9 - 1,8
1970/79 0,6 - 0,4
1980/89 2,8 - 1,9
1990/99 4,7 - 2,6
2000/09 7,1 - 5,0
2010/19 10,5 - 7,9
Dakle vidimo da je slično kao u pitanju s tropskim danima, trend je isti za obe stanice, uz osetnu promenu u toku dekada.
Kako stanica u Beogradu ima podatke od 1888. godine, može se videti da postoji oscilacija u prosečnoj letnjoj temperaturi, samim tim i dana sa Tmax ≥ 30,0 / 35,0C, sa periodom od ~30 godina. Tako je u periodu od 1920-1950 naišlo nekoliko takođe toplih leta, a onda su 1960-1990 naišla svežija leta. Ostaje pitanje da li smo ponovo u toploj periodi, samo izraženijoj nego ranije, ili je ovo neki novi standard za leta na našem području, s obzirom da nam je poslednjih godina Arktik u stanju u kakvom je...
Evo kako ova priča izgleda iz perspektive naše hemisfere. Razlika u odstupanju visine 500mb površine i prizemne temperature između perioda 1990-2019 i 1960-1989
Dakle možemo videti da istočni deo kontinentalne Evrope, uključujući i nas, ima među najvećim tranzicijama između ova dva perioda od 30 godina u pogledu porasta geopotencijala - temperature.
Kada zumiramo na naš kontinent, isto razmatranje, dakle razlika u odstupanju visine 500mb površine, prizemne temperature, padavina, između perioda 1990-2019 i 1960-1989
Dakle, glavna karakteristika razlike između ova dva perioda u toku letnjih meseci je porast geopotencijala nad jugoistočnom Evropom i pad geopotencijala nad severnim Atlantikom. S takvom postavkom sistema, kontinentalni deo Evrope je dobio toplija i suvlja leta nego što je to bio slučaj u periodu 1960-1989.
Evo odstupanja visine 500mb površine po dekadama od 1920. do 2019. godine
Izvinjavam se u slučaju grešaka, sve je ručno rađeno.
Kako vama kolege deluje sve ovo? Šta je još trebalo razmotriti, i da li je gledište na ove podatke ispravno? Voleo bih da čujem vaše mišljenje, predloge i dodatke ovom razmatranju.