POPRAVKA I REMONT ANEMOMETRA METEO STANICE TFA PRIMUS
Današnja temperatura od 7C doprinela je da se sneg otopi sa krova i ugrabio sam trenutak kako bih skinuo anemometar sa krova.
Kada sam ga otvorio, odmah sam konstatovao sta je u kvaru.
Napon punjivih baterija je bio odgovarajući i jedna i druga su imale po 1,34V, ali je usled vlage doslo do neznatnog oksidiranja jednog od limenih kontakata, pa je anemometar praktično ostao bez napona napajanja.
Kada sam već otvorio anemometar odradio sam i mali remont.
Sve kontakte sam očistio i nauljio ih, podmazao sam osovinu od vetrulje na mestima gde prolazi kroz kućište i na krajnjoj kuglici, sipao nekoliko kapi ulja u kuglični ležaj lopatica, očistio predajne diode kao i prijemnu diodu koja daje signal o smeru vetra i na kraju silikonom obezbedio bolje dihtovanje spojeva.
Ovako izgleda rastavljen anemometar meteo stanice TFA Primus
Mali kuglični ležaj lopatica se nalazi ispod zaštitnog čepa
Na sledeće dve slike je elektronska pločica sa solarnom ćelijom koja puni baterije kada je prisutna dnevna svetlost.
Limeni kontakti baterija su pravili problem.
Na ofarbanoj crnoj površini vide se četiri emiterske diode (u rupicama) i prijemna dioda koje detektuju smer vetra u zavisnosti od pozicije perforiranog bakelitnog diska koji je učvršćen na osovini vetrulje.
Savijena žuta žica je predajna antena anemometra.
Perforirani disk vetrulje
Princip očitavanja brzine vetra zasniva se na odbrojavanju broja obrtaja lopatica u jedinici vremena.
To se postiže pomoću malog magneta zalivenog između dve lopatice i koji prilikom obrtanja naizmenično prolazi pored rid kontakta (ona stakllena cevčica na el. pločici) i na taj način se proizvode impulsi. Što vetar ima veću brzinu, to je i broj impulsa u jedinici vremena veći. Ovi impulsi se zatim uz pomoć elektronskog kola konvertuju u brzinu vetra.
Anemometar je od večeras ponovo u funkciji, doduše postavljen je na privremenu lokaciju u dvorištu, dok se ne steknu uslovi da ponovo ode na krov, gde mu je i mesto.