Još jedan prelep dan. Sunce sija, pravo prolećno vreme, a imam slobodan dan. Dogovaramo se Dasa, njegov drugar i ja da odemo do Fruške Gore na izlet malo da se prošetamo ili šta već. Odluka je pala da idemo do poznatog izletišta Stražilovo na Fruškoj Gori. Evo i slika
Dalje ne može kolima.
Dasa i ja poziramo, ali slaba vajda kada sunce ide direkt u oči.
Brankov Čardak na Stražilovu. Prelep restoran na prelepom mestu ali nismo testirali kakva je hrana što ne znači da nećemo.
Još malo Stražilova
Penjemo se ka Brankovom grobu. Šuma je samo delimično olistala što je zanimljivo jer je bila dosta blaga zima. Ispada da će potpuno olistati otprilike u isto vreme kada i prošle godine.
Nimalo naivan uspon.
Konačno smo se popeli.
Od izvora dva putića. ;D
Silazimo dole kako bi se popeli na susedno brdo gde se nalazi planinarski dom na Stražilovu.
Prelepa priroda, štata što još nije potpuno olistalo drveće. Zanimljivo drvo na drugoj slici.
Konačno se penjemo do Planinarskog doma na Stražilovu.
Kuc, kuc ima li koga?
Ne samo da je bilo ljubaznog domaćina nego je bilo i piva
Još malo planinarskog doma na Stražilovu. Uživancija
U blizini doma lep vidikovac.
Pogled prema auto putu Beograd - Novi Sad. Vidi se most kod Beške. Ko ga ne primeti na drugoj slici sigurno hoće
Silazimo dole do kola i vraćamo se kući. Ima li šta lepše nego provesti dan u prirodi.