Covek po svojoj anatomiji jednostavno nije stigao da evoluira na sadasnji nacin ishrane koji mu se propagira.Isti je kao i pre vise hiljada god. kada nije bilo mesara, super marketa isl.Jeo je hranu iz svog okruzenja najvise presno samoniklo jestivo bilje, semenke i u retkim prilikama meso divljaci.Upravo tako i izgleda njegov probavni sistem nepromenjen ili pokusaj objasnjenja kroz jedan citat jednog clana foruma o zdravoj ishrani;"Goran Stanković
ČOVEK JE PO SVOJOJ ANATOMIJI BILJOJED
Da li je čovek biljojed, mesojed ili svaštojed? Na ovo često postavljeno pitanje svako će dati odgovor prema svom ubeđenju, navikama ili načinu života. Ali, hajde da pogledamo građu čovekovog organizma i da, u skladu sa tim, odgovorimo na ovo pitanje. Bavićemo se sistemom organa za varenje.
KRETANJE VILICE I OBLIK ZUBA
Varenje hrane kod čoveka počinje u ustima. U ustima se dešava usitnjavanje i mešanje hrane sa pljuvačkom kako bi se formirao zalogaj, koji može lako da se proguta. U ustima se započinje i varenje ugljenih hidrata.
Kretanje vilice i oblik zuba omogućava usitnjavanje hrane u ustima. Čovek može da pomera vilicu u tri pravca: gore-dole, levo-desno i napred-nazad, što je veoma važno za žvakanje. Kada bi čovek mogao da pomera vilicu samo u jednom pravcu, žvakanje bi bilo nemoguće. Naši zubi: sekutići (1 i 2), očnjaci (3), pretkutnjaci (4 i 5) i kutnjaci (6, 7 i 8 ) su takvi da hranu mogu dobro da usitne i samelju kako bi se, uz pomoć pljuvačke, napravila kaša.
Sekutići su oštri kako bi sitnili hranu, očnjaci zašiljeni kako bi odvajali tvrđe delove hrane, a pretkutnjaci i kutnjaci imaju veliku, široku i pljosnatu gornju površinu kako bi hranu mleli. Kada su vilice spojene, pretkutnjaci i kutnjaci gornje vilice naležu na pretkutnjake i kutnjake donje vilice i samim tim drobe hranu. Ovakav mehanizam usitnjavanja i mlevenja hrane je karakterističan za biljojede, a ne za mesojede. Mesojedi imaju sitne i zašiljene sekutiće koji služe za hvatanje žrtve i sitnjenje mesa, izdužene i zašiljene očnjake koji služe za ranjavanje i ubijanje žrtve.
Njihovi kutnjaci su takođe zašiljeni i kada životinje zatvaraju čeljust, oni klize jedni preko drugih čime se stvara mehanizam za odvajanje mesa od kostiju. Zubi mesojeda su retki kako ne bi ostajali komadići mesa između njih. Vilice mesojeda se najčešće pomeraju samo u jednom pravcu i to gore-dole. Mesojedi ne žvaću i ne mešaju pljuvačku sa hranom u tolikoj meri kao biljojedi, već otrgnute komade mesa samo gutaju. Sa druge strane, biljojedi i žvaću i mešaju hranu sa pljuvačkom.
HEMIJSKI SASTAV PLJUVAČKE
Hemijski sastav pljuvačke dodatno potvrđuje činjenicu da kod čoveka ugljeni hidrati počinju da se vare u ustima, za razliku od proteina čije varenje počinje u želucu. Pljuvačka mesojeda je kisela, tj. ima malu pH vrednost (1-2), i takva pljuvačka je pogodna za varenje proteina. Za razliku od mesojeda, kod biljojeda i kod čoveka pljuvačka ima veliku pH vrednost (bazna/alkalna je), što je neophodno za bolje varenje ugljenih hidrata.
ZELUDAČNA KISELINA
Hrana iz usta kroz jednjak dolazi u želudac. U želucu je hrana podvrgnuta želudačnom soku čiji su glavni sastojci želudačna (hlorovodonična) kiselina, sluz koja oblaže želudac kako ga ne bi oštetila želudačna kiselina, i fermenti (enzimi). Želudačna kiselina je 10 puta slabija kod ljudi nego kod životinja-mesojeda. Mesojedi, zahvaljujući tako jakoj želudačnoj kiselini, neutrališu toksine u želucu koji nastaju raspadanjem mesa. Iz želuca, hrana ide u creva, prvo u tanko, a nesvareni ostatak prolazi u debelo crevo.
DUŽINA CREVA
Tanko crevo kod čoveka je dugačko 6-7 m, a debelo crevo 1,5-2 m. Creva čoveka su značajno duža od creva mesojeda, mada i kraća od creva biljojeda. Creva mesojeda moraju da budu kratka kako bi raspadnuto meso brzo prošlo kroz njih. Ako bi se raspadnuto meso dugo zadržalo u crevima, došlo bi do dodatnog stvaranja toksina. Ti toksini bi doveli do nastajanja tumora u crevima mesojeda. Zbog dužine creva biljojeda, hrana kroz njih prolazi i do tri dana. Ako bi se životinja koja je biljojed (npr. krave, ovce, slonovi, žirafe i dr.) hranila mesom, uginula bi usled trovanja.
Čovek, zahvaljujući tome što nema tako dugačka creva kao biljojed, neće se otrovati ako povremeno pojede meso. Ali, s obzirom na dužinu, čovekovim crevima više odgovara biljna hrana.
MI SMO U OSNOVI BILJOJEDI
Da li je čovek biljojed, mesojed ili svaštojed? Naš sistem za varenje jasno daje odgovor na postavljeno pitanje. Po anatomiji i fiziologiji sistema za varenje, mi smo u osnovi biljojedi. Meso možemo da varimo, ali ono ne treba da bude naša osnovna hrana, jer ceo sistem funkcioniše kao sistem biljojeda."
Meso da ali u retkim prilikama a ne svakodnevno i to sumnjivog kvaliteta.
