Nasao sam nesto o munjama i gromovima u Klimatologija od D. Dukica od pre skoro tri decenije. Ukoliko ma neko nesto novije, neka napise...
..." Labaratorijski opiti su pokazali da kada vodene kapi sa neznatnim primesama padaju na komadice leda, onda one dobijaju pozitivni a led negativni naboj. Takav proces ali mnogo slozeniji i u ogromnim razmerama dogadja se i u olujnim oblacima. Oni imaju u bazi vecinom negativni naboj, a u visim delovima pozitivni, mada to nije opste pravilo. Osmatranjem je utvrdjeno da oko 5% oblaka imaju suprotan elektricni naboj, a ima i takvih oblaka koji imaju tri zone naboja: + u najvisim delovima oblaka, - u sredini i + u bazi oblaka.
Kada j eu abzi oblaka negativan naboj, tada se prema njemu, na zemljistu koncentrise + naboj. U suprotnom slucaju, kada baza oblaka ima + naboj, na zemljistu ispod njega koncentrisace se - naboj, ali jos vise povecan. Ta oblast indukovanih nabojsa krece se po Zemljinoj povrsini kao "elektricna senka" olujnog oblaka iznad nje. Munja se pojavljuje tek kada razlika elektricnog potencijala izmedju olujnog oblaka i zemljista dostigne 1-3 000 000 000 volti i tada vazduh nije u stanju da spreci delimicno ili potpuno elektricno praznjenje oblaka.
Udar munje se ne dogadja trenutno. Prodor jona kroz stazu zaustavlja se se priblizno svakih 30m, da bi se posle zadrzavana od nekoliko mili sekundi ponovo produzio ka zemlji gde se pak koncentrise suprotni elektricitet. Elektricni naboj na zemlji postaje toliko velik, da se na predmetima koji se izdizu visoko iznad terena (zgrade, tornjevi, drvece) pojavljuje "staza" jona usmerenih ka oblaku. Kada se obe "staze" (strimeri) spoje nastaje munja tj. elektricni udar iz oblaka, koji dostize brzinu od oko 100 000 km/sec. Tada se osvetli i "staza" tj. kanal munje. Njegov precnik je nacesce do 10 cm, dok temperatura u kanalu dostize i do 30 000'C, zbog cega munja najcesce ima belu boju, mada kada se u vazduhu nalazi dosta prasine, munj amoze imati zutu, crvenu ili redje ljubicastu ili zelenkastu boju. Smatra se da oko 65% munja s edesava u oblacima, redje izmedju oblaka i zemlje. a sasvim retko izmedju zemlje i oblaka. Elektricno praznjenje u oblacima u narodu se naziva sevanje munja. Duzina munja izmedju oblaka moze da bude i do 32 km. ali duzina munje izmedju oblaka i zemlje, obicno nije veca od 1,5 km.
Povrede od munje nastaju iz vise uzroka. Udar zbijenog vazduha, koji se cuje kao grom moze da povredi coveka na rastojanju od nekoliko metara. Elektricni udar izaziva trenutno sakupljanje krvnih sudova i srca.
Atmosferski elektricitet se zapaza, sem munja i u jos nekoliko drugih oblika:
Munje u obliku lopte precnika od 50 do 180 cm. koje postoje nekoliko min. Loptasta munja plovi po vazduhu ili se kotrlja po zemljistu odskakujuci pomalo. Ona moze da udje kroz otvorene prozore ili vrata, tj. dimnjak i da eksplodira u prostorijama, pri cemu dolazi do rusenja zidova ili dimnjaka, pa i smrtnih slucajeva.
Pred nepogodu se desava da na vrhovima gromobrana, kopljima sa zastavama i visokom drvecu pojavi zuta svetlost poznata pod imenom "vatra Svete Elme". To je tiho praznjenje elektirciteta, vidljivo uglavnom nocu.
nauka jos uvek nije uspela da iskoristi atmosferski elektricitet. Muna srednje jacine sadrzi toliko energije koja bi bila dovoljna da u toku jednog casa snabdeva elektircnom energijom vise hiljada televizora ili da upali 600 000 sijalica po 60 V."
Da je kojim slucajem Tesla, poziveo brem jos deceniju, zasigurno mi danas umesto dzinovkish brana koje menjaju iskonske prirodne pejsaze imali "elektrane" koje koriste elektricnu struju iz olujnih oblaka ili bi mogli sami da "indukujemo" te oblake. No, ostaje nada da ce se to uskoro ostvariti, cime bi se "glad" ljudi .za energijjom narocito cistom donekle "utolio"!
Tema: Covek koji je voleo munje... (Pročitano 5041 puta)