Svakako je lepo što postoji ovakvo mesto na internetu, na kojem se može govoriti i o ovim temama. Zato se zahvaljujem što se dozvoljava i nešto duže pisanije, jer oblasti su svakako naučnog karaktera ili što je još bitnije, naučno istraživačkog, što iziskuje malko duža izlaganja.
Naravno da možeš menjati tekst zbog grešaka pri kucanju... samo opušteno, nema problema što se tiče bilo čega. Ja malko brže kucam, pa ne vodim računa baš o tome.
No, da krenem redom: produkcija padavina je jedna stvar, ali rezultat pražnjenja oblaka u vidu vodene pare (ma kog oblika), je električno pražnjenje. Ono ne mora biti strahovito poput groma, već može biti strogo - pojačanje elektrostatičkog naboja između oblaka i zemlje.
Hevizajdov sloj, ili Jonosfera, jeste veoma provodljiv i on je praktično jedan ogroman porovodvnik u magnetnom polju zemlje (koje je, kako sam pokazao zajedno sa prof dr Jovanom Đurićem, jednako gravitaciji), tako da provodljivi sloj atmosfere i zemlja, čine dve ploče kondenzatora. Za one koji se ne bave elektronikom, osnovna objašnjenja o kondenzatoru, mogu pronaći u opštoj enciklopediji ili bilo gde na netu.
Tako da, proizvodnja padavina jeste onakva kakvom je opisuješ. Ali inicijacija njenog pražnjenja nije vezana samo za masovno nagomilavanje oblaka, koji postaje suviše težak i samim time počinje kiša. "Težina oblaka", sastoji se upravo u jednom novom pojmu koji sam uveo godinama ranije na jednom predavanju, a to je "elektrostatički pritisak" atmosfere. Ako je on nedovoljan, oblak može čak da se zbog svoje težine spusti sasvim na zemlju, što je opšte poznata pojava za sve nas. Ali ako je naboj mali, on se neće isprazniti na visini na kojoj je.
Merenja koja sam vršio, bila su bazirana na merenju oblaka koji se nalazio iznad mene. Meren je njegov potencijal kako pomoću dva, odvojena elektrostatička metra, tako i sa radio prijemnikom. Nije bilo teško zabeležiti promene koje su se dešavale. Naime, elektrostatički pritisak prvo opada i naelektrisanje je potpuno negativno. Oblak se, vidljivo sažima i čini se kao da će pući, da će se sručiti obilne padavine. Međutim, ništa se ne dešava. Pojačava vetar. Nakon toga, naelektrisanje počinje da dostiže nulu i zadržava se tu. U određenom trenutku, napon na oblaku toliko poraste, da nastaje snažno pražnjenje, koje može biti u vidu groma (ako je dovoljno naglo porastao napon, ili elektrostatički pritisak), ili ne mora da se manifestuje kao grom, već se jednostavno oblak isprazni putem elektrostatičkih linija, koje su sada usmerene prema zemlji kao negativnoj u odnosu na nebo. U tom trenutku, elektrostatički metar se naglo podiže u deliću sekunde u plus i tu mi na analognom metru, bukvalno zakucava skazaljku u ugao. Ako tada ne udari grom, neće ga ni biti. Napon je naglo porastao, ali je nedovoljan.
Tek nakon toga, inicijacija je dovela do oslobađanja oblaka. Ono što se dešava je to, da se oblak oslobađa okolnog elektrostatičkog pritiska. Jer sam primetio i izmerio i to, da postoje negative i pozitivne munje. I lako ih merim sa elektrostatičkim metrima koje sam izradio.
Napon prvo odlazi u minus, a zatim naglo u plus i pozitivni grom je tu. Ako je situacija obrnuta, onda je negativan. Ono što sam izmerio još, jeste da grom ne udara uvek u zemlju. Dakle ne udara sa oblaka u zemlju, već takođe i sa zemlje u oblak! U pitanju je maločas spominjan pozitivni, odnosno negativni napon.
E sad nastaje jaaako interesantan detalj, a to je da se molekularno gledano, napon na česticama padavina (ma koje bile), toliko povećava, da me je ovo izluđivalo dugo vremena. Kiša, sneg, grad... toliko su naelektrisani, da se skoro možemo opeći na kap kiše, da nismo u zoni niskog napona po metru visine. Ovo se očituje pri letenju, gde kišne kapi kao da bockaju po licu.
Dalje, bio sam znatiželjan oko pikova na osciloskopu koja sam dobijao nakon što je kiša pala. Dakle tu se stvar ne završava. I snimao sam radiom i analizatorom spektra zračenja, padavine koje su već na zemlji. Otkrio sam da je spektar označavao da su padavine radioaktivne!! Radioaktivnost je prilično velika moram priznati. Nezadovoljan svojim pretpostavkama, ja sam u merenje kasnije uključio i gajgerov brojač, ali u to vreme nisam više pažljivo merio nivo zračenja. On traje od 30-45min nakon što se padavine završe, a potom se radioaktivnost izjednačava sa onom u zemlji i apsorbuje.
Razlog zašto nema mnogo toga u literaturi i zašto se ne vezuje teorijski za padavine i čak predviđanje meteoroloških uslova, je jednostavan: niko na tome ne radi. Čak sam i ja prestao, usled nekih drugih problema da se bavim time, ali me žar još uvek drži i voleo bih da postoje sponzori koji bi dozvolili da se u zavodu radi na tome. Moglo bi se napisati mnogo interesantnih radova, a sve bi iziskivalo malo truda i ne toliko novca, sem onog kojim bi trebalo nadoknaditi vreme onih koji na ovom rade. No, to je druga tema.
Joooj ljudi oprostite mi na dužini pisanja... bolje da nastavim kasnije, jer sam zaista preterao. Tema je nešto što držim u sebi jako dugo vremena, pa je vreme da nešto od toga i izađe.
Moj rad je baziran na direktnim uređajima, dakle kada govorim, volim da pokažem da je to snimljeno i izmereno sa aparatima. U nauci nema mnogo odokativnih stvari.
Uređaji koje koristim su projektovani s moje strane u ovu svrhu. Naime, moj... ko zna koji po redu hobi (ili po ozbiljnosti - posao), jeste radio amaterizam. Skoro nepovezivo sa meteorologijom, ali... kao što vidite, nije tako. Počeo sam osluškivanje kosmosa dosta ranije, ali sam ostao na nivou Sunčevog sistema i nekoliko obližnjih galaksija u kojima sam sumnjao na crnu rupu, pa... to me je indisponiralo, te sam prešao na drugu ljubav, radio osluškivanje zemlje i njenog omotača. Odatle je izašlo sve ostalo.
Osnovni uređaj koji bih želeo pokazati je veoma jednostavan i jeftin, a to je elektrostatički metar. On je veoma osetljiv, što zavisi od dužine antene (jednostavna teleskopska antena za radio prijemnik), a može osetiti hodanje deset metara dalje ili izmeriti naelektrisanje nekoga ko se češlja ako je suv vazduh i 10m dalje. Kada oluja nailazi, on poludi. I izvrsno meri sve promene.
Ne bi bilo loše objaviti šemu na forumu. Jako je lak za sagraditi. Tu sam svakako za sve instrukcije. Čak nije potreban specijalan alat, a delovi se mogu pronaći u elektro prodavnicama. Na žalost, kod nas se mora tako raditi... nemaština je opasno oružje
Ali to je nešto bez čega ljubitelj meteorologije ne bi išao ni u WC
naročito kada bi jednom video kako lepo radi. Ja sam za, da se tako nešto proširi i takva merenja uvrste u redovno merenje parametara atmosfere. Svako u mestu u kom živi, pa se na osnovu satelitskog snimka, može tačno izračunati kako se elektrostatički ponaša atmosfera u odnosu na teren (planine, more....) i prekrivenost oblacima, vrstama oblaka, padavinama..... jako velika oblast i jako mnogo posla... lepog posla.
Dalje ne bih odgovarao na tvoj post ptprince, pošto sam zaista preterao. Nastaviću sledeći put.
Tema: Elektrostatika kao jedan od osnovnih cinilaca fluktuacija atmosfere (Pročitano 12987 puta)