Tema: Meteorologija -pojmovi i kratki opisi

[zaklinaj]

METEOROLOGIJA

Meteorologija je nauka koja izucava sve fizicke promene u atmosferi ,vazdusnom omotacu i oko Zemlje.
Sem toga meteorologija proucava i izvesne fizicke pojave koje se odigravaju na samoj zemljinoj povrsini , a takodje i u gornjim slojevima zemlje.Meteorologija spada u grupu geofizickih nauka u koju spadaju i
hidrologija , seizmologija , i nauka o zemljinom magnetizmu. Prema tome meteorologija je fizika atmosfere.


Opsti zadaci meteorologije su:

1. dobiti niz tacnih stvarnih podataka , koji karakterisu atmosferu i osmotrene pojave u njoj i prikazati ih opisno
kako po kvalitetu tako i po kvantiteu.

2.Izvrsiti analizu osmotrenih podataka i naci pravilna objasnjenja atmosferskih pojava.

Osnovni Meteoroloski elementi i meteo pojave.

Osnovni meteo elementi su:Suncevo zracenje( insolacija ),Zemljino izracavanje (radiacija ),duzina trajanja suncevog sjaja,
horizontalna vidljivost,temperatura vazduha i gornjih slojeva zemlje,vazdusni pritisak,oblacnost,visina padavina, pravac i brzina vetra.

Meteoroloske pojave su:

Magla ,oblaci ,kisa ,sneg ,grad ,krupa ,rosa ,slana , inje, poledica.

Meteo elementi osmatraju se osmatraju se u odredjene casove dana i izrazavaju se u brojnim vrednostima , dok se  metoroloske pojave osmatraju onda kada postoje.

• Tweet

[zaklinaj]

Opsti pojmovi

Atmosfera je gasoviti omotac koji okruzuje zemljinu loptu i okrece se zajedno sa zemljom u svemiru oko svoje osovine.
Atmosfera ima isti oblik kao i zemljina lopta.Prema izvesnim pojavama atmosveru mozemo podeliti na:tropsferu,
stratosferu, i jonosferu.
Troposfera - Visina troposfere je iznad ekvadora oko 16 - 18 km , iznad umerenih sirina 9 - 11km a iznad polarnih predela oko 9 km..
dakle to je donji sloj vazuha koji sadrzi 3/4 od ukupne mase vazduha u atmosferi.U tropo sferi se nalazi skoro celokupna kolicina
vodene pare.U njoj se stvaraju oblaci, magla, a iz oblaka se izlucuju sneg, kisa, grad itd.Temperatura u troposferi opadad sa porastom
nadmorske visine,obicno 4 -8 stepeni na jedan kilometar visinske razlike.
Stratosfera je gornji sloj vazduha od tropomsfere pa do oko 80 km.U stratosferi nema vertikalnih vec samo horizontalnih vazdusnih struja.
Zbog ovih vazdusnih struja stratosfera se naziva " adekvatni pojas "Temperatura vazduha u stratosferi ne zavisi od vazdusnog strujanja vec je
uslovljena zracnom ravnotezom,ona je dosta niska , ali ne opada sa visinom , vec do 30 km visine ostaje stalna.Ovakav pojas vazduha u
kome se ne menja sa promenom visine naziva se izometricni pojas.
Jonosfera je sloj vazuha iznad 80 km.Ovaj sloj naziva se i termosfera.Ona je dobila naziv od jona,tj atoma ili molekula sa odgovarajucim
pozitivnim ili negativnim elektricitetom.Jonosfera ima veliki znacaj za radio telegrafiju , jer se u njoj vrsi prelamanje,savijanje i upijanje
radioaktivnih talasa.Ona se odlikuje velikom provodljivoscu elektriciteta.

Zagrevanje i hladjenje zemljine povrsine

Zemlja apsorbuje ( upija ) veliku kolicinu sunceve zracne energije koja pada na zemljinu povrsinu i musled toga se zagreva.
Na taj nacin sunceva energija se pretvori u u toplotnu energiju koja zagreva ne samo zemljinu povrsinu veci vazdusne slojeve iznad zemlje.
Ali zracna energija koja dospe do zemljine povrsine ne bude sva apsorbovana, vec se jedan deo odbija od zemljine povrsine.Drugi deo
prenosi se od zemljine povrsine sa cestice na cesticu vazduha i sluzi za zagrevanje vazduha.

Zagrevanje i hladjenje vode

Voda reflektuje sunceve zrake vise nego kopno.Posmatranja su pokazala da pri visini sunca od 20 - 30 stepeni vodena povrsina reflektuje
oko 10% suncevog zracenja koje padne na nju.Za male visine sunca (oko 5 stepeni )bude reflektovano ok 45 %zracne energije.Taj reflektovani deo suncevog zracenja ne ucestvuje u zagrevanju vodenih masa. Vodena povrsina apsorbuje izvesan deo zracne enrgije ,koja se prema tome preobrazi u toplotu i zagreje cestice vode na povrsini.


Magla i oblaci

Vodena para koja se nalazi u atmosferi,zgrusava se i prelazi u vodu ili led kada pritisak vodene pare postane veci od maksimalnog pritiska za doticnu temperaturu vazduha u datom momentu.U ovakvom slucaju vazduh moze pstati prezasicen ( u odnosu na vodu ili led ).Prezasicenost vazduha moze se ustanoviti na osnovu podatka relativne vlaznosti napr. ako je relativna vlaznost 120 % znaci da se u vazduhu nalazi 29 % vise vodene pare nego sto je maksimalni napon vodene pare..
Vazduh moze postati prezasicen u sledecim slucajevima:
- kada se , pri istoj temperaturi vazdusni pritisak povecava
-kada se vazduh zasicen vodenom parom hladi , a pri tome se vazdusni pritisak ne menja.
Cim vazduh postane zasicen i prezasicen vodenom parom u njemu treba da nastupi kondezacija ili sublimacija vodene pare.Medjutim dokazano je da vazduh moze biti zasicen i prezasicen vodenom parom a da ne nastupi kondezacija ili sublimacija vodene pare.Ovakav
slucaj se moze dogoditi samo ako je vazuh potpuno cist.

Magla

Kondezovana vodena para u prizemnim slojevima vazduha naziva se magla.Magla je po medjunarodnom sporazumu, takva zamucenost vazduha pri kojoj se okolni predmeti mogu videti samo na udaljenosti od 1 km.

Oblaci

Oblaci su po svom fizickom sasttavu slicni magli.Razlika je samo u metu postanka i u velicini kapljica.Kapljice magle su manje od kapljice
oblaka.Sem od kapljica vode oblaci se mogu sastojati i iz kristala leda.Prema tome kao oblak se moze smatrati skup vodenih kapljica ili sitnih cestica leda,koje lutaju u raznim slojevima vazduha priblizavajuci se jedna drugoj smanjuju vidljivost u prostoru koji ispunjavaju.
Oblaci daju jasnu sliku o vazdusnjim strujanjima na visini u slobodnoj atmosferi.Pravac kretanja oblaka pokazuje pravac vetrova na vecim visinama.Najzad prema obliku oblaka moze se odrediti vrsta vazdusnih strujanja u slobodnoj atmosferi.Ako su oblaci jednolicni i slojeviti to znaci da je proces kondezacije u atmosferi nastao bez znatnih vazdusnih srtuja.Ako su oblaci gomilastog oblika oni upozoravaju da u atmosferi ima jakih uzlaznih struja.Ako su oblaci u skoro rastrganom obliku znaci da u atmosferi vladaju jaka turbulentna kretanja .

Podela oblaka po visini

§prema medjunarodnom atlasu oblaka oblaci se uglavnom nalaze na visinama izmedju nivoa mora i 18 km u tropskim,13 km u umerenim i 8 km u polarnim predelima.
gornji sloj:cirrus,cirrocumulus i cirostratus ovi oblaci nazivaju se i visoki oblaci.
Srednji sloj :altocumulus
Donji sloj:stratocumulus i stratus.Ovi oblaci nazivaju se niski oblaci.

Visinski sloj Polarni predeli Umereni predeli Tropski predeli

Gornji od 3 km do 8 km od 5 - 13 km od 6 - 18 km
Srednj od 2 - 4 km od 2 -7 km od 2 do 8 km
Donji od povrsine zemlje od povrsine zemlje od povrsine
do 2 km do 2 km zemlje do 2 km

[zaklinaj]

:suns:  

[zaklinaj]

Vazdusna strujanja

Temperaturne razlike su uzrok svi vazdusnih kretanja u atmosferi.Medjutim zbog nejednakog zagrevanja zemlje i atmosfere ona se jako retko nalazi u stabilnom ravnoteznom stanju.Kako vazduh tezi da se u slobodnom prostoru postavi uvek u ravnotezno stanje to ce se usled poremecaja ravnoteznog stvarati vazdusna strujanja .
Kao sto voda tece od viseg ka nizem mestu isto tako vazduh struji od mesta viseg ka mestu nizeg pritiska.Vazduh dakle struji niz izobarsku povrsinu kao niz strmu ravan.Ali vazduh ne struji samo niz izobarsku povrsinu vec moze strujati i vertikalno ili koso uvis a takodje i sa visine prema zemlji.Dakle vazdusna strujanja se mogu podeliti na : Horizontalna , Vertikalna i Kosa.

•Postanak vazdusnih strujanja

Strujanja vazdusnih masa,kao sto je receno,nastaje kada u atmosferi poremeceno stanje ravnoteze usled nejednakog zagrevanja zemljine povrsine.To je prvi stadijum atmosferskog poremecaja.Kada se izobarske povrsine postave u ovakav polozaj onda se vazdusne mase stave u pokret niz izobarske povrsine .Strujanje vazduha naziva se termicka turbulencija,to je u stvari vrtlozno strujanje oko horinzontalne osovine.Ako je uzdizuci vazduh dovoljno vlazan moze doci da stvaranja gomilastih oblaka cumulusa i cumuloninbusa u kojima nastaju lokalne grmljavine.


Vetar

Kretanje vazdusnih masa u priblizno horizontalnom pravcu, kao sto je receno, naziva se vetar.On se razlikuje od ostalih meteoroloskih elemenata jer  predstavlja vektorsku velicinu za cije potpuno odredjivanje su potrebna  tri elementa- pravac , smer , intezitet.Ipak vetar se u obicnom zivotu odredjuje sa dva elemeta i to: Pravcem ( pod kojim se podrazumeva i smer ) i brzinom ili jacinom.
Pravac vetra oznacava se prema strani sveta iz koje vazduh struji.Za oznacavanje pravca vetra po medjunarodnim oznakama koriste se cetiri slova: N ( Nord ) , E ( Est ) , S ( Sud ) , W (West )
Kombinacijom ovih slova vetar se moze postaviti u 32 pravca .To je tzv.ruza vetrova.
N = Nord
NNE = Nord - nordest
NE = Nordest
E = Est
ESE = Est - Sudest
SE = Sudest
SSE = Sud - Sudest
SSW = Sud -Sudwest
SW = Sudwest
WSW = West - sudwest
W = West
WNW = West - Nordwest
NW = Nordwest
NNW = Nord - Nordwest

Za tisinu obicno se upotrebljava slovo C= Calme ili se obelezava sa " Tiho ".Brzina vetra izrazava se brojem metara koje predje jedna vazdusna cestica u jednom sekundu ili brojem kilometara koje cestica predje u jednom casu.Brzina vetra obelezava se skraceno sa m/s a to znaci metara u sekundi.Jacina vetra predstavlja dejstvo koje vetar proizvodi na pojedinim predmetim.Jacina vetra odredjuje se pomocu Boforove skale koja ima 12 stupnjeva od 0 - 12.

BOFOROVA SKALA

Jacina vetra. Karakteristika . Dejstvo koje vetar proizvodi na izvesnim
predmetima:

0- Tisina. Potpuno tiho dim se dize uspravno.

1- Vetric. Pravac vetra se primecuje samo po
kretanju dima ali ne i po vetrokazu.

2 -Vrlo slab vetar. Oseca se na licu okrece laku zastavu pomera
obican vetrokaz.

3 -Slab vetar. Lisce i grancice u neprekidnom kretanju.


4 -Umeren vetar. Podize prasinu i parcice hartije sa zemlje,
pokrece grane i grancice.

5 -Umereno jak vetar. Manje lisnato drvece pocinje da se klati,
baca talase na stajacim vodama.

6- Jak vetar. Pokrece velike grane


7- Vrlo jak vetar. Ljuljaju se cela stabla,kretanje u suprotnom
pravcu vetra je otezano.

8 -Olujni vetar. Lome se grane na drvecu , znatno otezava hod
na slobodnom prostoru.

9 -Oluja. Prouzrokuje manje kvarove na kucama ,
ruse se dimnjaci i padaju crepovi sa krovova.

10- Jaka oluja. Lomi drvece ili ga cupa sa korenom.


11 -Oluja slicna orkanu. Prouzrokuje velika ostecenja , rusi krovove.


12- Orkan . Ima unistavajuce dejstvo.


Kada se procenjuje jacina vetra,treba se upravljati prema ukupnom dejstvu vetra na predmete koji se nalaze u neposrednoj blizini posmatraca.Odnos izmedju jacine vetra po ovoj skali i brzine vetra u m/s ili km/h zavisi od visine anemometra za merenje brzine vetra.

[Joe]

Hvala zaklinaj. Odlično je :smt023 . Koju literaturu si koristila?

[zaklinaj]

Joe, nasla sam  na netu ! :? Ali ne znam ko su autori, ali dobro ovo je samo kratak opis - to svuda moze da se nadje!

Ja uglavnom progooglujem malo , pa nadjem sta nam treba!

Ali da se zna - ispravila sam gramaticke greske u tekstu(donekle).Znaci bila sam malo i vredna.