Tema: Meteorološka opservatorija-Beograd

[Amaterko]

Зграда I српске опсерваторије



Налази се у Булевару ослобођења бр. 8. По оснивању Провизорне астрономске и метеоролошке опсерваторије 1887. у Београду, приступило се припремама за подизање зграде за њен смештај. Зграда Метеоролошке опсерваторије саграђена је 1890–91. као павиљон са спратом мање површине од приземља, према пројекту архитекте Димитрија Т. Лека, а по скици њеног оснивача, професора Милана Недељковића. Изведена је у духу романтизма. Главна фасада завршава се зупцима који образују атику и ограду терасе, постављене изнад једног дела поткровља, а остале фасаде степенастим забатима. Прозори у приземљу и улазна врата су лучно завршени. Декорацију фасада чине оквири прозора и испупчене хоризонталне траке на зидовима. Око зграде је формиран парк. Њеном изградњом Србија је добила прву зграду такве намене, опремљену савременим инструментима, установу дугог континуираног рада, из које се развијала и ширила ова служба. Конзерваторско-рестаураторски радови завршени су 1987–1988.

izvor: http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.yu

• Tweet

[ptprince]

Danas, najstarija namenska zgrada za meteorološke potrebe, skoro potpuno je izgubila svoju zamišljenu namenu. Od 1924. godine iseljena je Astronomska opservatorija, a od 2008. godine i Meteorološka opservatorija. Danas ova zgrada služi samo kao smeštaj meteorološke stanice Beograd i kao sedište Virtuelnog klimatskog centra 'Milanković'.

Svaki napredak je lep, naročito ako nije ni na čiju štetu...

[Amaterko]

Merenja započeta pre više od 150 godina
Beograd kakav malo poznajemo: Meteorološka opservatorija u Karađorđevom parku


Prva redovna meteorološka merenja u Beogradu i Srbiji započeo je još davne 1848. godine profesor Vladimir Jakšić na svom imanju na Senjaku.

Nekoliko godina kasnije, u skoro 30 gradova u Srbiji započela je sa radom i organizovana mreža meteoroloških stanica. Međutim, na zahtev profesora Velike škole Milana Nedeljkovića, Uredbom tadašnje Vlade osniva se Opservatorija u Beogradu 1887. godine kao centralna ustanova za prikupljanje podataka iz cele zemlje. U početku ova ustanova bila je smeštena u iznajmljenoj kući preduzimača Ernesta Gajzlera, na uglu današnjih ulica Vojvode Milenka i Svetozara Markovića.

U to vreme Opservatorija je predstavljala prvu i jedinu ustanovu ove vrste na Balkanu, a delovala je u okviru Velike škole. Sopstvenu zgradu Opservatorija dobija već 1891. godine na Zapadnom Vračaru, odnosno u Karađorđevom parku. Zgradu je projektovao poznati arhitekt Dimitrije T. Leko, upravo za potrebe meteoroloških i astronomskih istraživanja. Ovaj objekat odlikuje se simetričnošću kako na strani na kojoj se nalaze vrata, tako i na ostalim stranama. U narodu ova zgrada bila je poznata i kao Zvezdara. Prvobitno budžet je finansirao sam profesor Nedeljković, koji je bio i prvi upravnik Opservatorije. Međutim, prvi ozbiljniji instrumenti kupljeni su već 1903. godine pozajmicom iz inostranstva. Takođe, tih godina započeta je i izrada prvih prognoza vremena. Izveštaje o vremenu i vremenske prognoze objavljivane su od 1912. godine i u dnevnom listu „Politika“.

Za vreme Prvog svetskog rata, u periodu od 1916. do 1918. godine, ovaj objekat zauzela je nemačka okupaciona komanda. Opservatorijom je tada rukovodio Konrad, profesor meteorologije iz Beča, a zahvaljujući njemu je i očuvana ova služba. Vojska je nakon toga odnela sa sobom i veliki broj instrumenata. Međutim, Nedeljković je na račun ratne odštete kupio nove astronomske i meteorološke instrumente u Nemačkoj. U narednim godinama osniva se i Hidrografski odsek u okviru ove ustanove, a kasnije meteorološka služba postaje je i član Međunarodne meteorološke organizacije. Na inicijativu Nedeljkovića, godine 1924. astronomska i meteorološka opservatorija razdvajaju se na dve ustanove.

U zgradi u Karađorđevom parku sa radom nastavlja Meteorološka opservatorija, koja nije prestajala sa funkcionisanjem čak ni u toku Drugog svetskog rata. Međutim, Uredbom Vlade iz 1947. godine služba je preimenovana, odnosno osnovan je Savezni hidrometeorološki zavod. Meteorološka služba Srbije bila je, iste godine, i jedan od osnivača Svetske meteorološke organizacije.

Sedište Republičkog hidrometeorološkog zavoda od 1983. godine do danas nalazi se na Košutnjaku. U staroj zgradi, koja je adaptirana pre dvadesetak godina, danas se i dalje obavljaju merenja svih meteoroloških elemenata i vrši proučavanje klimatologije. Takođe, u njoj se trenutno čuvaju i mnogi stari i vredni instrumenti koji se više ne koriste, kao i arhivski materijal. Ovaj objekat u Karađorđevom parku zaštićen je i kao spomenik kulture.

Astronomska opservatorija

Astronomska opservatorija postaje zasebna ustanova 1924. godine, a dve godine kasnije dobija prvog direktora dr Vojislava Miškovića. Objekat za ovu opservatoriju podignut je na Velikom Vračaru, u današnjoj Volginoj ulici, gde se i trenutno nalazi. Narod je ovaj objekat nazivao Zvezdarnicom, po čemu je, kako se smatra, i čitav kraj dobio naziv Zvezdara.

izvor: http://www.danas.rs

[ptprince]

Takođe, u njoj se trenutno čuvaju i mnogi stari i vredni instrumenti koji se više ne koriste, kao i arhivski materijal.

Ne više. Arhivski materijal je iseljen, a meteorološki instrumenti premešteni u drugi objekat.
Od starih stvari ostale su samo uspomene i šačica zapsolenih...