Baba mi je pričala o ovome događaju (sin njenog kolege je poginuo),a približnije informacije mi je dao Amaterko.Brod je usled jakog nevremena i olujnog vetra potonuo kod Ušća,a preko 100 ljudi se utopilo.
Čaprkajući po internetu iskopao sam sledeće:
prvo situacija tog kobnog 9.9.1952.
O samom događaju:
Boluju preživeliReka je i kolevka i grob, spokoj i strepnja, život i smrt. I Dunav se ponekad otvori i kao neman proguta brodove, čamce, ljude i kuće. Pre pola veka redovni putnici broda "Niš" na relaciji Beograd - Zemun, nisu ni slutili da će ih talasi Dunava, posle strašne oluje, uputiti na večnom putu spokoja.
....
Bilans ove tragedije bio je strašan, 104 poginula putnika. Samo 30 putnika i članova posade imalo je sreću da preživi taj tragični dan. Kažu neki da zvaničnog obeležavanja nije bilo do sada. Samo su "Večernje novosti" 1962. godine obeležile deset godina.
Komemorativnu plovidbu, ove godine, brodom "Kovin"i spuštanje venca i cveća u Dunav organizovao je Klub matične kulture Zemun u saradnji sa Jugoslovenskim rečnim brodarstvom i Turističkim društvom Zemun. Brod je krenuo od hotela "Jugoslavija", rukavcem Dunava do ušća u Savu, prema mestu gde je potonuo putnički brod "Niš".
.....
Slika preživelih putnika je bila dirljiva. Ni sunčan dan, ni vremenska distanca, nisu mogli da izbrišu oluju koja još besni u njihovim srcima i sećanju i posle pola veka. Ni sada tačno ne znaju kako i kojim čudom, po kojem izboru su preživeli baš oni, najveću tragediju koja se dogodila prošlog veka u našem rečnom brodarstvo. Komemoraciji su prisustvovali i članovi porodica stradalih u ovoj nesreći. Alenka Rančić, Mihailo Grkinić, Momčilo Ilić i Ljubomir Todorović, preživeli putnici sa broda "Niš", posle pola veka, uz zvuk brodske sirene, ove godine 9. septembra, spustili su venac u vodu, tačno u 13 sati i 12 minuta, kada je došlo do nesreće.
...
- Početkom septembra 1952. godine most je zatvoren zbog popravke, pa se iz Zemuna u Beograd i, obratno, išlo autobusima do mosta, ili brodovima "Niš" i "Zagreb". Bili su to mali brodovi, kapaciteta do 60 putnika, koji su tih dana, zbog otežanog saobraćaja, prevozili veći broj putnika od dozvoljenog - rekao je Branko Najhold, hroničar Zemuna, podsećajući prisutne na događaj od pre 50 godina.
Prema njegovim rečima brod "Niš" je toga dana, tačno u 13 sati isplovio iz Beogradskog pristaništa. Tačan broj nikada nije utvrđen, iako se zna da je bilo prodato 106 karata koje su važile za ceo dan. Sve se odigralo brzo, i prisutni lađari i ribari su priskakali u pomoć, ali je jaka oluja skoro onemogućila spasavanje i pomoć putnicima.
- To je bila prava drama. Sve se strašno brzo odigralo i niko nikom nije mogao da pomogne - pričao je jedan od preživelih.
Sve za 10 minuta- Videći da se sprema nevreme, Ferdinand Nobilo, kapetan broda je odlučio da isplovi ranije, i za to je dobio odobrenje nadležne službe. Tako je "Niš" već u 13 sati i sedam minuta isplovio, ali ga je kod Velikog ratnog ostrva zahvatila oluja sa kišom, gradom i vetrom koji je duvao brzinom većom od 100 kilometara - priča Najhold.
Kako on dalje navodi, jedan snažan talas, nagnuo je brod na jednu stranu, pa krmaroš Jovan Gvozdić nije uspeo da okrene pramac prema vetru, niti da brod približi obali. Novi udar vetra prevrnuo je brod u 13 sati i 12 minuta, a za narednih nekoliko minuta je potonuo na dno dubine 14 metara.
http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2002/09/13/srpski/R02091201.shtmlDopune su kao i uvek dobrodošle.