...šta mi može, šta mi sme?
nek mi nosić pocrveni,
eto to je, to je SVE!
Leteći meteo izveštač ponovo sa lica mesta. Ovoga puta, novi teren. Ranom zorom, zaputismo se put Banje Koviljače (odabrano društvo koje voli da svrati u kafanicu nakon dobrog leta
). Planina u neposrednoj blizini je bila suviše primamljiva za ne probati
Gučevo... mmmm..... nadmorska visina preko 700m, visinska razlika oko 600m, sunce sija, livade su šarene, toplo je i vreme za pokret!
Detalje putovanja bih preskočio, pošto su teški za prepričati... putovanje Suzuki Samurajem.... i to prerađenim, je nešto posebno
Jeste, komentarišemo razne temperature, prognoze i ostalo, ali meni dođe da probam malo vazduha na preko 1000m i to baš danas!
Ono što je posebno zanimljivo, jeste magla kroz koju smo leteli/nestajali. Bilo je jako uzbudljivo! Poletanje u "bure s mlekom". Letač jednostavno nestaje nakon što je poleteo, sledi padine kako bi se orijentisao i kroz neko vreme, magla nestaje i počinje da puca pogled prema Bosni i mestu koje je bilo predviđeno za sletanje. Povremeno se približimo padini i nakon što se već opasno zagledamo ispod, trzamo komande jer su tik ispod nas bukve visine 15m... uh, tu ne bi bilo dobro sleteti
Nastaje unutrašnji komentar: "dakle ne tim pravcem..."
Na prvoj slici se vidi moje rašireno krilo, spremno za pokret. Uslovi su inače bili idealni za letenje... da nije inja koje se hvatalo na konopce u toku leta. Sreća pa nemam brkove
Deo pored spomenika, prema ponoru u koji smo odlazili...
Iza linije je ponor visine preko 200m. Nešto šume, ali uglavnom sneg koji pada, ledene iskrice koje bockaju lice, temperatura ispod -10C, i srce koje više ne pumpa krv već čist, domaći 21 grad adrenalin, i čini da smo svi prilično zagrejani
Ovo su moje nove patike
Visina od nešto preko 1000m, u daljini se vidi Banja Koviljača. Jedva dočekah da stignem, da umočim noge u toplu banjsku vodu
Jeste, znam da ćete se čuditi, ali da, nosio sam i rukavice
Nebo izgleda čisto... letim direktno kroz oblake i moje krilo je sve što vidim. Po zviždanju konopaca, znam kojom brzinom se krećem i treba li usporiti ili ubrzati. Drugačije bih se teško orijetisao. Zanimljivo je leteti kroz oblak... smenjuje se u gustini, vlažnosti... nisam dugo to osetio. Jedna jedina pomisao postoji: višlje, VIŠLJEEEEEE!!!
Ovako je izgledao izlazak glajdera iz oblaka, sa zemlje.
Već sleteh, čekam društvo.
Sada treba skupiti prnje i nakon odmora, ponovo na planinu u novi let. Ovoga puta, magla se pojačala, kao i sneg, ali to nam nije smetalo da uživamo
Malo snimaka koje nakupih danas. Uspeo sam čak: da pričam mobilnim iz vazduha, snimim ponešto i pojedem zaleđenu čokoladicu
Jest, vozio sam kao Đenka, bez ruku!
Do sledeće pustolovine, pozdrav svima!