Tema: Mraz - pomoc studentu!

[zhexxx]

Pozdrav narode!
Ima jedno pitanje za vas pa ako je moguce da mi pomognete.Trebalo bi da radim mini metereolosku stanicu za poljoprivredu za alarmiranje moguce pojave mraza pa ako mozete da mi pomognete oko toga?trebaju mi podatci o mrazu tj kako se izracunava mogucnost dolaska do istog ako neko ima neki link ili neku literaturu u elektronskoj formi da mi posalje bio bi vam do neba zahvalan
hvala u napred!!!
 

• Tweet

[ptprince]

Zdravo zhexxx i dobrodošao!
Pretpostavljam da se radi o ranim jesenjim i kasnim prolećnim mrazevima. Zimi je mraz očigledan i krajnje nezanimljiv, jer biljke 'spavaju'.
Ovde imam nekoliko pitanja. Prvo, gde treba da bude ta stanica? Koja lokacija te zanima za pojavu mraza? Ovo pitam jer mrazevi jako zavise od toga koja je oblast u pitanju i kakva je mikrolokacija.
Dalje, kakvi podaci o mrazu su ti potrebni? Minimalne temperature? Brojevi dana sa mrazem? Minimalne temperature pri tlu? Hm, verovatno obe. U vezi sa napisanim pre ovoga, za koju stanicu su ti potrebni podaci?
Da li treba da radiš analizu pojave mraza, najavu opasnosti od mraza ili merenja?
Link ne mogu da ti pošaljem, ali mogu da napišem nešto na forumu od postojeće literature koja mi je dostupna.

I nemoj da zahvaljuješ do neba. Nešto nam se nebo spustilo do tla od ove magle... Šalim se. Forumi i treba da postoje, i to baš zato da potražiš odgovore na svoja pitanja. Očekujem, zato, tvoj sledeći post.

[zhexxx]

pozzzz

Treba da radim najavu opasnosti od mraza a samim tim i merenja...a posto veze nemam sa ovom temom zato sam se i obratio vama sta mi sve treba koji prametri (vlaznost i temperatura vazduha, temperatura zemljista...) da se mere i kako da ih obradjujem da dodjem do saznanja da je moguc mraz.Verovatno postoje neki granicni parametri i ako dodje do njih treba alarmirati.
Ja kao lajik u ovoj oblasti mislim da temperatura u noci do odredjenog doba pada a onda pocinje da stagnira ili raste znaci da ako se zna da postoji mogucnost da ce da pada jos sat ili dva i da ce temperatura da padne dovoljno za pojavu mraza i da ostali parametri imaju vrednosti potrebnu za mraz.Veruj mi takva informacija nekom poljoprivredniku je zlata vredna jer on moze da primeni agrotehnicke mere i umanji gubitke sa 50%-90% na zanemarljivu cifru samo ako se upozori sat-dva ranije!Sto i treba da uradi uredjaj koji nameravam da narpravim.
Ispravi me ako gresim. Na "netu" sam nasao jako malo informacija o mrazu ali znam da treba vrednost rosenja,temperatura vazduha i jos neke stvari.
E meni treba da mi kazete koji su to sve parametri i koje sve vrednosti da bi nastao mraz.

Stanica bi trebala da bude na polju (vocnjak, njiva i slicno).
Nadam se da sam uspeo da objasnim sta treba.
p.s. taj uredjaj koji pokusavam da napravim vec postoji  http://www.poljoprivreda.info/?id=132&oid=23
samo sto bi ga ja radio uz neka poboljsanja naravno

[ptprince]

Našao sam jedan lep metod za prognozu Tmin, u jednom priručniku za prognozu vremea u vazduhoplovstvu iz 1976. godine. Međutim, kako ima i slika (a ja nisam pri kablu za prebacivanje slika na računar), kačenje kompletnog rada će biti urađeno najranije u ponedeljak. Biće korisno, jer prognoza mraza je upravo prognoza Tmin,
Metod je vrlo dobar, i uglavnom se lepo ponaša u ravnici pri situacijama bez nagle promene vremena. Naravno, neke stvari treba oceniti na vreme, kako bi metod davao bolje rezultate.
Ulazni podaci za ovaj metod su:
- temperatura vazduha i temperatura tačke rode u terminu oko zalaska Sunca,
- količina i vrsta oblačnosti koja će se javiti u toku noći,
- brzina vetra u toku noći,
- doba godine, odnosno dužina noći.

Ima još jedan manje uspešan metod koji se može naći, ako me pamćenje dobro služi, u Meteorologiji od Marka Milosavljevića. Potražiću i to.

Mislim da će to biti od koristi i drugim forumašima. Meni je, dok sam se amaterski bavio time, ali i u ranim profesionalnim danima, sve to bilo krajnje zanimljivo i ludo sam se zabavljao time. Iskustvo koje sam u međuvremenu stekao nije mi pokvarilo dobro mišljenje o ovim metodima koje ću okačiti.

Inače, zhexxx, minimalna temperatura se po pravilu javlja pred zoru. Logično, jer izvor toplote je Sunce, a dok ga nema, sve ostaje bez priliva energije. A što se merenja tiče, sinoptička stanica na Paliću ti je sasvim dobra za probu (pošto piše da si iz Subotice).

Malo strpljenja, i biće!

[zhexxx]

Hvala na dosadasnjim informacijama, i zeljno iscekujem nastavak
Sto se tice stanice na Palicu...pa prvo sam njih kontaktirao jer mi je delovalo najlogicnije da ce znati,ali.....gospodin mi preko telefona lepo objasnio da on ne moze da mi da takve podatke kakve ja trazim jer kaze da on to ne zna (verovatno nije zeleo da pomogne) a njihova literatura je izgorela u bombarodvalju '99 po njegovim recima a znam i ja sam da su je pogodili
i rekoa mi da kontaktiram ove iz HMZ ali oni se ne javljaju
al sreca pa ima ljudi koji zele da podele znanje sa drugima

[ptprince]

Igra sudbine...

Bio sam na Paliću u vreme pomračenja 1999. godine, pa sam video tu rupu koja je stajala umesto zgrade. Gospodin je svakako u pravu i postupio je kako treba.
A što se tiče ovih iz RHMZ, pa... nemoj im zameriti. Ako si zvao danas, jasno mi je zašto se ne javljaju. Jedan se, ipak, javio da ti odgovori.

[zhexxx]

naravno da im ne zameram,inace HMZ nisam zvao,juce sma posalo mail osobi koja je zaduzena za odnos sa javnoscu

[ptprince]

Njih ćeš baš da popričekaš, ali ti to više neće biti toliko važno, veruj mi. Kad se dođe do podataka, onda će biti važno, a neće biti problema.

[zhexxx]

[ptprince]

Evo i obećanog metoda:

Prognoza minimalne temperature vazduha (metod Rojtera)

Osnovni podaci kojima treba raspolagati:
- temperatura vazduha i napon vodene pare op zalasku Sunca
- količina i vrsta oblačnosti u toku noći
- brzina vetra u toku noći
- dužina noći.

Postupak:
1.1 Na osnovu podataka o temperaturi vazduha T po zalasku Sunca, iz tablice 1 odrediti vrednost S - dugotalasno zračenje tamnog tela. Vreme svršetka večernjeg sumraka za pojedina mesta data su u tablici 2.

Tablica 1.



1.2. Prema vrednostima stvarnog napona vodene pare u milimetrima (e) po zalasku Sunca i temperature T, iz grafika na slici 1 odrediti vrednost (Go) efektivno zračenje tamnog tela pri vedrom vremenu.

Slika 1



1.3. Odrediti prema grafiku na slici 2 faktor C - uticaj oblačnosti na zračenje. Slika 3



1.4. Odrediti faktor Cw = C x Go
1.5. Odrediti faktor Ew 0 (S-Cw) x 10^-3
1.6. Odrediti dužinu trajanja noći za dati datum, koristeći tablicu 3

Tablice 2 i 3.



1.7. odrediti prosečni brzinu vetra u toku noći u km/h
1.8. Na osnovu garfika na slici 3 odrediti dT.

Slika 3



1.9. Prema obrascu

Tmin = T - dT

odrediti prognoziranu vrednost minimalne temperature za sutrašnji dan.

Preuzeto iz knjige: Ljudevit Andrić: Priručnik za prognozu vremena u vazduhoplovstvu, SHMZ, Beograd, 1976.

Probajte, javite svoja sikustva... Moja iskustva nisu bila loša.

[zhexxx]

Hvala puno ptprince i Snowflake sto ste mi pomogli sad se bacam na posao
Hvala jos jednom!
 

[ptprince]

Molim i drugi put.
Veeeliki pozdrav za Snowflake! :-*

[zhexxx]

evo me opet,jel moze malo pojasnjenje sta je sta:

temperatura suvog termometra

temperatura mokrog termometra

i sa cime se meri

[Boce]

pošto je ptprince popodne odsutan
evo da se i ja uključim  i dam ti odgovor

Suvi termometar pokazuje pravu temperaturu vazduha, dok podaci mokrog termometra služe za određivanje vlažnosti vazduha: Rezervoar mokrog termometra obložen je krpicom od muslina,koja se vlaži preko fitilja od pamuka koji je jednim krajem uronjenu posudu sa vodom. Postoji i drugi metodi merenja temperature mokrog termometra recimo pomoću aspiratora.

[ptprince]

Hvala kolega na ovoj intervenciji.

Naravno, malo ću da dopunim. Ovo što si napisao jeste tačno sa tačke gledišta osmatranja. Samo ću jednu stvar malo da ispravim, a to je pominjanje aspiratora. Naime, aspirator je ništa drugo nego najobičniji ventilatorčić prikačen za stalak sa termometrima i služi boljem provetravanju rezervoara oba termometra. Tako se uzima kvalitetniji 'uzorak' temperatura. Dalje, kod neventiliranog prishrometra (odnosno bez aspiratora, kakav imate i ti i Srba), provetravanje zavisi od brzine vetra. Najčešće vazduh tu miruje, a ima nekog strujanja u zaklonu samo kad je napolju jak vetar. Jednačine za izračunavanje vrednosti vlage u vazduhu su u ovom slučaju podešene da se privremeno zadržavanje vlažnog vazduha oko rezervoara mokrog termometra 'opciguje' za otežano isparavanje sa krpice. Zato mokri termometar pokazuje nešto veće vrednosti nego da je provetravan, jer voda sa krpice slabije isparava.
U slučaju regulisanog provetravanja, kao kod ventiliranog psihrometra (kakav imaju sinoptičke i druge profesionalne stanice, sorry), provetravanje obezbeđuje stalno otklanjanje vlažnijeg vazduha iz okline rezervoara mokrog termometra, te se isparavanje nesmetano vrši. Zato je u ovom slučaju isparavanje sa krpice intenzivnije, pa je temperatura mokrog termometra niža.

A sada dopuna o temperaturi mokrog termometra.
Referentni metod za određivanje veličine sadržaja vodene pare u vazduhu (ili narodski rečeno vlažnosti vazduha) je psihrometarski metod. Zasnovan je na intenzitetu isparavanja vodene pare sa površine prijemnog dela termometra. Isparavanje 'troši' toplotu iz svoje okoline (to je poznato kao latentna toplota isparavanja) u zavisnosti od intenziteta isparavanja. Intenzitet isparavanja opet zavisi od vlažnosti vazduha neposredno oko površine sa koje voda isparava.
Dakle, konkretan odgovor na zhexxx-ovo pitanje jeste: merenje se vrši psihrometrom (ima 'r', nije psihometar, nismo mi lujke ). To je par termometara od kojih je jedan slobodan (suvi termometar), a drugi ima lepu krpicu kako je Boce opisao (mokri termometar). Opisanim mehanizmom je moguće izmeriti intenzitet hlađenja usled isparavanja, dok isparavanje direktno zavisi od vlažnosti vazduha.
Ovim metodom dolazimo do nekoliko veličina vlažnosti vazduha koje se mogu odrediti. Pre svega moram da napomenem da je maksimalni moguć sadržaj vodene pare u atmosferi jednoznačna funkcija temperature vazduha. Sada sve postaje nešto lakše. Naime, prva veličina koja se određuje se naziva parcijalni pritisak vodene pare. Ovu veličinu sam nazvao pravim imenom, jer je u meteo službi duboko uvrežen naziv napon vodene pare. Na takvu 'izvalu', jedan naš ugledni profesor sa Instituta se zgražava i kaže da se 'vodena para ne napinje'. Zna se ko se napinje, dodao bih ja . Prema Daltonovom zakonu, sadržaj neke komponente smese gasova je upravo proporcionalan parcijalnom (pojedinačnom) pritisku koji vrši sa svoje strane. Tako, od 1000 mb ukupnog vazdušnog pritiska, azot vrši pritisak od 780 hPa (to je veličina ravna jednom milibaru), kiseonik 210 hPa, a svi ostali gasovi onih 10 mb. Ovo važi za vazduh bez vodene pare, tzv. 'suvi vazduh'. Vodena para vrši različite parcijalne pritiske koji su reda veličine 1 mb i manje u polarnim oblastima, 2-3 mb u ljutoj zimi kakvu mi možemo da imamo, pa do 20-25 mb u sparnim danima, a u tropima i u monsunskim oblastima u vreme monsuna čak malo preko 40 mb.
Od parcijalnog pritiska vodene pare direktno zavisi i temperatura tačke rose, po identičnoj funkciji kao maksimalni parcijalni pritisak vodene pare od temperature vazduha, što sam malopre opisao. Ova veličina je zgodna za računanje efekta sadržaja vlage u atmosferi, pa se zato i stavlja u set podataka za razmenu.
Odnos između stvarnog i maksimalno mogućeg parcijalnog pritiska vodene pare se naziva relativna vlažnost vazduha., Ah, najzad nešto poznato.
Uz poznate molarne mase i ovih vrednosti moguće je izračunati još dve interesantne veličine, a to su specifična vlažnost vazduha (to je masa vodene pare u vazduhu prema jediničnoj masi, i izražava se u g/kg) i apsolutna vlažnost vazduha (masa vodene pare u jediničnoj zapremini vazduha, i izražava se u g/m³). Naravno, evo ovde odgovora na nepostavljano pitanej koje večno visi kod mnogih u vazduhu (znam po sebi), a to je 'da li postoji apsolutna vlažnost vazduha, kad već postoji relativna vlažnost vazduha'. Dakle, postoji. Najzad, odnos smese je odnos parcijalnog pritiska vodene pare i ukupnog vazdušnog pritiska (ovu veličinu sam pominjao i u emagramima).

Da, Boce pomenu i druge metode merenja vlažnosti vazduha, kao na primer pomoću higroskopnih senzora, kakvi se mogu naći na automatskim meteorološkim stanicama i radiosondama. Ali o tome neki drugi put.

Malo se raspisah, ali ima zato nešto da se pročita.

Pozdrav, zhexxx i srećan rad. Ako imaš nova pitanja, a ti se javi. Tako će svi imati prilike da nešto novo pročitaju.

[zhexxx]

Hvala puno jos jednom!

[srba]

Dragi kolega ptprince,zaboravio si da Srba na klimatološkoj stanici ima električni usisač za provetravanje psihometarskih termometara.
Meteorološki zaklon (vidi se na avator ikonici) poseduje sve instrumente koje jedan zaklon treba da ima.

[ptprince]

Pazi stvarno! Izvini, Srbo, nisam obratio pažnju.

[ptprince]

Evo još nekih metoda za prognozu ranih jesenjih i kasnih prolećnih mrazeva. Izvor je Marko Milosavljević - Klimatologija. U nekom od prethodnih postova sam naveo da je to Meteorologija, ali eto, živ čovek, pa greši. Nema veze, važno je da je još tih metoda tu, i da će biti dostupni i na ovaj način.

Prognoza pomoću temperature tačke rose i temperature vazduha

U ovom slučaju odredi se temperatura tačka rose i to prethodnog dana oko 17 časova. ako je temperatura tačke rose ispod 0°C, minimum temperature u nastupajućoj noći neće pasti ispod 0°C. Ako je temperatura tačke rose samo malo iznad 0°C (na primer 0.5°c), ipak se mora računati sa izvesnom opasnošću od mraza za osetljive biljke.


Langovo pravilo

Po ovom pravilu, opasnost od mraza postoji ako je u 17 časova mokri termometar bio niži od suvog, i to:
- pri temperaturi od 14°C, ako je razlika između suvog i mokrog termometra bila veća od 5.8°C,
- pri temperaturi od 12°C, ako je razlika između suvog i mokrog termometra bila veća od 4.9°C,
- pri temperaturi od 10°C, ako je razlika između suvog i mokrog termometra bila veća od 4.0°C,
- pri temperaturi od 8°C, ako je razlika između suvog i mokrog termometra bila veća od 3.1°C,
- pri temperaturi od 6°C, ako je razlika između suvog i mokrog termometra bila veća od 2.3°C,
- pri temperaturi od 4°C, ako je razlika između suvog i mokrog termometra bila veća od 1.5°C,
- pri temperaturi od 2°C, ako je razlika između suvog i mokrog termometra bila veća od 0.7°C

Ovo pravilo se može predstaviti i grafički:




Prognoziranje noćnog mraza po formuli Mihaljevskog

Za prognoziranje nastupajućeg noćnog mraza Mihaljevski daje sledeću formulu:

Tmin = Tm - (T - Tm) x C

Ovde je:
Tmin - minimalna temperatura koja se prognozira
Tm - temperatura mokrog termometra u 13 časova prethodnog dana
T - temperatura vazduha u 13 časova prethodnog dana
C - koeficijent koji zavisi od vlažnosti vazduha.

Koeficijent C ima sledeće vrednosti:
- pri relativnoj vlažnosti 100% koeficijent ima vrednost 5.2
- pri relativnoj vlažnosti 95% koeficijent ima vrednost 4.5
- pri relativnoj vlažnosti 90% koeficijent ima vrednost 4.0
- pri relativnoj vlažnosti 85% koeficijent ima vrednost 3.5
- pri relativnoj vlažnosti 80% koeficijent ima vrednost 3.0
- pri relativnoj vlažnosti 75% koeficijent ima vrednost 2.5
- pri relativnoj vlažnosti 70% koeficijent ima vrednost 2.0
- pri relativnoj vlažnosti 65% koeficijent ima vrednost 1.8
- pri relativnoj vlažnosti 60% koeficijent ima vrednost 1.5
- pri relativnoj vlažnosti 55% koeficijent ima vrednost 1.3
- pri relativnoj vlažnosti 50% koeficijent ima vrednost 1.2
- pri relativnoj vlažnosti 45% koeficijent ima vrednost 1.0
- pri relativnoj vlažnosti 40% koeficijent ima vrednost 0.9
- pri relativnoj vlažnosti 35% koeficijent ima vrednost 0.8
- pri relativnoj vlažnosti 30% koeficijent ima vrednost 0.7
- pri relativnoj vlažnosti 25% koeficijent ima vrednost 0.5
- pri relativnoj vlažnosti 20% koeficijent ima vrednost 0.4
- pri relativnoj vlažnosti 15% koeficijent ima vrednost 0.3

Zavisnost vrednosti ovog koeficijenta od relativne vlažnosti vazduha se može predstaviti i sledećim grafikom:




Korostelov metod

Prema ovom metodu pretpostavlja se da je razlika između temperature mokrog termometra u 21 čas i minimalne temperature vazduha u narednoj noći dovoljno postojana veličina, pa se može pidati da je

Tmin = Tm - K

gde je K koeficijent koji treba odrediti za svako mesto, jer zavisi od lokalnih karakteristika kretanja temperature na datoj stanici.
Za stanicu u Radmilovcu (kod Vinče) ovi koeficijenti su određeni iz perioda osmatranja 1949-1958, po mesecima, za vedro i za oblačno vreme posebno. Evo vrednosti koeficijenta K u ovom primeru:

Mart, III dekada: za vedro vreme 2.3, za oblačno vreme 2.2
April, I dekada: za vedro vreme 2.7, za oblačno vreme 2.5
April, II dekada: za vedro vreme 3.2, za oblačno vreme 2.7
April, III dekada: za vedro vreme 2.5, za oblačno vreme 2.3
Maj, I dekada: za vedro vreme 2.1, za oblačno vreme 1.8

Septembar, III dekada: za vedro vreme 2.8, za oblačno vreme 2.8
Oktobar, I dekada: za vedro vreme 2.7, za oblačno vreme 2.1
Oktobar, II dekada: za vedro vreme 2.8, za oblačno vreme 2.2
Oktobar, III dekada: za vedro vreme 2.4, za oblačno vreme 2.3
Novembar, I dekada: za vedro vreme 2.1, za oblačno vreme 2.0


Braunov metod

Prema ovom metodu, verovatnoća pojave mraza zavisi od temperature vazduha u 21 čas početkom noći i razlike između temperatura u 13 i 21 čas. Dakle,

dT = T₁₃ - T₂₁

Za određivanje verovatnoće pojave mraza po ovom metodu koristi se ovaj grafikon:




Ako volite da se zanimate za mrazeve, ima dovoljno metoda koji su bili korišćeni za prognozu pojave mraza. Izvol'te, služite se! I javite rezultate.