Zima za pamćenje. Davno nije bilo ovoliko snežnih dana. Februar je iznenadio sa možda i najvećim snegom ove zime. Sumnjam po smetovima da negde visina snežnog pokrivača dostiže i metar. Klupa ispred moje zgrade je toliko otrpilike visoka a pored nje je smet njene veličine. Drugar i ja krećemo u akciju traženja najdubljeg snega. Naravno pokušavamo da izađemo iz zaklona zgrada i tražimo pogodnu lokaciju gde je vetrometina. Odlučujemo se za lokaciju kod tunela na mišeluku samo 1 do 2km južnije vazdušnom linijom od mesta gde stanujem.
Krećemo kolima. Zimska služba je odlično odradila posao.
Krećemo u potragu. Usput visina snežnog pokrivača varira od 4cm do 30cm. Usput jedna fotkica.
Nailazimo na brdo na koje sumnjamo da bi moglo imati metar snega sobzirom kako vetar duva gore i vidno je da je na tom delu naneto više snega. Kreće pentranje sa velikom mukom sobzirom da je sneg dubine preko kolena.
Atmosfera je kao na arktiku. Žive duše nema. Nanosi su čudesa napravili, a vetar i dalje lagano nosi sneg i oduvava ga sa brda.
Popeli smo se nekako. Sve je očiglednije da smo u pravu bili i da je gore visina snežnog pokrivača strašna. Neverovatno koja je umetnost hodati po ovakvom snegu.
Došao je trenutak da neko pokuša da izvede skok u još dublji sneg. Naravno ja sam ta budala. Plašio sma se samo da sneg nije 2m pa da ne upadnem preko glave.
Usledio je uskok u sneg. Ja vam ne mogu opisati koji je to osećaj dok propadaš u sneg. Naravno prvo smo se valjali od smeha, ja nisam mogao da dođem sebi.
To je to. Ovde je snežni pokrivač preko metar. Ko zna koliko još nisam potonuo i koliko sam snega nabio ispod.
Evo i rupe
Uživancija. okolo je prava zimska idila.
Krećemo lagano kućama. Noge su nam mokren aravno. Usput zatičemo poznate tragove u snegu. Teško primetne.
Dolazim u moj kraj i jedna fotkica iz kola. Liman zatrpan.
Misija uspešno završena.
Tema: Februarski sneg u Novom Sadu. Avantura 13.02.2010 (Pročitano 4245 puta)