Tema: Vazdusni pritisak

[vojvoda1010]

Da li ima uticaj vazdusnog pritiska na padavine, tipa kad ce leti padati kisa kad je pritisak nizak ili povisen, a kada zimi? I kakav uticaj ima na zdravlje ljudi leti a kakav zimi?

• Tweet

[Djordje...storm chasers....]

Ja znam da pred oluju na mojoj stanici pritisak opada a posle oluje pritisak raste,ista situacija je i sa frontovima i ciklonima 
Znam da je leti pritisak oko ili znatno ispod 1013mb a zimi ide i do 1030mb. 

[Miki]

Da li ima uticaj vazdusnog pritiska na padavine, tipa kad ce leti padati kisa kad je pritisak nizak ili povisen, a kada zimi? I kakav uticaj ima na zdravlje ljudi leti a kakav zimi?

Vazdušni odnosno atmosferski pritisak ti je jedan od najbitnijih ako ne i najbitniji meteorološki pojam kojim opisujemo atmosferu. On predstavlja težinu vazdušnog stuba iznad jedinične površine. Osnovna jedinica mu je paskal (1 Pa = 1N/m^2) ali mi najčešće u meteorologiji, barem na sinoptičkim kartama, koristimo hektopaskale ili milibare što je isto (1hPa = 1mb = 100Pa). Vrednost srednjeg pritiska, odnosno vrednost za standardnu atmosferu je 1013,25 mb.

Na osnovu izmerenog pritiska, kako po visini sondažnim merenjima tako i u prizemlju barometrom, mi dobijamo neke vrednosti koje potom svedemo na nivo mora (za prizemna merenja) pa nakon pravimo prizemne ili visinke sinoptičke karte. Na njima uočavamo polja baričkih sistema, tj polja ili visokog ili niskog pritiska. Polje visokog vazdušnog pritiska se zove anticiklon i u njemu preovladava u većini slučajeva suvo i stabilno vreme bez značajnijeg vetra. Polje niskog vazdušnog pritiska, vantropski cikloni i tropski cikloni, su sinonim za loše vreme, padavine, vetar i slično.

Sad se možeš pitati, koja je veza između pritiska i padavina? Pa, u polju ciklona u prizemlju preovlađuju tzv. konvergencijalna strujanja gde vazduh teži da ide na gore u vis (pritisak je iz tog razloga nizak, manja sila deluje po površini) i tako daje mogućnost vodenoj pari da se kondenzuje = stvaranje oblaka i padavina. Kod anticiklona u prizemlju preovlađuje tzv. divergencijalna strujanja i vazduh se spušta naniže (visok pritisak) i samim tim nema uslova za neke značajnije padavine i stvaranje oblačnosti. Ovi zakoni važe kako za leto tako i za zimu i svako drugo godišnje doba.

Primer na ove dve karte gde je prikazan prizemni pritisak sveden na nivo mora i korelacija sa padavinama: (obojene linije = izobare tj. krive koje povezuju mesta sa istim vrednostima pritiska (crvene visok pritisak, plave nizak)):



Na zdravlje ljudi nisam baš stručan, kako sam shvatio, nagle promene vrednosti pritiska pri nekim atmosferskim poremećajima (prolazak frontova npr) mogu uticati na zdravlje ljudi zbog promene koncentracije jona u atmosferi. Hladni frontovi negativno utiču (slabija koncentracija, umor, glavobolja) i tada se, barem kako profesor tvrdi, češće dešavaju nesreće recimo u saobraćaju nego kada imamo mirnu amtosferu bez velikih dinamičkih, termičkih i baričkih promena. Opet ovo važi i za leto i za zimu.
Al sam se ja ispisao, tek sad vidim haha nadam se da je barem većinski tačno rečeno.

[Bart]

E ovo je potpun odgovor, bravo miki bice od tebe dobar meteorolog, ja hteo da mu odgovorim u jednoj recenici sa mnogo zareza...  

vojvoda1010 prijateljski savet pregledaj sve da kazem podteme jer si imao mislim slicnu temu o pritisku pa si mogao tu da pitas da se ne gomilaju slicne teme, mislim da je tako bolje i preglednije...

[vojvoda1010]

Koja je formula da se izracuna normalni vazdusni pritisak na 330m nadmorske visine?

[Miki]

Pretpostavljam da pod normalan atmosferski pritisak misliš na pritisak sveden na nivo mora? Postoje određene tablice koje se koriste za svođenje pritiska za svaku meteorološku stanicu. Postoji i jedna da se izrazim, vrlo "gruba", jednačina za izvođenje pritiska na nivou mora koja se zove barometarska visinska formula. Gruba prvenstveno jer se koristi za izotermnu atmosferu gde se temperatura ne menja sa visinom već je konstantna. Što, jelte, u realnoj atmosferi i nije baš slučaj jer temperatura vazduha opada (u većini slučajeva kad nije izražena inverzija ili izotermija u nekom sloju) sve do tropopauze. Jednačina glasi:

gde je P- pritisak izmeren na određenoj lokaciji; Po- pritisak sveden na nivo mora; e - Ojlerov broj tj. osnova prirodnog logaritma; g- ubrzanje zemljine teže; h- nadmorska visina te lokacije; R- univerzalna gasna konstanta i T- je temperatura izmerena na toj lokaciji ili srednja temperatura vazduha (pošto se radi o izotermnoj atmosferi).

Iz ove jednačine možemo izvući da nam je pritisak na nivou mora Po:

Evo i linkova za izračunavanje gde samo ubaciš tri ulazna podatka, izmeren pritisak na lokaciji u hektopaskalima, temperaturu vazduha u celzijusima i nadmorsku visinu  u metrima na istoj lokaciji: http://keisan.casio.com/exec/system/1224575267;http://hyperphysics.phy-astr.gsu.edu/hbase/kinetic/barfor.html#c1
Rezultat nakon ovih jednačina svakako neće biti stvaran, što zbog opadanja temperature sa visinom, što jer postoje i drugi faktori koji utiču na pritisak vazduha na određenoj površini.

[Srks]

Rezultat nakon ovih jednačina svakako neće biti stvaran, što zbog opadanja temperature sa visinom, što jer postoje i drugi faktori koji utiču na pritisak vazduha na određenoj površini.

Međutim ta greška je praktično vrlo mala za visinske razlike do 1000-2000m. To znači da se proračun sa ovih kalkulatora za izračunavanje pritiska čije si linkove "okačio" može uzeti kao sasvim upotrebljiv i precizan rezultat. 

[Miki]

Hvala kolega na ispravci, nisam ni razmišljao da to može biti relevantan rezultat upravo zbog pomenutih razloga. 

[vojvoda1010]

a da li moze primer za ovu formula? posto e,g,R,T I ne znam sta je, I sta treba da se ubaci (kako doci do tih podataka) ja sam lajik za ovakve stvari pa bi kroz primer mozda skontao sta treba za neku drugu lokaciju

[Miki]

Pa može naravno , ali mislim da bi ti bilo dosta lakše da samo iskoristiš link koji sam postavio. Tu ubaciš temperaturu, nadmorsku visinu i izmeren pritisak i dobiješ konačnu vrednost bez da sam izračunavaš.

Primer: Izračunati pritisak na nivou mora ako je pritisak izmeren na stanici P=995hPa, temperatura vazduha -8°C a nadmorska visina stanice h=250m.

Pre nego što se uopšte i upustimo u svet jednačina koje opisuju atmosferu, moramo znati osnovne fizičke veličine i jedinice kao i konstante.

P,Po-atmosferski pritisak,pritisak na nivou mora =Pascal [1Pa=1N/m^2 ]
*Mi ćemo u zadatku koristiti hektopaskale [1hPa=100,000Pa] koji su nam i dati u zadatku. (995hPa)
t-temperatura vazduha u celzijusima [°C]
T-temperatura vazduha u kelvinima [°C±273.16K]
*Da bi smo izrazili temperaturu vazduha u kelvinima (pošto nam je data u celzijusima) samo ćemo od 273.16 oduzeti 8 jer je 0°C jednako 273.16K pa je -8°C u kelvinima 265.16.
h- nadmorska visina stanice [m]
g-ubrzanje zemljine teže [9.81 m/s²]
* Ovu vrednost uvek upisujemo pod g, jer je to usvojena srednja vrednost ubrzanja zemljine teže.
R-univerzalna gasna konstanta suvog vazduha [287.04J kg^(-1) K^(-1)]
* I ovu vrednost uvek upisujemo kao R jer je to izvedena konstanta.
ρ- gustina vazduha [kg/m3]
* Gustina nam neće biti potrebna u ovom primeru jer je iz jednačine stanja suvog vazduha predstavljamo kao odnos pritiska, univerzalne gasne konstante i temperature.

Na početku ćemo samo matematički izvesti barometarsku visinsku formulu krenuvši od jednačine hidrostatike i jednačine stanja za suvi vazduh. Ovi koraci ti nisu potrebni ali ću ih napisati da vidiš kako se na kraju dobija rezultat.



Kao što vidiš, na kraju smo dobili formulu koji sam sinoć napisao, te u nju sad možemo slobodno ubaciti naše vrednosti.



Znači samo se prvo nađe proizvod g i h, pa proizvod R i T pa se nađe količnik ta dva. Nakon toga, pritisneš dugme E tj.e^x na kalkulatoru od ove vrednosti količnika koju si dobio (0.032222..itd) i dobićeš (1.0327) što potom pomnožiš sa atmosferskim pritiskom (995) te na kraju dobiješ konačan rezultat - 1027hPa.

[Miki]

*Mi ćemo u zadatku koristiti hektopaskale [1hPa=100,000Pa] koji su nam i dati u zadatku. (995hPa)

Lele tek sad vidim šta napisah, 1hPa = 100Pa, ne 100,000! 
Ne utiče na finalni rezultat svakako al' da se vidi šta je ispravno.

[vojvoda1010]

Koji je normalan vazdusni pritisak za Beograd? Miki je sve lepo objasnio, ali ja sam malo i dalje zbunjen u nekoj knjizi mislim za srednju skolu nasao da je za bgd normalni 998mb. sad mene zanima ovo sto je formula dobija se razliciti pritisak u zavisnosti od temp, sta ynaci i koliki je kad kazu pritisak je iznad normale da li normale nivo mora ili bgd, tu sam i dalje zbunjen?

[vojvoda1010]

http://www.meteos.rs/ams/trosarina/ams2.htm
evo primera na sajtu sta mene zanima ovde kod pritiska pise normalan na stanici, kako su dosli do toga?

[Gaara]

Valjda se pod pojmom ''normalan'' tu misli na srednji atmosferski pritisak koji na toj visini (210m) iznosi 991mb (na nivou mora je 1014mb. Kao što neko reče, imaš tablice po kojima se to određuje)

[vojvoda1010]

a gde naci te tablice? jel se misli na srednji pritisak za referentni period od 30 godina? a ja sam negde video u nekoj knjizi da se normalan pritisak smanjuje za 1mb za svakih 10m

[Gaara]

Srednji atmosferski pritisak je uvek isti jer je masa vazduha u atmosferi Zemlje konstantna. Pritisak se smanjuje eksponencijalno sa visinom jer se i masa vazduha smanjuje eksponencijalno sa visinom, a pritisak nastaje delovanjem mase atmosfere na površinu Zemlje. Što je neka tačka viša, pritisak koji stvara atmosfera na tu tačku će biti manji jer se manja masa vazduha koja deluje na tu tačku nalazi iznad nje.  Srednji vazdušni pritisak za željenu visinu možeš sam da izračunaš preko barometarsko-visinske formule koju je kolega Miki već ranije napisao u ovoj temi.

[vojvoda1010]

Hvala na odgovoru. Kako se racuna srednji atmosferski pritisak? Da li ima neku svoju formulu za izracunavanje?

[Gaara]

Srednji atmosferski pritisak na nivou mora je 1014mb i uvek ima istu vrednost. Ne postoji formula po kojoj se on računa

[vojvoda1010]

Da je srednji atmosferski pritisak na nivou mora ili ga ima na svim n.v.? Kako su dosli na ovom sajtu da je normalni na stanici od 210m u bg 998mb? I kad se kaze pritisak je ispod ili iznad normale na koju se normalu misli?

[vojvoda1010]

Nasao sam neki tekst koji moze da pomogne oko mog pitanja

1. Kada vazdušni pritisak neprekidno pada za 1-3 ili više milibara u vremenu od 6 do 9 časova to je već do­voljno pouzdan znak da će ubrzo doći do pogoršanja vremena - naoblačenja sa kišom ili snegom.

2. Sličan porast vazduš­nog pritiska sigurnije uka­zuje da će ubrzo doći do poboljšanja vremena - pre­stanka padavina i postepe­nog razvedravanja.

3. Vazdušni pritisak veći od 1015 mb, a naročito veći od 1020 milibara, u toploj polovini godine, praćen je lepim vremenom. Zimi, pak, čak i pri vazdušnom pritisku od 1030 mb ili više može i nekoliko uzastopnih dana vladati oblačno i tmurno vreme, ponekad i sa slabim snegom.

4. Niski vazdušni pritis­ci, po pravilu manji od 1010 mb, a naročito manji od 1000 mb, praćeni su ružnim vremenom. Pojava relativno lepog vremena i pri tako niskim vazdušnim pritiscima kratkog je daha - u najve­ćem broju slučajeva kraće od 24 časa.

Da biste ova pravila koris­tili, morate svaka tri časa pročitati vrednost vazduš­nog pritiska, zapisati i odre­đivati razlike u pritisku iz­među dva uzastopna zapisa. Oni koji raspolažu BAROGRAFOM, nemaju potrebe da vrše nikakva zapisivanja (barograf registruje vazdu­šni pritisak tokom cele nedelje.) Njegov rad se za­sniva na istom principu kao i rad metalnog barometra. Razlika je samo u tome što barograf ima veći broj me­talnih kutijica. Metalni bubanj je, u stvari, satni mehanizam koji napravi pun krug za sedam dana. Na njega se pričvršćuje specijalna papirna traka sa ucrta­nom skalom za vazdušni pri­tisak i danima u nedelji.

NORMALNI VAZDUŠNI PRITISAK

Često se pojedinci žale na neke tegobe koje obično do­vode u vezu sa promenama vazdušnog pritiska ili, bolje rečeno, sa promenama vre­mena. To su najčešće hro­nične reumatske tegobe na osnovu kojih pojedinci tvr­de da su u stanju "sigurno" da prognoziraju promene vremena.

Kada se vazdušni pritisak danima održava oko normalne vrednosti, tegobe, po pravilu, izostaju. A šta je to, zapravo, normalni priti­sak?

Pod normalnim pritis­kom obično se podrazumeva pritisak od 1013 milibara na morskom nivou. Prema tome, ako živite u mestu na nadmorskoj visini od 100 metara, za vas će normalni vazdušni pritisak biti za 10 mb manji, to jest 1003 mb. Za mesta sa nadmorskom visinom od 300 m, normalni vazdušni pritisak iznosi 983 mb.

Stro­go naučno, pod normalnim vazdušnim pritiskom pod­razumeva se srednja godiš­nja vrednost pritiska nekog mesta ili rejona, određena na osnovu dugogodišnjeg osmatranja - najmanje 30 do 50 godine.

U toku dana radio-stanice u više termina obaveštavaju građane o meteorološkim uslovima. Na primer, spiker kaže: "Sada je temperatura vazduha -2 °C, vlažnost 50 odsto, a pritisak vazduha 1009 milibara". Prema stvarnim vrednostima vazdušnog pritiska, spiker na­glasi da li je pritisak iznad, ili ispod normale, što, u stvari, znači veći ili manji od normalno pritiska za mesto čija radio-stanica emituje program.

Kako izracunati taj normalni pritisak koji se smanjuje sa porastom?


I imao bih jos jedno pitanje koje i jeste i nije direktno povezano sa ovom temom, kada se vrsi vremenska prognoza za naredne dane (u koliko sati je zvanicna)?

I da li postoji min i max vazdusni pritisak?