Sibirski anticiklon je sezonska tvorevina. Nastaje, kao i svaki anticiklon, usled veoma intenzivnog hlađenja podloge, u ovom slučaju severnoazijskog kopna. Nastajanju Sibirskog anticiklona kumuje pomalo i opšta cirkulacija atmosfere. Prostire se od srednje Evrope na istoku do Čukotskog poluostrva na istoku.
Jačina Sibirskog anticiklona varira, zavisno od jačine hlađenja tla, ali i od povremenog prisustva ciklona koji nailaze na obode sibirskog anticiklona. Kako je Srbija na jugozapadnom obodu Sibirskog anticiklona, njegov uticaj se smenjuje sa uticajima Mediteranskih ciklona.
Cikloni su dinamičke tvorevine koje nastaju u oblastima sa poremećenjem vazdušnih struja koje, narodski rečeno, prave vrtlog na tom mestu. Vrtlog, kružno (tačnije spiralno) kretanje vazduha je u početku samo naznačeno, da bi se ono intenziviralo tpolotom podloge, ali i dinamikom mesta poremećenja vazdušnih struja dve različite vazdušne mase koje su u kontaktu. Ta granica se naziva front. Za frontove se vezuju sve promene vremena u smislu padavina i pojačavanja vetra, ali po definiciji i nagle promene temperature u horizontalnom pravcu. Upravo ovo poslednje diriguje jačinom procesa u ciklonima.
Kada ciklona nema, na scenu stupaju anticikloni. Oni se ne kreću, već popunjavaju mesta između ciklona. Istina, imaju svoj centar, ali nije toliko posebno izražen ni u pogledu pritiska, ni u pogledu polja vetrova, kao kod ciklona.
Periferija anticiklona se naziva greben.
Pošto sam objasnio neke od glavnih pojmova, da krenem sa konkretnim objašnjenjem.
Sibirski anticiklon utiće na vreme u Srbiji samo svojim jugozapadnim grebenom. On jača ili slabi u zavisnosti od aktivnosti ciklonskih cirkulacija iznad Mediterana. Kada Mediteranski ciklon prođe, greben anticiklona se raširi po tom području i dolazi do prestanka padavina. Zaduvaju vetrovi severnog pravca i vreme se smiri. Zimi, često se vreme smiri na tmurno i/ili maglovito, ređe vedro vreme. Taj anticiklonalni greben nam često gostuje sa severne strane. Vremenom se raširi preko Srbije i uvuče nam hladnu vazdušnu masu. Ta masa ima temperaturu vazduha koja je nešto viša od one odakle vazduh dolazi (srednja Evropa, Sibir). Pri tome mislim na temperaturu vazduha po visini, a ne u prizemlju. Na temperaturu u prizemlju uveliko utiče samo tlo: vrsta, sastav, stanje tla.
Pre novog Mediteranskog ciklona, dolazi do najzanimljivijeg uticaja Sibirskog anticklona na vreme u Srbiji. Kada je Sibirski anticiklon još prisutan svojim grebenom preko Ukrajine, Moldavije i Rumunije, a dođe do stvaranja ciklona u Mediteranu, počinje košava. Ponekad košava izostane, pa počne obična jugovina, ali raspored ciklona i grebena Sibirskog anticiklona se malo promeni, iako je skoro ista koncepcija. Kako ciklon jača, greben se polako povlači, ustupajući mesto ciklonu, a košava jača.
Bez ciklona, dakle, greben Sibirskog anticiklona daje veoma hladno vreme bez padavina.
Nadam se da sam ukratko objasnio. Podpitanja?