Za početak nekoliko reči o skalama kojima se meri energija i intenzitet potresa.
Jačina zemljotresa, odnosno energije koja se javlja u hipocentru (žarištu) meri se Rihterovom skalom, a izražava se magnitudom koja ima oznaku – M. Dobija se na osnovu instrumentalnih i makroseizmičkih podtaka. Ova skala ima 9 stepeni. Od 3 stepeni M je osetan samo ako ste u zatvorenom prostoru, sa 6 stepeni M nastaju srednja oštećenja, a sa 8 M i preko totalna razaranja.
Intenzitet zemljotresa se iznačava sa – I, a predstavlja oslobodjenu količinu energije u žarištu i predstavlja rušilački efekat zemljotresa na površini Zemlje i iskazuje se Merkalijevom skalom (MCS), koja je prihvaćena u Evropi, a postoje još neke. Ova skala ima 12 stepeni. Zemljotres od 5 MCS je osetni, 9 MCS je rušilački, a 12 kataklizmični (pojavljuju se talasi na površini zemlje).
Hipocentar je mesto u dubini zemlje gde je zemljotres nastao, a epicentar je mesto na površini zemlje (obično iznad hipocentra) gde je udar najjači.
Na bazi geoloških proučavanja na ovim prostorima predvidjaju se:
Potresi 9 stepeni MCS u narednih 100 godina (a može i za nekoliko dana) se mogu očekivati na Kopaoniku, Svilajncu, Lazarevcu i na više mesta na Kosovu i Metohiji.
Potresi 8 stepeni MCS se predvidjaju kod Banja Luke, nekim mestima u Makedoniji, Crnoj Gori (njena obala), Vojvodini (Fruška Gora, Ada, Kanjiža), Šumadija, Velika Morava, Loznica, Krupanj.
Potresi 7 stepeni MCS se očekuju na puno mesta u Srbiji i okolini.
Potresi 6 stepeni MCS se očekuju u severnim delovima Crne Gore i središnjoj Makedoniji.
Potresi 5 stepeni MCS se očekuju oko Drine i istočne Bosne.
Prema prognozama seizmologa u narednih 30-ak, 40-ak godina se mogu aktivirati zemljotresi u centralnoj Srbiji – Kosmaj, Lazarevac, Rudnik i Svilajnac.
Takodje, Kopaonička oblast spada u veoma trusna područija i tu se u narednih nekoliko desetina godina očekuje razoran zemljotres.
Medjutim, iako ovo deluje obeshrabrujuće Srbija nije u globalu trusno područije. Ipak, s vremena na vreme se dogodi po neki zemljotres malo većih razmera.
Evo nekih primera:
1972 – jači potresi u Pomoravlju
1976 – veći broj potresa u Makedoniji
1979 – razoran zemljotres zahvata Crnogorsko primorije (od Boke Kotorske do Ulcinja)
1980 – jak zemljotres u oblasti Kopaonika i narednih 7 godina aktivnost ne prestaje, tako da su zabeležena 4350 potresa preko 3 MCS
1985 – jak zemljotres u Negotinu.
Korišćena literatura:
„Osnovi Geologije“, dr Predrag Nikolić, Beograd, 1997.
sa izvora:
http://svemir.wordpress.com/2009/10/06/prognoze-mogucih-zemljotresa-u-srbiji/