Tema: Grad (led)

[laky]

Grad je vrsta padavina u obliku ledenog zrna ili lopte precnika najmanje 5mm koja padaju iz olujnih oblaka Cumulonimbusa...



U Cumulonimbusu se desavaju razni procesi a jedan od njih je i formiranje grada. Formiranju grada zapocinje formiranjem sitnih kristala leda koji se nazivaju embrioni zrna grada. Ti sitni kristali leda se formiraju u zoni gde je temperatura izmedju 0C i -20C u prednjem delu oblaka gde su jake ulazne stuje. One nose te sitne kristale leda dalje u zonu rasta grada gde su temperature izmedju -20C i -40C. U tom delu oblaka nalaze se prehladjenje kapi. Prehladjene su jer kapi ostaju u tecnom stanju i ispod 0C pa sve do -40C gde se mrznu. Ledeni kristali se sudaraju sa prehladjenim kapima i malo po malo ti kristali vise nisu tako mali i time je formirano malo zrno grada koje nastavlja da raste.
Postoji dve vrste rasta grada: suvi i mokri.
Kod suvog rasta zrno grada raste u zoni gde su temperature jako niske od -20C do -40C. Zbog jako niske temperature kapi koje se sudaraju sa gradom momentalno se mrznu.
Mokri rast se desava takodje na temperaturi ispod 0C ali ne na jako niskim temperaturama. Grad se sudara sa kapima ali posto temperatura nije jako niska one se ne mrznu momentalno vec polako zbog cega je grad pravilno formiran.
Nakon odredjenog vremena grad postaje tezak zbog cega pocinje da pada, gde nailazi na jace ulazne struje.



Ako je ulazna stuja slaba grad pada na zemlju ili ako grad ode dovljno daleko da ne naidje ponovo na ulaznu struju. Ako je ulazna struja dovoljno jaka, ona ce ga ponovo vratiti duboko u oblak gde se ponovo sudara sa kapima i tako grad nastavlja da raste. To kruzenje se moze desiti vise puta. Kruzenje grada u oblaku zboj jakih ulaznih struja stvara krupan grad. Ako grad jos kao mali krene ka centru ulazne struje, ona ce ga izbaciti u najvisi deo oblaka koji se zove nakovanj, gde ostaje zarobljen sve dok se oblak ne raspadne.
Kada grad postane tezak i krupan da ga ulazna struja ne moze ponovo vratiti duboko u oblak ono pada na zemlju.



Grad se uglavnom formira u visecelijskim i supercelijskim oblacima dok retko u jednocelijskim oblacima. Jednocelijske oluje kratko traju, brzo se formiraju ali isto tako i raspadnu zbog cega se grad retko kad formira u njima, dok visecelijski i supercelijski oblaci dugo traju pa je kruzenje grada u oblaku cesce i za to vreme grad postane krupan.
Uslovi koji su potrebni za formiranje grada su:
   -jak CAPE
   -jako smicanje
   -sto veci procenat vlage na visini...
Jak CAPE zadrzava grad u oblaku i ne dopusta mu da padne na zemlju a rezultat je krupan grad.
Jako smicanje stvara jake oluje (visecelijske i supercelijske oblake) koje imaju jake ulazne struje i duze traju.
Sto vise vlage u vazduhu u zoni rasta grada to je grad krupniji.

• Tweet

[freeze]

Odlično objašnjenje Laki, kratko i savršeno jasno.

Proces ukrupnjavanja grada mogao bih da uporedim sa loto bubnjem, zar ne? Jaka uzlazna strujanja ne dozvoljavaju lopcici sa brojem da ostane na dnu bubnja, pa ona postaje Feniks, sve dok ne izađe iz bubnja.

Hehheh, šalu na stranu, dakle jake uzlazne struje (ukoliko vlage ne manjka), su najodgovornije za štetu koja posle grada nastane, jer ukoliko nisu jake, nema ni krupnog grada.