Tema: Polje pritiska u atmosferi - kratak opis i analiza

[gencic]

                                          Polje pritiska u atmosferi




Kao posledica polozaja Zemlje u odnosu na Sunce, kao i samog razlicitog zagrevanja Zemlje u pravcu Pol – Ekvator, javlja se razlika u temperaturi i prizemnim pritiscima na Zemljinoj povrsini.
 
Naime, (prizemni) pritisak se definise kao tezina kojom na Zemlju deluje stub vazduha iznad jedinicne povrsine od prizemlja do vrha atmosfere.

Jedinica za pritisak u SI sistemu je N/m^2, odnosno Pa, a u meteorologiji se koristilo vise razlicitih jedinica kroz istoriju, ali najzastupljenija je 1 milibar (mb), a ona je jednaka sa 1 hektopaskalom (100 Pa). Ranije se koristila jedinica mmHg.

Kao posledica postojanja razlike u prizemnim pritiscima u horizontalnom pravcu javlja se sila koja tezi da izjednaci pritiske na celoj toj razdaljini, a njen rezultat je (horizontalno) kretanje vazduha i to je nama poznato kao vetar. Sila koja se javlja u ovom slucaju se naziva sila gradijenta pritiska.

Tipicna promena pritiska u horizontalnom pravcu je 1-2 mb na 100 km, a u vertikalnom je oko 1 mb na 10 m ! Samim tim, vidimo da je promena pritiska u vertikalnom pravcu mnogo puta veca od one u horizontalnom (to jest veci je gradijent pritiska), ali mi u tom pravcu nemamo kretanje ( ako posmatramo samo taj uzrok!), to jest, atmosfera nece da pobegne u svemir. To je upravo usled uravnotezenosti vertikalne komponente sile gradijenta pritiska sa silom Zemljine teze.

Sa druge strane, vidimo da za relativno male promene u horizontalnom pravcu imamo da se mestimicno javljaju izrazito intenzivna kretanja vazduha, kao i intenzivni vrtlozi u atmosferi.


Analiza polja pritiska na sinoptickim kartama


Polje pritiska je vrlo znacajno sa stanovista analize vremena, jer je ono u neposrednoj vezi sa svim vremenskim fenomenima koje nas okruzuju.U tom pogledu, za nas je najznacajnija analiza horizontalne raspodele pritiska u odredjenom fiksnom vremenskom terminu (  standardni termini su 00h, 06h, 12h i 18h ).

Pri analizi prizemnog polja pritiska, prvi i osnovni uslov je da se pritisak na svim stanicama svede na nivo mora, zatim da se izvrse korekcije na geografsku sirinu i temperaturu. Naime, podatke za pritisak koje ucrtavamo na sinopticke karte i medjusobno poredimo su svedeni na na nivo mora, zatim na temperaturu od 0 C i geografsku sirinu od 45 stepeni. Redukcije za sve stanice su uglavnom vec standardizovane i izradjene su tablice za tu namenu.

Polje pritiska se uobicajeno prikazuje na prizemnim kartama i to tako sto se na njih ucrtavaju linije iste vrednosti pritiska – izobare.
Kako polje pritiska na visini u manjoj ili vecoj meri odudara od onog u prizemlju, znacajno je i njega analizirati na kartama. Nasi izvestaji iz kojih saznajemo radiosondazna merenja (TEMP izvestaji) daju i visinu na kojoj je izmeren odredjeni pritisak, zbog lakoce mi na kartama ne analiziramo polje pritiska na visini, vec polje visina jedne nama pogodne izobarske povrsi (recimo 850 mb). Princip je u sustini isti, ali nase jednacine za mnoge velicine su znatno jednostavnije kada posmatramo visine (polje izohipsi) nego pritiska na visini.   

Konturni interval pri analizi prizemnog polja pritiska je 4 ili 5 mbar. Za analizu polja pritiska na manjim razmerama ili pri slabogradijentnom polju koriste se i drugaciji intervali od 1 ili 2 mbar.

Sto se tice karakteristicnih oblika izobara koji se javljaju u polju pritiska u atmosferi, redom mozemo nabrojati:

- ciklon
- anticiklon
- dolina
- greben
- sedlo.

Ciklon




Vrtlozno polje vazduha (vazduh u njemu rotira suprotno od kazaljke na satu, na severnoj hemisferi) koje predstavlja polje niskog pritiska i u kom imamo generalno uzlazna kretanja. Ono je na sinoptickim kartama predstavljeno u vidu zatvorenih kruznih izobara koje u centru imaju najnizi pritisak. Najcesce su, analizirani na kartama, kruznog oblika. U uskoj vezi sa ciklonom su frontalne zone i vecina znacajnih vremenskih (ne)prilika koje se javljaju u umerenim i visim geografskim sirinama.

Anticiklon



Takodje, vrtlozno polje vazduha, u kome vazduh rotira suprotno od smera rotacije u ciklonu. On predstavlja polje visokog vazdusnog pritiska, kome se u centru nalazi najvisi pritisak. Imaju znatno manju pravilnost prikazani na sinoptickoj karti, cesto su izduzeni i rasplinuti i retko su kruznog oblika. U njemu preovladjuju silazna kretanja i vedro vreme.

Dolina



Izduzene izobare koje se prostiru od ciklona ili depresija na sinoptickoj karti. Pritom se sa udaljavanjem od ose doline povecava vazdusni pritisak. Vecina frontova vantropskih sirina lezi u dolini polja pritiska.

Greben



Isto sto i dolina, samo sa suprotnom raspodelom pritiska. Udaljavajuci se od ose grebena, pritisak opada.

Sedlo



Ono predstavlja oblik polja pritiska, gde se dodiruju dve iste izobare od razlicitih ciklona, a pored toga ucestvuju i dva grebena anticiklona. Predstavljeno preko izohipsa, ovo polje lici na sedlo, pa je po tome dobilo i naziv.

• Tweet

[Profiamater]

Biće od tebe profa jednog dana  Korisno je na forumu imati ovakve edukativne tekstove/postove.

[freeze]

Uvek lajk za nauku za laike!

[gencic]

Hvala ljudi, dodajem ja jos tekstova!

[ciklon]

Svaka cast profesore, ovako se lako i brzo uce meteoroloski pojmovi!

[Profiamater]

                                          Polje pritiska u atmosferi

Anticiklon

On predstavlja polje visokog vazdusnog pritiska... U njemu preovladjuju silazna kretanja i vedro vreme.

Biće od tebe profa jednog dana  Korisno je na forumu imati ovakve edukativne tekstove/postove.

Genćiću, siguran sam da mi nećeš zameriti kada nakon pohvale za tvoj tekst dodam i malu primedbu (svakako NE kritiku):
možda bi trebalo malo pojasniti ili dodati neko objašnjenje u vezi anticiklona i dela teksta koji sam izdvojio.
Samo postojanje visokog vazd. pritiska u prizemlju nije dovoljno (to je uglavnom potreban ali ne i dovoljan uslov) da bi bilo vedro vreme (naravno, često se dešava da zaista jeste vedro ili makar stabilno vreme u većem delu područja pod uticajem anticiklona).
To ti svakako znaš, ali za ljude koji imaju manje znanja o meteorologiji od tebe (a ovaj forum ima i edukativni karakter) možda bi bilo korisno dodati još neku rečenicu. Npr. juče i danas mi u Srbiji imamo u prizemlju dosta povišen vazdušni pritisak (sveden na nivo mora iznosi oko 1026-1027hPa, uz centar anticklona severnije od naših krajeva - iznad istočne Poljske, juga Belorusije i zapada Ukrajine) ali vreme kao što vidimo nije vedro nego veoma tmurno, povremeno sa kišom. Često se dešava i da u anticiklonu, npr. tokom zime, imamo temperaturnu inverziju i u nižim krajevima je hladno i tmurno vreme a na planinama je vedro i znatno toplije. Pozdrav i u skladu sa tvojom najavom očekujem (a verovatno i mnogi drugi na ovom forumu) nove tekstove 

[gencic]

Dozvoljavam primedbe, naravno, samo one konstruktivne.

Generalno gledano, zato sam i rekao - preovladjujuce vreme - u vezi sa anticiklonom je vedro i mirno. Naravno, kao posledica jakog izracivanja, magla/stratus se javlja kao moguca oblacnost u toku zimske polovine godine, ali ne i leti.

Tada se i u anticiklonu mogu osmotriti i padavine, naravno, one sipece. Dalje, na periferiji anticiklona se takodje mogu nalaziti krajevi frontalnih zona susednih ciklona, koje opet rezultuju vremenom koje je uobicajeno vezano za njih. Naravno, sve to je mnogo manje izrazeno, nego kod samih ciklonskih poremecaja. Bilo kako bilo, ovo bi bio neki uvod, a planirao sam da pisem i vreme u vezi sa raznim vazdusnim masama, koje bi detaljnije obuhvatilo pomenutu tematiku.

[skopski]

Bio sam malo ljubopitan pa pročitao sam ovu temu.
Imam jedno pitanje koje se nadam da če neko od vas da ogdovori 

Na primer, žasto u zimi imamo anticikloni sa pritisak u središte oko 1040hpa a u ljeto a i deo prolječe taj pritisak je oko 1015-1020 hpa. Valjda ima neko objašnjenje... Hvala unapred!

[pmale]

Bio sam malo ljubopitan pa pročitao sam ovu temu.
Imam jedno pitanje koje se nadam da če neko od vas da ogdovori 

Na primer, žasto u zimi imamo anticikloni sa pritisak u središte oko 1040hpa a u ljeto a i deo prolječe taj pritisak je oko 1015-1020 hpa. Valjda ima neko objašnjenje... Hvala unapred!

Ajde probaću ja dati odgovor na tvoje pitanje. Ovako, tokom zime dolazi do prodora hladne polarne vazdušne mase na kontinent, pri čemu nastaju jako izraziti i stacionarni anticikloni. Ovi anticiklnoni si toliko postojani da dolazi do pojave blokinga tj. obilaženja anticiklona od strane ciklona. Njihova visina ide do 4km. Zato ja mislim da je njihov središnji pritisak veći, jer su stabilniji i postojaniji tj. izraženiji. Tokom leta su uglavnom polarni anticikloni pomereni prema severu (što je i logično, jer je vazduh u polarnim oblastima suv, i hladan pa je i pritisak  u njima veći), a anticikloni koji se jave u letnjem periodu, su uglavnom nastali u nekoj od ciklonskoj seriji ( jedan vid nastanka anticiklona), pa su zato manje izraženiji, i naravno vazduh nije toliko hladan (suv) kao što je to u toku zime.
To je moje tumačenje, i sad možda ja grešim ali postoje tu iskusniji ljudi pa nek me isprave ako sam pogrešio

[gencic]

Sad tek vidim pitanje. Bojim se da je odgovor najjednostavniji moguci. U zimskim anticiklonima je vazduh znacajno hladniji u odnosu na letnje (i to po vertikali od bar 700-800 mb), a naravno znamo da je hladan vazduh tezi od toplog i eto odgovora.