Polje pritiska u atmosferiKao posledica polozaja Zemlje u odnosu na Sunce, kao i samog razlicitog zagrevanja Zemlje u pravcu Pol – Ekvator, javlja se razlika u temperaturi i prizemnim pritiscima na Zemljinoj povrsini.
Naime, (prizemni) pritisak se definise kao tezina kojom na Zemlju deluje stub vazduha iznad jedinicne povrsine od prizemlja do vrha atmosfere.
Jedinica za pritisak u SI sistemu je N/m^2, odnosno Pa, a u meteorologiji se koristilo vise razlicitih jedinica kroz istoriju, ali najzastupljenija je 1 milibar (mb), a ona je jednaka sa 1 hektopaskalom (100 Pa). Ranije se koristila jedinica mmHg.
Kao posledica postojanja razlike u prizemnim pritiscima u horizontalnom pravcu javlja se sila koja tezi da izjednaci pritiske na celoj toj razdaljini, a njen rezultat je (horizontalno) kretanje vazduha i to je nama poznato kao vetar. Sila koja se javlja u ovom slucaju se naziva sila gradijenta pritiska.
Tipicna promena pritiska u horizontalnom pravcu je 1-2 mb na 100 km, a u vertikalnom je oko 1 mb na 10 m ! Samim tim, vidimo da je promena pritiska u vertikalnom pravcu mnogo puta veca od one u horizontalnom (to jest veci je gradijent pritiska), ali mi u tom pravcu nemamo kretanje ( ako posmatramo samo taj uzrok!), to jest, atmosfera nece da pobegne u svemir. To je upravo usled uravnotezenosti vertikalne komponente sile gradijenta pritiska sa silom Zemljine teze.
Sa druge strane, vidimo da za relativno male promene u horizontalnom pravcu imamo da se mestimicno javljaju izrazito intenzivna kretanja vazduha, kao i intenzivni vrtlozi u atmosferi.
Analiza polja pritiska na sinoptickim kartamaPolje pritiska je vrlo znacajno sa stanovista analize vremena, jer je ono u neposrednoj vezi sa svim vremenskim fenomenima koje nas okruzuju.U tom pogledu, za nas je najznacajnija analiza horizontalne raspodele pritiska u odredjenom fiksnom vremenskom terminu ( standardni termini su 00h, 06h, 12h i 18h ).
Pri analizi prizemnog polja pritiska, prvi i osnovni uslov je da se pritisak na svim stanicama svede na nivo mora, zatim da se izvrse korekcije na geografsku sirinu i temperaturu. Naime, podatke za pritisak koje ucrtavamo na sinopticke karte i medjusobno poredimo su svedeni na na nivo mora, zatim na temperaturu od 0 C i geografsku sirinu od 45 stepeni. Redukcije za sve stanice su uglavnom vec standardizovane i izradjene su tablice za tu namenu.
Polje pritiska se uobicajeno prikazuje na prizemnim kartama i to tako sto se na njih ucrtavaju linije iste vrednosti pritiska – izobare.
Kako polje pritiska na visini u manjoj ili vecoj meri odudara od onog u prizemlju, znacajno je i njega analizirati na kartama. Nasi izvestaji iz kojih saznajemo radiosondazna merenja (TEMP izvestaji) daju i visinu na kojoj je izmeren odredjeni pritisak, zbog lakoce mi na kartama ne analiziramo polje pritiska na visini, vec polje visina jedne nama pogodne izobarske povrsi (recimo 850 mb). Princip je u sustini isti, ali nase jednacine za mnoge velicine su znatno jednostavnije kada posmatramo visine (polje izohipsi) nego pritiska na visini.
Konturni interval pri analizi prizemnog polja pritiska je 4 ili 5 mbar. Za analizu polja pritiska na manjim razmerama ili pri slabogradijentnom polju koriste se i drugaciji intervali od 1 ili 2 mbar.
Sto se tice karakteristicnih oblika izobara koji se javljaju u polju pritiska u atmosferi, redom mozemo nabrojati:
- ciklon
- anticiklon
- dolina
- greben
- sedlo.
Ciklon
Vrtlozno polje vazduha (vazduh u njemu rotira suprotno od kazaljke na satu, na severnoj hemisferi) koje predstavlja polje niskog pritiska i u kom imamo generalno uzlazna kretanja. Ono je na sinoptickim kartama predstavljeno u vidu zatvorenih kruznih izobara koje u centru imaju najnizi pritisak. Najcesce su, analizirani na kartama, kruznog oblika. U uskoj vezi sa ciklonom su frontalne zone i vecina znacajnih vremenskih (ne)prilika koje se javljaju u umerenim i visim geografskim sirinama.
Anticiklon
Takodje, vrtlozno polje vazduha, u kome vazduh rotira suprotno od smera rotacije u ciklonu. On predstavlja polje visokog vazdusnog pritiska, kome se u centru nalazi najvisi pritisak. Imaju znatno manju pravilnost prikazani na sinoptickoj karti, cesto su izduzeni i rasplinuti i retko su kruznog oblika. U njemu preovladjuju silazna kretanja i vedro vreme.
Dolina
Izduzene izobare koje se prostiru od ciklona ili depresija na sinoptickoj karti. Pritom se sa udaljavanjem od ose doline povecava vazdusni pritisak. Vecina frontova vantropskih sirina lezi u dolini polja pritiska.
Greben
Isto sto i dolina, samo sa suprotnom raspodelom pritiska. Udaljavajuci se od ose grebena, pritisak opada.
Sedlo
Ono predstavlja oblik polja pritiska, gde se dodiruju dve iste izobare od razlicitih ciklona, a pored toga ucestvuju i dva grebena anticiklona. Predstavljeno preko izohipsa, ovo polje lici na sedlo, pa je po tome dobilo i naziv.