Tema: U čemu je tajna istočne Srbije?

[Riddle]

Naravno, svestan sam da ovo nije nikakva tajna za meteorološke znance, ali za mene jeste . Naime, oduvek slušam kako je Negotinska krajina vrlo često ima prilično drugačije vremenske (ne)prilike u odnosu na ostatak Srbije. I ne samo ona nego i širi pojas istočne Srbije. Takođe, iako jedva prebacuje 1000 mnv, Crni vrh kod Bora po pravilu ima deblji snežni pokrivač od većine drugih planina.

Da li bi neko bio ljubazan i vredan da mi objasni zašto je to tako?

p.s. Ako tema postoji, molim vas da me neko uputi, ja je nisam pronašao .

• Tweet

[Boce]

Lepo pitanja ne pravom mestu Riddle.
Odrovor zahteva malo više vremena tako da ćeš sačekati neki dan za odgovor.
Prvom prilikom kad ugrabim malo više vremena potrudiću se da dam što detaljniji odgovor na tvoje pitanje.

[gencic]

Ukratko bih samo nabacio neke cinjenice, ni ja nisam siguran 100% :

1.Topografski(reljef), kada pogledas kartu JI Evrope, uocavas dve nizije Panonsku i Vlasku.Timocka i Negotinska krajina kao krajnji zapadni krak Vlaske nizije cesto imaju vreme slicno kao i u ostalim njenim delovima.To je vise posledica, nego uzrok.

2.Dodatna ogradjenost od Atlantskog okeana vencem planina, ne znam koje su to (najverovatnije, Balkan), a otvorenost prema Crnom moru.

3.Konkretno u sadasnjoj situaciji, kada se Srbija (njen veci deo) nalazio pod uticajem ciklona iz zapadne Evrope i Sredozemlja, Istok Srbije je i dalje imao preovladavajuci uticaj polja visokog vazdusnog pritiska iznad Istocnoevropske nizije.Ako pogledas strujanje vazduha u takvoj situaciji on bi bio prinudjen da se penje preko planina Balkan(sa istocne strane) i da se po prelasku preko njih (na zapad) spusti kao topliji nego sto je bio (na istoj nadmorskoj visini) sa druge strane.

4.Sto se tice Crnog Vrha i visine snega, najverovatnije su u pitanju konkretne putanje ciklona koje preovladavaju i njemu daju jednostavno vecu kolicinu padavina (a i temperatura pri padavinama je nekad bitna), nego drugim planinama (na kojima postoje stanice).

[ocelot]

u istočnoj srbiji se takođe nalazi južni deo karpata tako i da taj venčić deli istok od ostatka i tu imamo situaciju sa košavom

takođe, i u samoj timočkoj krajini se vreme razlikuje.. često se dešava da je vreme u istom trenutku osetno drugačije u boru (okružen planinama), negotinu (nizija) i zaječaru (kotlina) iako su ti gradovi relativno blizu jedni drugom

[Bronki]

Kako to da se prethodnih dana Srbija kuvala na temperaturama oko i preko 20 stepeni! a Negotin je uživao sa temperaturama oko 0 stepeni! jel za to kriv SE vetar koji ne dozvoljava pristup toplom vazduhu Negotiinu ili nešto drugo?

[Riddle]

Hvala na odgovorima, eto prilike da se "ozbiljno" bavimo naukom .

Nažalost, tek sam ove godine imao priliku da prvi put kročim na područje istočne Srbije (ali nikad nije kasno). Išao sam u obilazak Lazarevog kanjona i saznao da je tu otkrivena jedinstvena geomagnetna anomalija na Zemlji. Nisam uspeo da saznam kakve su posledice nje, ali potrudiću se da dođem do informacije .

Izgleda da istok naše zemlje krije mnoge tajne, pa i meteorološke ...

[Boce]

Drago mi je da su u međuvremenu već pristigla neka objašnjenja

Prvo, teritorija Timočke i Negotinske krajine (na dalje Timočka krajina) je vrlo jasna goegrafska celina. I to takva da je sa zapadne, južne i jugoistočne strane okružena vencima planina (južni krak Karpata koji se spušta u Srbiju - Homoljske planine, Rtanj, Tupižnica, Devica, Tresibaba, Stara planina). S druge strane otvorena je ka istoku i Vlaškoj niziji. Tako ušuškana već naslućujemo da klima ove teritorije više podleže uticajima istočnog strujanja nego ostali delovi Srbije. Situacija kada je ta razlika najizraženije jeste kada se iznad Rusije nalazi anticiklonalno polje a u Sredozemlju ciklonalno. Vetar koji duva pravcem E (istok) - W (zapad) u Timočku krajinu donosi hladan vazduh sa istoka. U isto vreme taj isti vazduh prelazeći preko Homoljskih planina i Karpata u Panonsku niziju i centralnu Srbiju proizvodi fenski efekat. Ovakva situacija je bila prethodnih dana i vrlo je česta u zimskom periodu. Što se tiče fenomena Crnog Vrha i Homoljskih planina, tajna je u njihovom specifičnom položaju takoreći na samoj granici hladnih i toplih vazdušnih masa u određenim vremenskim situacijama. Ljudi koji su boravili na Crnom Vrhu kažu da je to jedna od najekstremnijih planina u našim krajevima. Kopaonik je malo dete za Crni Vrh. Područje Homoljskih planina je i u toku leta vrlo bogato padavinama za razliku od ostatka Timočke krajine koji u letnjim mesecima vrlo često ima sušu i visoke tempertaure. Ovo je opet uslovljeno njenim položajem tj. udaljenošću od Atlanskog okeana koji je tada glavni izvor vlažnih vazdušnih masa. Leta su ovde žarka i suva, sa velikim dnevnim amplitudama temperature. Pri pojačanom SW vetru u toku letnjeg perioda usled fenskog efekta Timočka krajina ima izuzetno visoke temperature.
U situacijama pojačanog NW vetra Timočka krajina ima blagu fensku situaciju i onda je Negotin obično najtopliji u Srbiji tj. manje hladan od ostatka Srbije.
E sad jedan dodatak vezan za Knjaževac. Knjaževac je najjužnija tačka Timočke krajine. Kod mene hladnoća iz Vlaške nizije poslednja stiže ali i prva odlazi. Nekad je ta razlika izraženija, nekad ne, sve zavisi od situacije do situacije. Zbog svog graničnog položaja sam prethodnih dana u toku jednog dana imao noćni porast temperature usled probijanja S (južnog) strujanja a onda u toku jutra povratak hladnog strujanja sa N (severa) pa sredinom dana opet povratak južnog strujanja. Knjaževac je takoreći južni branik Timočke krajine. Severnije sledeći branik jeste Vratarnica (prirodna vrata) mesto gde se sastaju venci Tupižnice i Stare planine.

[Kimi]

Sjajno objašnjenje Boce !!

I mene je to zaista puno zanimalo kako je baš u Timočkoj i Negotinskoj krajini uvek znatno hladnije od ostatka Srbije.Dok mi imamo prolećne,skoro pa letnje temperature,Timočka i Negotinska krajina uživaju u magli i hladnom vremenu....Dakle,kao što je već rečeno,Timočka i Negotinska krajina su od vazdušnih masa sa Atlantika zaštićene još jednim planinskim vencom...To su južni obronci Karpata,koji obuhvataju planine Miroč,Deli Jovan,Crni Vrh,Beljanica,Homoljske planine,Kučajske planine,Rtanj,Samanjac,Ozren,Devica,Tupižnica,Tresibababa....U opštoj podeli sve planine Istočno od Velike Morave do planine Ruj. Negotinska krajina obuhvata krajnji zapadni basen Vlaške nizije..Tu se takođe nalazi i najniža tačka Srbije (ušće Timoka u Dunav 28m nv)...Vlaška nizija je velika oblast koja se nalazi između Karpata na Severu i Stare planine na Jugu,što znači da postoje odlični uslovi za akumuliranje hladnog vazduha pri istočnom strujanju..Hladan vazduh struji sa istoka iz oblasi Ukrajine i Rusije (Bukurešt na primer ima umeren severoistočni vetar) veliku oblast prekriju niski oblaci i vreme je tada u Timočkoj i Negotinskoj krajini tmurno hladno ,povremeno sa sipećom kišom,lednom kišom ili snegom. ,međutim kao što je već rečeno,kada naiđe na južne Karpate taj vazduh se  odjednom  naglo prebaci preko planinskih vencaca,zagreva se odnosno postane fenski vetar (košava)

Stvarno jedna zaista zanimljiva pojava 

[nemanja]

Gledao sam starije teme i slučajno naišao na ovu. Primetio sam da kada stiže to zahlađenje i zahladni,da je naravno Timočka krajina najtoplija,što ste vi već dokazali i objasnili. E sad pri tom zahlađenju , moj kraj je odmah posle T.Krajine najtopliji.. Ili oko 23,24,25. decembra 2009. godine(kada ste vi ovo pisali) bilo je oko 3C u T.Krajini,kod mene 10C,u ostalim predelima 15-20C pa i preko 20C.
Da li je reljef u Gradištu specifičan,ili na to utiče blizina Timočke krajine??