Sonda ne mora da se podize balonom vec moze i da se izbaci iz aviona sa malim padobranom. Tako je NATO vrsio sondazu 99-e. Ljudi koji su nasli sonde su mislili da su to lokatori 
.
Sećam se toga veoma dobro. To je rađeno zato što su naši ukinuli sondaže, pa je nastala 'rupa' u podacima za numeričke modele. Fama o 'lokatorima' je bila smešto-tužna, jer se na TV snimcima koji su bili prikazivani jasno video natpis 'Vaisala radiosonde'. Čoveku u tom psihičkom stanju nije potrebno mnogo da umisli svašta, pa je to razumljivo. Samo oni koji dobro znaju o čemu se radi mogli su da ostanu pribrani, bar što se tih jasnih stvari tiče. Naravno, meni je to bilo OK za ovakve sonde, ali ne i za ostalo.
Dropsonde se i dalje svakodnevno koriste u svetu. Međutim, one se koriste pre svega u oblastima sa veoma malom naseljenošću i malom gustinom radiosondažnih stanica. Danas je to pre svega Pacifik, ali toga je dosta bilo i na Arktiku.
Dropsonde imaju i svoje mane, a to je da sinal može da se izgubi pre nego što sonda konačno dođe na tlo. U tom slučaju, gube se veoma važne informacije o vertikalnim profilima meteoroloških veličina u graničnom sloju atmosfere, pa se u tom slučaju dropsondažni podaci mogu koristiti samo za aerologiju.
Poređenjem podataka između dropsondi i sondi vezanih za balon, došlo se do prilično različitih podataka o vertikalnom profilu atmosfere. To je i razumljivo, jer svaki instrument (a naročito onaj koji brzo menja svoju okolinu) ima svoju inerciju, pa kasni sa pokazivanjem. Jedan od plastičnih primera jeste taj što su dropsonde pokazivale manje visine inverzija od klasičnih sondi. Ipak, to je svakako bilo jedno odlično iskustvo, jer se u boljim modelima radi i izvesna korekcija ulaznih podataka, već prema stečenim iskustvima.
Jedan od tehnicara u RHMZ mi je pricao da je bio slucaj kada se avion sudario sa balonom sonde i tada je bila opsta frka. Po pravilu ne bi smeli da se pustaju sondazni baloni ispod trase letenja koja je bas nad zavodom ali to se ne postouje.
Hm, mislim da je to samo fama. Zašto bi onda radiosondažne stanice bile na mnogim mestima u Evropi upravo iznad aerodroma?
Bliski susret balona i aviona možda i nije prijatan, ali pretpostavljam da to važi pre svega za slabije letače. Balon je strašno tanak i elastičan, te mislim da može da prouzrokuje probleme ako se raspukne, pa krpe od balona pođu prema usisnim delovima ili elisama motora. Međutim, poznajući strujanje oko aviona, zaista je mala verovatnoća da se to desi, jer će strujanje vazduha oko aviona imati više nego dovoljno odlučujuću ulogu u izbegavanju takvog događaja.
Istina je da je zgrada RHMZ, odakle se vrši radiosondaža, na sletnom koridoru aerodroma Beograd. Međutim, toliko puta sam video i balon sa sondom i avion na nebu u isto vreme, pa ništa.
Jedna sonda kosta oko 100 evra i ona je jednokratna tako da Srbija dnevno potrosi oko 200 evra na sondazna merenja.
Manje nego na jednu protivgradnu raketu, a daleko manje nego na benzin koji sagore zaposleni dolazeći na posao i odlazeći sa posla, da ne računam službena vozila koja troše mnogo, mnogo više. Zaista je priuštiva cena, čak i za jedno lice, a kamoli za državu.
Danas se koriste Vaisaline sonde koje imaju senzore za vlagu i temperaturu, a pravac vetra se racuna na osnovu horizontalne promene balona koja se prati GPS-om (sondu prati najmanje 3 satelita istovremeno).
...
Nekada su sonde pracene teodolitom i na osnovu geometrije je odredjivan polozaj i brzina vetra. Stare sonde su bile mnogo vece. Na njima je pisalo ime zavoda i adresa i molba pronalazacu da posalje sondu na adresu RHMZ da bi se neki od delova ako su ispravni ponovo koristili. Jedna od interesantnih prica mi je bila kako su tehnicari dozivljavali taj posao. Po toj prici jedan od starijih tehnicara koji je bio pred penzijom je drzao rekord u visini na koju se balon popeo i par dana pred penziju ga je oborila mladja koleginica. On je da bi povratio rekord prokuvavao i hladio balon nekoliko puta da bi mu povecao elasticnost i ponovo postavio rekord ... Pedesetih godina dok nije bilo lako nabavljati vodonik u bocama tehnicari su u srednjoj meteoroloskoj ucili kako hemijskim reakcijama da izdvoje vodonik i napune balon ...
Nekad i sad... danas radiosondaža nema tu draž, jer se sve pakuje na jedan skromni računar koji daje gotove proizvode. Zaista je manje smaranja za pripremu podataka, a danas se to jako ceni.
Nekad... baš je bilo tako. Međutim, mislim da si malo pogrešio, kolega. Radiosondažni baloni nisu praćeni teodolitom, već je postojala radiolokacija položaja sonde. Prosto i jednostavno. Tako nešto je bilo zamislivo u vreme Tesle i kasnije izvodljivo u vreme patentiranja radara krajem Drugog svetskog rata. Dokaz: Kako su bili prenošeni signali temperature, vlažnosti i pritiska vazduha? Sigurno ne razapinjanjem žice, već radiosignalima. A evo šta si pomešao. Teodolitom su bili praćeni pilot baloni, koji se slično lansiraju (balon bez sonde, znatno manji i jasne crvene boje, noću sa zakačenim lampionom). To je bilo vreme određivanja položaja sonde i proračunavanja pravca i brzine vetra Molčanovljevim krugom.
Da, postoje razne legende o tom kolegi. Ima i onih šaljivih, ali o tome nekom drugom prilikom. Inače, nema mnogo meteorološke svrhe upinjati se da balon izdrži još 500 metara na visini od nekih 33 km, koliko prosečno odlaze u vis beogradske radio sonde. Čisto zadovoljavanje neke sujete. Nekad sam i ja bio takav, ali vremenom me je i to prošlo. Valjda.
Što se izdvajanja vodonika tiče, ono je hemijski jednostavno, ali praktično veoma opasno. To je možda bilo važno učiti nekada, 50ih godina, ali danas je to van svake pameti, kada se vodonik može proizvesti u hemijskim industrijama. Može da se koristi i nezapaljivi helijum, ali bi onda to punjenje balona bilo papreno skupo.
Sto se price sa radiotehnikom tice ne znam nista ali pretpostavljam da nije lako to da izvedete. Ako se pozicioniranje radi satelitima najverovatnije se i prijem podataka obavlja satelitski a verovatno su podaci zasticeni od strane proizvodjaca jer se za pripreu sonde koristi njihov uredjaj, a i za pracenje sondaze tehnicar koristi njihov softver. Najvolje da pogledate specifikaciju Vaisalinih sondi.
GPS sistem je poznat i dostupan i širem krugu ljudi. Međutim, ja bih postavio jedno praktično pitanje. Zašto to uopšte raditi? Čemu to služi, koja je svrha pronalaženja pozicije radiosonde? Radiosonda će dati sve potrebne podatke, a oni će biti dostupni svima, dok će te podatke moći uspešno da koriste samo oni kojima su ti podaci zaista potrebni, tj. meteorolozima. ne znam, to mi je malo besmisleno. Jedino ako je to neka vrsta igre, zadovoljavanje sujete, što ne podržavam, ali razumem.
