Преглед синоптичке ситуације:
Почетком месеца, од 1. до 3. маја, над подручјем Балкана одржавало се пространо сла- боградијентно циклонално поље и релативно хладна ваздушна маса. Било је променљи- во облачно и нестабилно време, повремено је било пљускова са грмљавином.
Од 3. маја је изнад западног Медитерана дошло до продубљавања долине и формирања циклона, који се затим 4. и 5. маја премештао даље ка истоку преко подручја Србије. У приземљу је преовлађивало поље ниског ваздушног притиска. Проласком циклона на висини успоставило се северозападно струјање и дошло је до пораста притиска у при- земљу. Време је било претежно облачно са кишом, понегде уз обилне падавине. Затим је од 6. до 11. маја дошло до јачања утицаја гребена из западног Средоземља, уз пораст геопотенцијала и прилив топлијег ваздуха.
Средња месечна температура ваздуха:
Средња мајска температура ваздуха је била у интервалу од 5,9ºС на Копаонику до 17,2ºС у Београду.
Просечно одступање средње месечне температуре ваздуха од нормале за референтни период 1961–1990. било је од -1,6ºС на Црном Врху до 0,0ºС у Неготину.
Средња температура ваздуха је, према методи перцентила, током маја у целој Србији била у категорији нормално.
Средња дневна температура ваздуха, према методи перцентила, у Београду је почетком, средином и на самом крају маја била у категоријама веома хладно и екстремно хладно. Почетком друге и током већег дела треће декаде средња дневна температура ваздуха је била у категоријама топло и веома топло, а током остатка месеца у категорији нормално.
Максимална температура ваздуха:
Средња максимална температура ваздуха током маја била је у интервалу од 9,6ºС на Копаонику до 22,5ºС у Нишу.
Према методи перцентила средња месечна максимална температура ваздуха била је у категорији нормално у целој Србији.
Највиша максимална дневна температура ваздуха од 30,3ºС забележена је у Лесковцу 26. маја, што је и једини регистровани тропски дан.
На Палићу је забележен један топлотни талас, који је трајао је пет дана од 22. до 26. маја.
Један ледени дан је регистрован на Копаонику, 15. маја.
Забележено је једанаест летњих дана у Великом Градишту, Неготину, Зајечару, Крушевцу, Ћуприји и Нишу.
Месечни ход максималне дневне температуре ваздуха у Београду, Лозници и на Копаонику, током маја 2014. године, приказан је на сликама.
Минимална температура ваздуха:
Средња минимална температура ваздуха је током маја била у интервалу од 2,5ºС на Копаонику до 12,5ºС у Београду.
Према методи перцентила средња месечна минимална температура ваздуха је у већем делу Србије била у категорији нормално. У Неготину, Зајечару, Нишу и Пожеги је била у категорији топло.
Најнижа минимална дневна температура ваздуха -2,8ºС забележена је 5. маја на Копаонику и 6. маја у Сјеници. У нижим пределима најнижа минимална дневна температура ваздуха износила је 1,7ºС и измерена је у Пожеги 6. маја.
Број мразних дана током маја је био у интервалу од два у Сијеници до шест на Копаонику, што је за један дан више од просечног броја мразних дана за мај.
Месечни ход минималне дневне температуре ваздуха у Београду, Пожеги и на Копаонику током маја 2014. године, приказан je на сликама.
ПАДАВИНЕ:У периоду од 1. до 31. маја 2014. године у Србији је регистрована количина падавина у интервалу од 92,8 mm у Куршумлији до 317,6 mm у Ваљеву . У Београду је забележено 278,5 mm, што је скоро четири пута више од просечне мајске суме падавина.
Укупна количина падавина је у односу на нормалу за референтни период 1961-1990. била од 134% у Куршумлији до 394% у Београду.
Највећа количина падавина је регистрована у периоду од 14. до 16. маја 2014. године,када је забележено од 26,3 mm у Куршумлији до 213,2 mm у Лозници.
Највећа тродневна сума падавина евидентирана је у западној и делу централне Србије (преко 100 mm) што је више од просечних вредности за месец мај . Уколико се уради детаљнија анализа са подацима са климатолошких и падавинских станица добија. се прецизнија слика подручја са интензивним падавинама.
Падавине од 14. до 16. маја 2014 године, са главних метереолошких станица. (Циклон Тамара)
Падавине од 14. до 16. маја 2014 године, са главних метереолошких,климатолошких и падавинских станица. (Циклон Тамара).
Према методи перцентила количина падавина је у већем делу Србије била у категоријама екстремно кишно и веома кишно. Само је у Крушевцу, Куршумлији и Димитровграду у категорији кишно.
Највеће количине кише од почетка мерења по станицама:
Да би имали представу о количини воде која је пала у овој временској ситуацији сабране су падавине за 14., 15. и 16. мај 2014. године, 3 дана са највећом количином падави- на, и упоређени са прорачунатим 200 годишњим, 500 годишњим и 1000 годишњим тродневним кишама. Прорачун је урађен Гумбеловим моделом теорије екстрема на основу мерења висине падавина на 59 метеоролошких станица у периоду од 1961-2011. година.
На основу тих података израђене су мапе за целу територију Републике Србије и приказанњ на сликама 23 – 25. На слици 23 приказана је разлика суме киша за 3-дневни пе- риод 14. – 16. мај од прорачунате 200-годишње тродневне кише, на слици 24 приказана је разлика суме киша за 3-дневни период 14. – 16. мај од прорачунате 500-годишње тродневне кише и на слици 25 приказана је разлика суме киша за 3-дневни период 14. – 16. мај од прорачунате 1000-годишње тродневне кише.
Слика 23:
Слика 24:
Слика 25:
Трајање сијања сунца (Осунчавање):
Осунчавање је током маја било у интервалу од 148,7 часова на Копаонику до 239,8 часова у Новом Саду.
Трајање сијања сунца током маја је било од 74% у Сјеници до 107% у Куршумлији у односу на нормалу за референтни период 1961-1990.
Tema: Maj 2014. (Pročitano 24838 puta)