Tema: Zemljotresi u prošlosti u Srbiji i okruženju

[pavlovic]

 

Zemljotresi iz Vranče se događaju na većim dubinama (od 70 do 150km) zato se osećaju na jako velikom prostoru do Moskve i Rima.

Nije u pitanju 5,5 po rihteru, već po merkaliju.

[Boki]

Pa ja vidim da mi nesto nelogicno :nelupaj:, sve u svemu mnogi pricaju kao i moji roditelji, da se taj zemljotres posle onog u Skoplju zestoko osetio.

[ocelot]

zato se meni i čini da je vranča za istočne krajeve veća opasnost nego bilo koji zemljotres u centralnoj srbiji što čini mi se ti podaci i govore

u kraljevu je prošle godine intezitet beše bio 5.6 po merkaliju? ukoliko je intezitet vranče u istčnoj jugoslaviji bio oko 5 stepeni po merkaliju to pokazuje koliko je vranča nekako opasnija

ali se taj potres sigurno drugačije osetio ovde pošto je hipocentar na većoj dubini, a i pošto je vranča mnogo dalja verovatno do ovde već stignu talasi potresa sa većom talasnom dužinom?

[pavlovic]

 

Da, što se istoka tiče Vranča najjače ljulja, intenzitetom od 6-6.5 po merkaliju, bar po ovim kartama izoseista. Pri tom intenzitetu uglavnom lakše stradaju lošije građeni objekti.

U Kraljevu je bio 5.4 po rihteru i 7-8 po merkaliju.

Ne znam to oko talasa, ne nađoh skoro ništa od literature koja opisuje efekte ovih zemljotresa kod nas (osim novinskih članaka), videćemo kad se dogodi sledeći veći zemljotres (Vranča u proseku da dva zemljotresa magnitude preko 7.0 u veku i više zemljotresa magnitude 6.5-6.9). Poslednji zemljotres od preko 6.5 stepeni rihterove skale dogodio se 1990. Sad se vodi priča u Rumuniji o sledećem velikom zemljotresu (preko 7.0). Jedni tvrde da će biti do 2013. drugi da će se desiti posle 2025. Kako god vrlo je verovatno da ćemo i mi mlađi osetiti koji.

[pavlovic]

15.4.1979. zemljotres u Crnoj Gori. Najteže je stradalo primorje. Po katalogu, magnituda mu je bila 6.9, intenzitet IX.

Karta izoseista:



Izvor:http://www.seismo.co.me/questions/13.htm

Bilo vremena: Kad tlo zadrhti ,30 godina od zemljotresa u Crnoj Gori 1979

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=980uonWDUCc" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=980uonWDUCc</a>

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=YF1FDHeca4Y" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=YF1FDHeca4Y</a>

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=CmhA3ueXtJ4" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=CmhA3ueXtJ4</a>

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=iC9wXBg1V9o" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=iC9wXBg1V9o</a>

[pavlovic]

18.5.1980. Srbiju posle 53 godine ponovo pogađa zemljotres intenziteta VIII stepeni merkalijeve skale.

Po katalogu, magnituda mu je bila 5.9, epicentar Kopaonik. Najviše su stradala sela u opštini Raška i Brus.



Članci iz "Bratstva" Novi Pazar





http://scc.digital.nb.rs/collection/nbnp-periodika

Na području Kopaonika u narednih pet godina, dogodio se veliki broj naknadnih udara, najjači su imali magnitude do 5 stepeni rihterove skale (po USGS 5,1 zemljotres od 10.9.1983.) .

[pavlovic]

30.8.1986. zemljotres magnitude 6.9 (7.1) u Vranči, Rumunija. Intenzitet mu je bio VIII. Bilo je i ljudskih žrtava. U Bukureštu je intenzitet bio VII.
Zemljotres se dogodio na dubini od oko 130 km.

Zemljotres se osetio širom Srbije.

Članak

[pavlovic]

Tokom 1987. serija zemljotresa u okolini Kraljeva. Epicentri su bili JZ od Kraljeva .

Jači zemljotresi su bili:

-19. aprila

Članak iz Ibarskih od 23.4.1987.



-11. jula

Ibarske od 16. i 23.7.1987.





-14. avgusta

Ibarske od 20. i 27. avgusta









Šta su rekli seizmolozi:

Ibarske od 30.jula 1987.



Izvor:http://scc.digital.nb.rs/collection/nbkr-periodika

[pavlovic]

31.5.1990.  zemljotres magnitude 6.7 u Vranči.

Članak


12.7.1991. zemljotres magnitude 5.5 i intenziteta VIII. Epicentar je bio u Banatu u Rumuniji, blizu granice sa Srbijom. Najteže je stradalo mesto Banlok. Bilo je i žrtava.

Članak

Kartu intenziteta sam postavio na prvoj strani teme.

Šest dana kasnije zemljotres magnitude 5.6 sa epicentrom severno od Oršave (Đerdap)



2.12.1991. ponovo rumunski Banat, epicentar kod mesta Vojteg, magnituda 5.5 stepeni rihterove skale. Karta intenziteta postavljena na prvoj strani.

[pavlovic]

5.9.1996. područje Ston-Slano pogodio je zemljotres magnitude 6.0 i intenziteta VIII.



Prema radu "Seismicity of Croatia in the period 1993-1996 and the Ston-Slano earthquake of 1996" navodi se da su najveće štete pretrpeli Ston, Slano i sela u zaleđu ka Hercegovini. U Slanom su padali odžaci i crepovi sa krovova i pucali zidovi. U Stonu je najteže prošlo staro jezgro zgrada, javljale su se pukotine u zidovima do 10cm širine. Mnogi zidovi su ispadali. Rušili su se krovovi, palo je zvono sa crkve. Sela Mravinca, Podimoć i Trnova su ostala odsečena zbog odrona. U ovim selima su se stare kuće rušile.

20.11.1997. zemljotres magnitude 4.5 kod Novog Pazara.

30.9.1998. četrnaest minuta iza ponoći zemljotres magnitude 5.7 i intenziteta VIII pogodio je okolinu Mionice. U Beogradu je ovaj zemljotres imao intenzitet V.



Prema članku koji sam još 2003. ištampao, sa sada nepostojećeg sajta helpmi.org.yu, 3500 objekata nije bilo više upotrebljivo i bili su za rušenje, 3500 hiljade objekata je pretrpelo teža konstrukciona oštećenja i oko 5500 objekata je bilo za sanaciju. Najviše štete je bilo u opštini Mionica.

Po EMSC i USGS, ovaj zemljotres je imao magnitudu 5.5 stepeni rihterove skale.

Zbog nedovoljnog broja naknadnih udara novi jak zemljotres pogodio je područje Mionice u zoru 30.4.1999.
Prema EMSC magnituda mu je bila 5.4, intenzitet verovatno VII.

1.7.1999. zemljotres magnitude 5.6 (po EMSC 5.2) pogodio je okolinu Trstenika.
Prema pisanju Politike 3.7.1999. (sačuvao sam članak), u selima trsteničke opštine pucali su zidovi, padali odžaci i krovovi. U selu Mala Drenova gotovo da nema čitave kuće. U Milutovcu se na crkvi urušila kupola i zidovi, a oštećena je i škola. Oštećena je škola i u Konjuhu,a kaže se da nekoliko desetina stambenih objekata više nije za stanovanje.

[ptprince]

Zbog nedovoljnog broja naknadnih udara novi jak zemljotres pogodio je područje Mionice u zoru 30.4.1999.
Prema EMSC magnituda mu je bila 5.4, intenzitet verovatno VII.

Joj, sećam se tog zemljotresa. Bombardovanje NATO je baš te noći bilo jako aktivno, i kad se sve smirilo, kao vrhunac me je probudio taj zemljotres.
Naredne večeri je pao Avalski toranj, jedina žrtva koja je pala, a da me je veoma lično pogodilo.

Kad smo već kod NATO bombardovanja, bilo je tu i potresa od 'krmača' koje su padale po Straževici, od kojih je jedna poobarala stvari po podrumima u Rakovici, Miljakovcu, Skojevskom i uopšte tom kraju. Delovalo je kao tektonski poremećaj, jer nije bilo govora o vazdušnom udaru.

Izvinite, malo sam se zaneo, skoro u off...

[pavlovic]

 

Meni je taj zemljotres bio najstrašniji (sećam se sva tri). Bio sam u selu, celu noć su nadletali avioni, probudio me je jak huk, kao grmljavina. Pomislio sam da je bomba, a onda kao da me je nešto povuklo za noge. Kuća je krckala, parčići maltera opadali sa plafona. Najjači doživljeni moj zemljotres.

Uskoro:



Slike preuzete iz Spomenika Srpske kraljevske akademije knjiga XXXII (Zemljotresi u Srbiji  1893,1894. i 1895. godine).

[pavlovic]

8.4.1893, dan pred Uskrs, oko 14.50h Srbiju je pogodio jak zemljotres. Svilajnački zemljotres je prvi zemljotres kod nas o kome postoje opširniji zapisi.

Magnituda mu je bila oko 5.9 stepeni rihterove skale.

Prema podacima koje sam našao u radu 1893 Svilajnac Earthquake Isoseismal Map, imao je intenzitet od VIII stepeni merkalijeve skale u Svilajncu,Troponju, Subotici, Medvedji, Gladnoj, Vel. Popoviću, Grabovcu i Sedlarima, intenzitet VII je bio u Vlaškoj, Lapovu, Bobovi, Orašju, Velikoj Plani, Žabarima, Jagodini, Salakovcu, Malom Crniću, Dvorištu.

Iz Spomenika Srpske Kraljevske akademije broj XXXII, koji se bavi zemljotresima u Srbiji 1893, 1894. i 1895. sam uzeo podatke o pojavi pukotina nakon ovog zemljotresa, koja je bila dosta rasprostranjena. Te podatke sam predstavio u Google maps (plava boja). U zemljotresu je bilo i pet žrtava (ljubičasta boja):

GooglemapsSvilajnac

Fotografije iz spomenika br. XXXII







U mestima zahvaćenim VIII stepenom, šteta se sastojala u ispadanju i pucanju zidova, padanju krovova, crepova i odžaka, bunari su se zamućivali, voda iz njih prelivala, pukotine u zemlji su ponegde prolazile i kroz kuće, spomenici na grobljima se rotirali.                    

[pavlovic]

10.10.1879. zemljotres sa epicentrom kod Moldove Noue u Rumuniji, prekoputa Golupca. Po katalogu, magnituda mu je bila 5.5, intenzitet u epicentru VIII.



Feliks Kanic je u "Srbija- zemlja i stanovništvo" zabeležio da je Veliko Gradiše 1879. pogođeno jakim zemljotresom, da je oštećen toranj crkve Sv. arhistratiga Gavrila, a pominje se da je i Golubac 1879. pogođen zemljotresom.

U ovom predelu je tokom  2002. zabeležena serija zemljotresa od kojih su, prema rumunskim izvorima, najjači bili 24.5.2002. magnitude 4.8 stepeni rihterove skale i 2.8.2002. magnitude 4.6 stepeni rihterove skale.

[pavlovic]

Vranča je i tokom XIX veka davala zemljotrese od kojih su najjači bili 1802, 1829. i 1838.

Zemljotres iz 1802. se, po nekim autorima, smatra najjačim zemljotresom koji je pogodio Rumuniju u poslednjih nekoliko vekova. Magnituda mu je procenjena na 7.9, što je i maksimalna očekivana magnituda za Vranču.

Karta intenziteta po Sagalovoj ( izvor ):



Zemljotres je oštetio brojne manastire, Bukurešt je teško stradao, a zabeleženo je i otvaranje pukotina u zemlji.

Na sajtu pancevo.org u delu hronološka istorija Pančeva stoji zabeleženo:

1802. Pančevo pogađa zemljotres.

1838. Grad po treći put u veku pogađa zemljotres.

Magnituda zemljotresa iz 1838. je procenjena na 7.5.

[pavlovic]

Još malo o zemljotresima u Srbiji u XIX veku, mada nema mnogo dostupnih izvora.

Pominje se zemljotres 1856. koji se, prema pisanju Borbe, dosta jako osetio u Beogradu, ali drugih podataka nema.

Kanic pominje zemljotrese 1858. i 1867. koji su se jako osetili u krajevima oko Tupižnice, a 1858. je i Niška Banja oštećena zemljotresom,a u tom području je osećeno još dosta zemljotresa po ovom izvoru.

Po katalogu, u tom periodu je bila pojačana seizmička aktivnost oko Sofije (zemljotres 30.9.1858. je imao intenzitet IX).

[pavlovic]

Kako idem dalje u prošlost podaci su sve oskudniji, svode se dobrim delom na zapise iz crkvenih knjiga.

U knjizi "The earthquake catalogue of the British association with discussion, curves and maps" iz 1858. navodi se:

27. 2. 1808. towards midnight - Belgrade and Semlin (Zemun), three rather violent shocks.

Printskrinovi iz Spomenika Srpske kraljevske akademije:

Fruška Gora 1739.







Prohor Pčinjski 1755.



Zemljotres 1773. epicentar nepoznat.



Beograd 1733. po katalogu zemljotresa epicentar Jagodina.



U knjizi "Historical seismology: interdisciplinary studies of past and recent earthquakes" pominje se zemljotres koji se osetio u Beogradu 30.10.1752. Epicentar nepoznat.



U knjizi "Chronik der Erdbeben und Vulcan-Ausbrüche, Volume 1" iz 1840. pominje se da se u Beogradu 1689. osetio jak zemljotres.



Više izvora na nemačkom pominje zemljotres iz 1521. u Beogradu. Zemlja je podrhtavala tri dana. Drugi izvori pominju i Semlin (Zemun). Katalozi daju različite parametre. Jedan smešta epicentar ka Obrenovcu, drugi u samom Beogradu.



Još sam iskopao i da je manastir Dokmir stradao u zemljotresu u prvom delu XVIII veka, 1734. obnovljen.

Početkom XVII veka u zemljotresu je stradao manastir Studenica.

[pavlovic]

Seizmotektonska i seizmološka karta Srbije iz 1994. sa pregledom raseda, sa stranice Геолошки Информациони Систем Србије:

http://geoliss.ekoplan.gov.rs/geolAtlas/pdf/9_10_seizmo.pdf

[ssoney]

_