Pozdrav drugari!
Hteo bih s vama da podelim utiske i slike puta na kojem sam bio u subotu (12.12.2015.). Išli smo za Foču u Republici Srpskoj. Razlog za taj put nije baš veseo, baka mi je tamo u bolnici,
ali je put sam po sebi bio pravi dozivljaj. Išli smo kolima i istog dana se vratili nazad, prešli smo oko 790 km a putovali zajedno s kratkim pauzama i posetom od sat vremena oko 18 sati.
Tok puta je bio sledeći: Beograd, autoput za Šid-Zagreb do isključenja za Rumu, Šabac, put za Loznicu, granični prelaz Trbušnica (nešto severnije od Loznice), Trčić (u R.Srpskoj, tu smo
morali da svratimo i ka Foči i nazad da dođemo po tetku
), Zvornik, Konjevići, Milići, Vlasenica, Han Pijesak, Sokolac, Rogatica, Goražde, Foča, povratak: Goražde, Višegrad, Mokra Gora,
Kremna, Tara, Bajina Bašta, Ljubovija, Mali Zvornik, Tršić, granični prelaz Trbušnica, Šabac, autoput, Beograd.
Sve u svemu prošli smo dobar deo Republike Srpske, obišli praktično čitavu Drinu, 4 puta presli granične prelaze i videli čitavu zapadnu granicu Srbije.
Opisivanje etapa puta bi bilo predugačko, pa ću u kratkim crtama. Gusta magla nas je pratila do polovine puta Šabac-Loznica, a nakon Šapca je bilo i mraza. Od polovine puta ka Loznici
dalje nas prati sunčano vreme. Tmurno vreme uz niske oblake nas zatim ponovo prati od isključenja za Konjeviće i Miliće sve do Vlasenice gde ponovo izlazimo na vedrinu. S obzirom da nisam
stigao da proučim put i nadmorsku visinu po kojoj ćemo voziti sneg mi nije bio ni na kraj pameti. Ali u Vlasenici koja je na oko 600 m nadmorske visine u hladovini se pored mraza pojavljuju
i tragovi snega. Sledi veliki uspon na planinu Javor, tako da smo na vrhu uspona dostigli visinu od 1202 m. Pri penjanju na Javor prelep pogled, predivan, vrhovi brda i planina okupani
suncem, a podnožja i doline zarobljenja u magli. S porastom visine sve je više snega i to i na osunčanim stranama, da bi već od 1000 m visine počeo kompaktan snežni pokrivač.
Od uspona na Javor pa do polovine puta za Sokolac vozimo na 1000+ metara nadmorske visine pa uživamo u zimskoj idili. Sunčano vreme, smenjivanje četinarskih šuma i dugih poljana prekrivenih snegom- prelepo.
Nešto pre Sokolca se spuštamo ispod 1000 m nadmorske visine i odmah ulazimo u maglu. Snežni pokrivac više nije kompaktan i sada je on vise u tragovima a rastinje je prekriveno debelim slojem inja.
Po takvim uslovima vozimo sve do pred mesto Rogatica gde izlazimo iz zone mržnjenja koja je na oko 700 metara nadm. visine. U daljem delu puta vozimo pod niskom oblacnošću dok se bele šume uocavaju na vrhovima brda i planina.
Drina u Foči
Pri polasku nazad iz Foče, ubrzo nas hvata mrak pa više ne mogu da slikam. I u povratku nas je pratilo tmurno vreme. Izmedju Mokre Gore i Kremne na visini od oko 800 m visine na kratko ulazimo u pojas magle i ponovo se javlja sneg uglavnom u tragovima.
Na Tari najviša tačka koju dostižemo je oko 1120 m nadmorske visine. Od Kremne nas je pratilo vedro vreme, na nebu se vidi bezbroj zvezdica. Vozimo kroz četinarske šume prema Bajinoj Bašti. I na Tari iznad 900 m ima snega ali znatno manje nego na Romaniji.
Od Ljubovije pa sve do Beograda nas je ponovo pratila gusta magla.
Eto, kad već neće biti snega u Beogradu ko zna do kada makar sam uživao gledajući ga na ovom putu. Međutim, nije samo sneg bio aktrakcija, čitavim putem je priroda predivna! Takođe
sam se oduševio što smo videli most u Višegradu i to noću. Nije ni ovo uktratko ali kraće nisam mogao.
Nadam se da će vam se dopasti sličice.