Tema: Vazdušne mase i vazdušni frontovi

[Kimi]

Vazduh u troposferi nema iste fizičke osobine i zato se ona sastoji od različitih vazdušnih masa. Te razlike nastaju usled nejednakog priliva sunčeve energije na različitim geografskim širinama i zbog različitog zagrevanja i hlađenja kopna i mora. Da bi vazdušna masa dobila određene osobine ona mora duže vreme mirovati ili se sporo kretati iznad neke oblasti. Na taj način ona poprima njene osobine - temperaturu i vlažnost. Prostor iznad koga se formirala neka vazdušna masa zove se izvorišna oblast. To može da bude voda ili kopno. Vazdušne mase obrazovane iznad mora nazivaju se maritimne, i one uvek donose vlagu a iznad kopna kontinentalne, i one su uglavnom suve.
Vazdušne mase mogu da zauzimaju vrlo velike površine, do 2 miliona km kvadratnih, da se prostiru u dužinu od 5000km i u visinu do 20km. Zato se unutar jedne vazdušne mase po više dana zadržava isto vreme. Vazdušne mase se kreću. To kretanje je relativno sporo i potrebno je nekoliko dana da pređu određeni prostor. Pri tome oni menjaju svoje osobine jer su izložene spoljašnim uticajima-maritimne postaju kontinentalne, tople postaju hladne i obratno.
Prema izvorišnoj oblasti postoje 4 tipa vazdušnih masa, odnosno Arktičke (antarktičke),poreklom iz polarnih oblasti, polarne iz viših geografskih širina, tropske iz suptropskog i ekvatorijalne iz ekvatorijalnog pojasa. U našu zemlju najviše prodiru hladan polarni vazduh iz Finskoskandinavije i Sibira i topao tropski vazduh iz oblasti Azorksih ostrva, Sredozemnog mora i severne Afrike.

Prilikom  kretanja vazdušne mase se ne mešaju, osim u zoni u kojoj se dodiruju i koja može biti široka do 100km. Taj uzan granični pojas koji razdvaja dve različite vazdušne mase naziva se vazdušni front. On se ne pruža horizontalno već koso i jednim delom dodiruje zemljinu površinu. Na njemu uvek nastaju vremenske promene. Vazdušni frontovi mogu da budu hladni i topli. Hladni front se stvara pri kretanju hladne vazdušne mase, koja se kao teža podvlači ispod toplog vazduha i prisiljava ga da se brzo uzlazno kreće. Zato dolazi do nagle kondenzacije vodene pare i izlučivanja obilnih padavina. Leti često praćenih nepogodama, na manjim površinama. Pri prelasku hladnog fronta preko nekog mesta nastupa hladnije vreme. Topli front nastaje usled prodora toplog vazduha. On se, kao lakši, lagano izdiže iznad hladne vazdušne mase, hladi se, vodena para se kondenzuje i izlučuju se sitne ali dugotrajne padavine u vidu kiše ili snega koji zahvataju površine do 400km. Po njegovom prelasku nastupra toplije vreme.

Razlika između toplog i hladnog fronta



Prelazak hladnog fronta



Prelazak toplog fronta

• Tweet

[pavlovic]

Kimi poželjno je navesti izvor odakle su podaci preuzeti
Inače,svaka čast na trudu!

[Kimi]

Sam sam sve napisao,uz pomoć svoje enciklopedije 

[ocelot]

super je,a i sličice su dobro prikazane

čini mi se da sam ovo želeo da radim za maturski rad,ali sam kasnije ipak uzeo fiziku

[Miki]

Kako da se prezicno (ili što je preciznije moguće) odredi tajming prolaska hladnog fronta iznad neke površine koristeći numeričke modele?
Znači samo modeli visoke ili niske rezolucije, bez prizemnih sinoptičkih karti gde su frontovi već ucrtani po default-u kao u primeru ispod:



Znam da pri prolasku hladnog fronta dolazi do vrlo naglih promena u atmosferi, menja se pravac i smer vetra kao i njegov intezitet, raste atmosferski pritisak, temperatura vazduha se logično smanjuje, dolazi do kondenzacije vodene pare i stvaraju se oblaci i padavine.
I zaista se sve ovo lepo vidi na sinoptičkim kartama ali začkoljica je u tome što hladna vazdušna masa pri svom dominantnom strujanju ka toploj ima oblik klina, te hladan vazduh prvo probija u donje delove troposfere pa tek onda idu ostali slojevi nakon određenog vremena.



Evo i primera ispod preuzetog sa WRF-NMM 12km modela, temperatura vazduha u različitim standardnim izobarskim površinama u istom terminu:



Brzina i pravac vetra na 10m visine sutra u različitim terminima počev od 06Z pa do 15Z:



Vetar menja naglo smer,pravac i intezitet kao indikator promene u prizemlju u terminu između 09Z i 12Z u zavisnosti od lokacije u Srbiji.
Evo i karte prognozirane oblačnosti za termin u 09Z:



Da li se kao približno tačan termin prolaska hladnog fronta preko npr. Beograda uzima kao termin u kojem bi hladan vazduh probio u prizemlju ili se gleda termin kada će hladan vazduh probiti u neki drugi visinski sloj? Ili se recimo samo gleda termin promene strujanja na 10m (što je opet posledica advekcije hladnog vazduha i haotične prirode frontalnih zona) u okolini Beograda?

[Milosh]

Na sinoptičkim kartama se obično ucrtavaju prizemni frontovi. Određuju se i ucrtavaju na osnovu više faktora, koje dobijamo iz meteoroloških mjerenja. Naravno, najviše pažnje se pridaje temperaturi (uz advekciju na 850mb naravno), ali značajni su i vjetar, padavine, oblačnost, vlažnost... Takođe, jako bitna karakteristika frontova, naročito hladnog, je da načešće leže u dolinama, koje su jasno uočljive ako se dobro izvuku izobare.
Naravno, najlakše je odrediti hladni front u toplijem dijelu godine, a postoje i situacije kada je jako teško odrediti položaj, čak i postojanje fronta na karti. Takve situacije su pravi izazov i za najiskusnije sinoptičare.

Tvoje pitanje je, ako se ne varam, bilo kako se na kartama modela određuje tajming prolaska hladnog fronta. Dakle, na osnovu svega što si naveo i ti u svojoj poruci, i ja sad potvrdio. Nema tu neke filozofije.

[Miki]

Hvala Miloše na odgovoru, najviše me je iskreno zbunjivalo to kretanja vazdušne mase u obliku klina te nisam bio siguran kako da odredim vreme.  ;D