Други дан крећемо за Сопоћане, док киша неуморно пада.
Код Сопоћана је киша прешла у суснежицу док је чист снег падао неких стотинак метара изнад нас што се може видети и на сликама.
Крећемо ка Пештерској висоравни а у сусрет нам долазе завејана кола, што нам сигнализира да горе има снега. Нисам сигуран на којој је висини била снежна граница али буквално после две три серпентине из кише прелазимо у прави зимски амбијент.
Стижемо и на Пештер где је већ увелико падао снег, било га је око 5цм, али довољно за зимски амбијент. Уживали смо у сваком пређеном километру.
Још мало Пештера
У Сјеници је било више бљузгавице него снега
Идемо преко Златара и Златибора за Косјерић.
На Златару већ озбиљнији снег, има га и по путу
Златарско језеро, ту је негде била и снежна граница
Златиборско језеро, овде је већ било мање снега
Код Ужица је већ било суво, као да ништа није ни падало тај дан
Ипак у близини Ужица у оним брдима, може се видети снежна граница, нисам сигуран која је висина у питању
Последње стајање за тај дан је било у селу Скакавци близу Косјерића где смо обишли водопаде. Прелепо је то изгледало, али мислим да је прави доживљај доћи ту у пролеће.
Поред водопада постоји и одређена инфраструктура за боравак излетника, клупе, столови, па чак и бина са гледалиштем
Тиме смо завршили ово дводневно путовање. Било је ту још доста места која се могу обићи, али то ћемо други пут, ионако иде лепо време, па ће бити још прилика