Tema: Padavine-osnovna podela

[Kimi]

Padavine sačinjavaju svi oblici kondenzovane vodene pare u tečnom i čvrstom stanju, koji iz vazduha dospevaju na tlo. To su :Kiša, sneg, grad, rosa, slana, inje i poledica. Često se izdvajaju u dve grupe : na visoke i niske padavine.Niske padavine se obrazuju na tlu (rosa, slana, inje, poledica), dok se visoke padavine (kiša,sneg,grad), izlučuju iz oblaka.

                                                                                    NISKE PADAVINE

Rosa je najrasprostranjeniji vid niskih padavina. Bastaje kondenzacijom vodene pare u vidu kapljica vode na tlu i prizemnim predmetima. Obično se obrazuje u tihim i vedrim noćima u letnjoj polovini godine i to u ravnicama pored reka (najčešće) gde je vlažnost vazduha velika. Veoma je značajna za biljni i životinjski svet stepa, jer mu daje deo vode potrebne za život. Ta količina vode u nekim stepskim, pa i u pustinjskim oblastima, veća je od svih ostalih oblika padavina.

Slana nastaje kao i rosa, ali samo pri temperaturama nižim od 0°C, te vodena para prelazi direktno u ledene iglice, koje se hvataju na tlu, travi i niskim predmetima. Nastaje pri hladnim i vedrim noćima u zimskoj polovini godine. Kada se javi u jesenjim i prolećnim mesecima, može da nanese veliku štetu poljoprivrednim kulturama.

Inje čine beli rastresiti kristali leda slični snegu koji se hvataju na granama drveća, lišću četinara, žičanim ogradama i živicama i to obično na njihovim stranama okrenutim vetru. Nastaje pri hladnom maglovitom vremenu pri tihom vremenu ili za vreme vrlo slabog vetra. Inje nastaje kada se prehlađene kapljice magle i vodena para udaraju u predmete čija je temperatura ispod 0°C, pri čemu odmah prelaze u čvrsto kristalno stanje.

Poledica nastaje kada  sitne prehlađene kapi kiše padaju na tlo čija je temperatura ispod 0°C. One se tada mrznz i obrazuju tanku ledenu koru. Poledica se hvata i na granama drveća, kablovima dalekovoda i slično, koji se pod njenim teretom često lome i kidaju. Do formiranja poledice može doći i  kada se prehlađene kapljice guste magle dodirnu sa rashlađenom podlogom. Jaka poledica predstavlja veliku prepreku i opasnost za saobraćaj.

                                                                                          VISOKE PADAVINE

Kiša je najčešći i najvažniji oblik visokih padavina. Pada samo iz oblaka debljih od 700mm. Takvi su, npr, kišno-slojeviti oblaci (nimbostratusi) i gomilasto-kišni (kumulonimbus). Kišne kapi imaju prečnik do 0,5mm. One padaju kroz nepokretan vazduh brzinom od 3 M/S. Prečnik najkrupnijih kapi dostiže do 7mm. Veće kapi se rasprskavaju pri padu u vazduhu na sitnije kapi.

Pljuskovite kiše ili provale oblaka nastaju leti kada se pri olujnom vremenu iz kumulonimbusa izluči za 2 sata najmanje 50mm padavina. Tada se na brdovitom i ogolićenom zemljištu pojavljuju bujice, u gradovima često dolazi do zagušivanja kanalizacije, plavljenja ulica, podrumskih prostorija i slično.
Kada su kapi sitnije od 0,5mm u prečniku, padaju sporije dajući takozvanu sipeću kišu ili izmaglicu. Ove kiše mogu da se izluče i iz niskih obaka-stratusa.

Sneg postaje sublimacijom, tj. direktnim pelskom vodene pare u čvrsto stanje. Sačinjavaju ga ledeni kristali, koji se grupišu u snežne pahuljice, čiji je prečnik prosečno oko 2,5mm,mada je bilo pahuljica sa prečnikom i do 12cm. Kada je u 1 decimetru kubnom vazduha više od 100 pahuljica,kažemo da pada gust sneg.
Sneg najčešće pada kada je temperatura vazduha između -2°C i +2°C. Pri višim temperaturama snežne pahulje su krupnije,a kada su izmešane sa kišom obrazuje se susnežica. Kada su temperature vazduha izrazito niske,izlučuje se sitan sneg koji se naziva ljutina
 
Grad se satoji iz ledenih zrnaca prečnika od 5-50mm, koji padaju iz velikih olujnih oblaka-kumulonimbusa. Padanje grada najčešće traje desetak minuta i za to vreme letina može da bude potpuno uništena, naročito ako su zrna velika. Pri jakom nevremenu veličina zrnaca može dostići veličinu golubljeg,ili ponekad čak kokošjeg jajeta. Retko se pojavljuju krupnija zrna,mada je 12.jula 1984 Minhen i okolinu pogodio snažan nalet grada, Zrna grada težila su i do 700g i bila veličine teniskih lopti. Za samo pola sata ostavio je pravu pustoš.Žrtve stihije bile su ne samo poljoprivredne kulture,već i drveće, šume, fasade, automobili i slično. Zabeleženo je da je najveće zrno grada sa prečnikom od 21,5cm i težinom od čak 4,5kg palo u Kini 1902 godine. Grad se u 80% slučajeva javlja između maja i avgusta u periodu od 13-20h.

• Tweet

[MARIJA*]

Izvini a gde si ti sve ovo nashao?
"Kiša je najčešći i najvažniji oblik visokih padavina. Pada samo iz oblaka debljih od 700mm. Takvi su, npr, kišno-slojeviti oblaci (nimbostratusi) i gomilasto-kišni (kumulonimbus). Kišne kapi imaju prečnik do 0,5mm. One padaju kroz nepokretan vazduh brzinom od 3 M/S. Prečnik najkrupnijih kapi dostiže do 7mm. Veće kapi se rasprskavaju pri padu u vazduhu na sitnije kapi."

[Kimi]

Ja sam to sam napisao uz pomoć svoje geografske enciklopedije

[vojvoda1010]

Kad imamo podatak palo je toliko i toliko mm kise na koji vremenski period se misili? Da li u toku dana moze da padne i 4mm i 6mm lise koji se podatak uzima? Kako se meri intezitet i trajanje padavina? Da li postoje ti podaci negde? Nadam se da sam pitanja jasno postavio.

[vojvoda1010]

pokusacu malo drugacije da postavim pitanja: 1mm=1l/m2 da li ima svoju vremensku jedinicu (sekundi,minutu,satima)? Da li je moguce odrediti zapreminu 1mm?
Da li je isto 1mm koji padne za jedan sat (ili 20min) i 1mm koji pada ceo dan?

[bax65]

Vojvodo,ti si profesionalac,postavljaj pitanja i dobijaces odgovore.
Ovo sto pitas,trebao bi da znas.

[Bart]

Nekako cudno formulise pitanja... Al pokusacu da mu objasnim ono sto mislim da je pitao ali mi nije jasno sta ga konkretno zanima.1mm je 1mm bez obzira da li su te padavine pale za 1h li padale ceo dan, znaci to je isto a padavine se u 7h a po letnjem racunanju vremena 8h ocitavaju za prethonih 24h i salju u synop izvestaje... e sad postoji razlicit intezitet padavina, obicno se gleda intezitet za sat vremena , moze i da se gleda intezitet po minutima al to je manje bitno intezitet padavna se meri sasvim logicno kolicna padavina podeljena sa brojem sati ili minuta koliko je kisa padala...sam si rekao da je 1mm=1L/m2

[Eldo990]

Da li neko ima ikakvu literaturu vezanu za Vremenska stanja?