Današnja beogradska sondaža pokazuje izraženu temperaturnu inveziju, a skok temperature i nagli pad relativne vlažnosti vazduha vrlo lepo otkriva gde je bila gornja granica stratusne oblačnosti - negde na oko 500m (ili malčice iznad). Idealan dan za snežnu Avalu, jer su najviši delovi planine bili "okupani" Suncem. Kombinacija snega, inja, "okićenog" drveća i Sunca je zaista ostavila upečatljiv utisak..
Na početku uspona (oko 260-270 m.n.v.) sivilo i magla:
Tako je bilo sve do oko 350 m.n.v. , kada je počelo Sunce da se "probija" kroz maglu. Nakon 400 m.n.v. se jasno videlo nebesko plavetnilo, i iz blještave beline (magle) se ušlo u zonu sumaglice - koja je bila sve ređa sa daljim porastom nadmorske visine, dok je Sunca bilo sve više.
Na platou gde je parking (oko 480 m.n.v.):
Drveće je okićeno snegom i injem, a visina snega je oko 20 cm. Da ne pričam mnogo, slike govore više od reči:
I na snežnom pokrivaču se može uglavnom zapaziti sloj inja:
Stepenište koje vodi ka vrhu i spomeniku Neznanom junaku:
Ovo je već na vrhu (510 m.n.v.) , kod spomenika:
Pogled sa spomenika ka niziji ne otkriva mnogo, osim zaslepljujuće beline:
Pogled ka Avlaskom tornju pokazuje dokle "dobacuje" stratus, pola tornja u izmaglici, druga polovina se sasvim lepo vidi:
Ovo su već fotke napravljene u nesporednoj blizini tornja (oko 440 m.n.v.):
Novoizgrađena crkva na Avali:
Kada se sve sabere, veoma lepi utisci sa Avale.