Tema: Klimatske karakteristike 2019.

[skomimaster]

Prvo godisnje doba ove sezone je za nama, pa da vidimo sta kazu podaci.

Na kontinentalnom nivou:

Anomalija z500mb u odnosu na prosek za period 1981 - 2010


Izvor: NOAA

Anomalija T2M


Izvor: NOAA

Ocena kolicine padavina u procentima (100% prosecna mesecna suma, preko 100% padavine iznad proseka)


Izvor: NOAA

Procenat pokrivenosti sneznim pokrivacem, za nasu zemlju, i prosek za period 2004 - 2018

Izvor: ZOZ

Na nivou nase zemlje. Citirani podaci su iz klimatskih analiza RHMZ-a http://www.hidmet.gov.rs/ciril/meteorologija/klimatologija_produkti.php

Decembar 2018

Средња температура ваздуха је, према методи перцентила , у целој Србији током децембра била у категорији нормално. У нижим крајевима број ледених дана је у интервалу од један колико је забележено у Банатском Карловцу, Лозници, Ваљеву, Крушевцу, Крагујевцу и Нишу, до седам ледених дана у Новом Саду. Најнижа минимална дневна температура ваздуха забележена је 17. децембра у Новом Саду и износила је -16,3ºС. Број мразних дана у нижим пределима је био у интервалу од 12 колико је забележено у Београду до 25 у Пожеги.

Према методи перцентила количина падавина је у већем делу Србије била у категорији нормално, док је у категорији кишно било у Лозници, Смедеревској Паланци, Пожеги, Лесковцу и Врању. Број дана са снежним покривачем је био од 8 у Крагујевцу, Великом Градишту, Краљеву, Ћуприји,Сомбору и Палићу до 17 у Зајечару. У Зрењанину је 16. децембра са измерених 47 cm снега, превазиђен дотадашњи апсолутни максимум висине снежног покривача регистрован 10. децембра 2012. године који је износио је 46 cm.

Januar 2019

Средња месечна температура ваздуха је, према методи перцентила , током јануара била у категорији нормално, док је у категорији хладно била на Златибору и Копаонику. Ледени дани су, осим у Неготину, забележени у целој Србији. У већем делу земље је регистровано од једног до седам ледених дана, док их је највише било у Димитровграду 10 и у Врању 12 дана. Најнижа минимална дневна температура ваздуха од -22,1ºС забележена је 8. јануара у Сјеници. Мразни дани су забележени у целој Србији. У нижим крајевима је било од 18 мразних дана у Београду до 29 у Зајечару.

Јануар 2019. године је шести најкишнији посматрајући период од 1951. године, а у Смедеревској Паланци и Неготину је други најкишнији. Према методи перцентила количина падавина је у већем делу земље била у категоријама од кишног до екстремно кишног. Нормално је било на Палићу, у Сомбору, Новом Саду, Кикинди и на Златибору. Забележени број дана са падавинама у Ваљеву, Крагујевцу и Пожеги је већи од дасадашњег највећег броја дана са падавинама на овим станицама за јануар.Током јануара регистровано је од 17 дана са снежним покривачем на Палићу и у Неготину до 29 у Смедеревској Паланци, Пожеги и Краљеву. У Ћуприји и Димитровграду је са 24 тмурна дана превазиђен досадашњи највећи број тмурних дана за јануар који је био 23 дана. У Крагујевцу је забележено осунчавање од 26,4 часа што је најмање икада забележено током јануара на овој станици. Претходни минимум је износио 29,3 часа, а регистрован је у јануару 1954. године.

Februar 2019

Средња температура ваздуха је, према методи перцентила, током фебруара била у категоријама нормално и топло у целој земљи. Током фебруара у вишим пределима је забележено од 6 до 13 ледених дана, а у Пожеги и Крагујевцу је регистрован по један ледени дан. Најнижа минимална дневна температура ваздуха од -17,0ºС забележена је 23. фебруара на Копаонику. Мразни дани су забележени у целој Србији. У нижим крајевима је било од 6 мразних дана у Београду до 22 у Зајечару и Димитровграду.

Према методи перцентила количина падавина је у већем делу земље била у категорији нормално. Кишно је било у Краљеву, док је у категорији сушно било на Палићу, Новом Саду, Зрењанину, Куршумлији, Зајечару и Димитрограду, док је у категорији веома сушно било у Врању. Највећа дневна количина падавина током фебруара регистрована је у Ваљеву 12. фебруара и износила је 32,5 mm, чиме је превазиђен дотадашњи апсолутни дневни максимум количине падавина на овој ГМ станици регистрован 15. фебруара 2005. године од 31,5 mm. У већем делу земље број дана са снежним покривачем је био у интервалу од 1 до 8 дана, док у Кикинди, Банатском Карловцу и Лозници нису забележени дани са снежним покривачем.

• Tweet

[marko79]

Maj 2019 je sigurno kandidat za jedan od najhladnijih i najkisnijih od kada se vrse merenja. A gotovo sigurno najhladniji u 21 veku. Nazalost za svoj grad ne mogu da potkrepim podacima ali verujem da ce neko vec obraditi podatke

[skomimaster]

Prodje i drugo godisnje doba ove sezone, pa da vidimo sta kazu podaci.

Na kontinentalnom nivou:

Srednja sinopticka situacija, na osnovu anomalije z500mb:


Izvor: NOAA

Anomalija temperature na 2m

Izvor: NOAA

Mesecna kolicina padavina u procentima, u odnosu na prosecnu mesecnu sumu (100% prosecna mesecna suma, preko 100% padavine iznad proseka)


Izvor: NOAA

Na nivou nase zemlje. Citirani podaci su iz klimatskih analiza RHMZ-a http://www.hidmet.gov.rs/ciril/meteorologija/klimatologija_produkti.php

Mart 2019

Март 2019. године је био пети најтоплији у Србији у периоду од 1951. до 2019. године, док је трећи најтоплији у Сомбору, Лозници и Београду. Средња температура ваздуха је, према методи перцентила, током марта била у категоријама топло и веома топло у већем делу Србије, нормално је било у Пожеги, док је екстремно топло било на Палићу, у Сомбору, Новом Саду, Великом Градишту и Неготину. Средња маскимална месечна температура ваздуха је превазиђена на пет станица (Табела). Највиша максимална дневна температура ваздуха од 26,6ºС забележена је у Лозници 17. марта. Један ледени дан је забележен у Сјеници, а на Копаонику их је било четири. Мразни дани су забележени у целој Србији, осим у Београду. У нижим крајевима је било од два мразна дана у Лозници, до 15 у Димитровграду.

Izvor: RHMZ

Март 2019. године је шести најсушнији у Србији у периоду од 1951. до 2019. године. На Палићу, Црном Врху и у Сомбору је најсушнији, а у Врању други најсушнији. Током марта забележена количина падавина је била у интервалу од 1,0 mm на Палићу, до 37,8 mm у Лозници. Према методи перцентила количина падавина је у већем делу земље била у категоријама сушно и веома сушно. Нормално је било у Лозници и Сјеници, а екстремно сушно на Палићу, у Сомбору, Банатском Карловцу, Великом Градишту, на Црном Врху, у Лесковцу и Врању. На Црном Врху је регистровано 5 дана са падавинама што је најмање икада забележено током марта на овој станици. Ранији минимум је износио шест дана, а забележен је у марту 2012. године. Снежни покривач је забележен у планинским крајевима, као и у Краљеву, Куршумлији и Димитровграду. У нижим крајевима забележен један дан са снежним покривачем. Број тмурних дана у марту је био у интервалу од два у Врању, до девет у Ваљеву. У Врању никада током марта није забележен мањи број тмурних дана. Претходни минимум је износио три дана.

April 2019

Средња температура ваздуха је, према методи перцентила, током априла била у категорији топло у већем делу земље, док је у категорији нормално било у Зајечару, Неготину, Димитровграду и Сјеници. Највиша максимална дневна температура ваздуха од 31,7ºС забележена је у Ваљеву 26.априла. По један тропски дан је регистрован у Сремској Митровици, Сомбору, Новом Саду, Лозници, Ваљеву, Банатском Карловцу и Лесковцу. Мразни дани су забележени у већем делу земље. У нижим крајевима је било од 1 мразног дана у Крушевцу до 5 у Зајечару.

Април 2019. године је четврти најкишнији на ГМ Сремска Митровица у периоду од 1925. до 2019. године са измереном количином падавина од 102,8 mm. Током априла забележена количина падавина је била у интервалу од 21,6 mm у Кикинди до 111,3 mm на Златибору. Према методи перцентила количина падавина је у већем делу земље била у категорији нормално. Екстремно кишно је било у Сремској Митровици, веома кишно у Лозници и Пожеги, кишно је било у Зрењанину, Београду, Смедеревској Паланци, Златибору и на Копаонику. У категорији сушно је било у Нишу, Лесковцу, Крагујевцу, Кикинди и Палићу. Највећа дневна количина падавина током априла регистрована је у Сремској Митровици 28. априла и износила је 46,7 mm. Овом количином падавина превазиђен је дотадашњи дневни максимум количине падавина у Сремској Митровици (за април).

Мај 2019

Мај 2019. године је осми најхладнији посматрајући период 1951-2019., док је у Сомбору шести најхладнији. Средња температура ваздуха је, према методи перцентила, током маја била у категоријама хладно и веома хладно. Највиша максимална дневна температура ваздуха од 29,2ºС забележена је у Лесковцу 28. маја. Један ледени дан је забележен на Копаонику. Један мразни дан је забележен у Пожеги.

Мај 2019. године је шести најкишнији у Србији у периоду од 1951. до 2019. године. У Зрењанину је овај мај најкишнији, док је на Палићу, Кикинди и Ваљеву други најкишнији. Током маја забележена количина падавина је била у интервалу од 45,4 mm у Куршумлији до 218,3 mm у Ваљеву. Укупна количина падавина је у односу на нормалу за референтни период 1981-2010. била од 73% у Куршумлији до 386% у Кикинди. У Зрењанину је месечна сума падавина износила 177,9 mm, чиме је превазиђен досадашњи мајски максимум за ову станицу који је забележен 1939. године и износио је 172,3 mm. Према методи перцентила количина падавина је у већем делу земље била у категоријама веома кишно и екстремно кишно. Кишно је било у Неготину, Краљеву, на Копаонику и у Крушевцу, нормално је било на Златибору, у Сјеници, Димитровграду и Врању, а сушно у Куршумлији. У Кикинди је регистровано 23 дана са падавинама што је највише икада забележено током маја на овој станици. На Палићу, у Кикинди, Банатском Карловцу и Смедеревској Паланци превазиђена је максимална средња облачност за мај. У већем делу земље током маја нису забележени ведри дани. Највећи број, три ведра дана, је забележено у Неготину и Нишу. У Смедеревској Паланци и на Палићу никада током маја није забележен већи број тмурних дана. У Великом Градишту и на Црном Врху забележени број часова сијања сунца је најмањи икада током маја на овим станицама.