Evo, nagovorio me Joe da opisem danasnju kisicu
Zavrsavamo trening oko 18:40 i cujem od druga da je kod Beske na autoputu nevreme. Zvao je sa mobilnog ali se nista nije cuo jer je led dobovao (u ritmu tam-tama kroz noc)... Posle 10 min, zove me keva i kaze da u Petrovaradinu pada led velicine oraha. Tu se ja oprostim sa tresnjama koje su trebale stici za 2-3 dana, visnjama koje su uveliko bile zrele, kajsijama kojih vise nema, grozdjem koje je taman krenulo...
Enivej, nebo iznad Pezosa je bilo crno. Ne sivo, ne tamno sivo... vec crno. Dobro, mozda ipak jaaako tamno sivo
Pocinje da pada kisica, jedan drug i ja sedmao u moj auto i krecemo na Most Slobode. Pocinje uspon na most zajedno sa provalom oblaka. Kisa pocinje da lije nenormalno. Auti idu uz most, reka niz most. U skroz desnu traku se parkiraju auti jer ne mogu dalje, u drugim dvema se mili 30 na sat jer ne moze brze. Tri trake u pravcu grada su potpuno prazne. Negde na pola mosta pocinje led. Vozimo se jos 400m metara do tunela praceni nenormalnim lupanjem. U tunelu je naravno zastoj jer niko ne sme da izadje. Formiraju se kolone u dve desne trake duz celog tunela (~250m) i ko zna dokle na mostu. Trecom trakom tece reka u kontra smeru
Posle 10ak minuta, krecemo napolje i medju prvima ulecemo u bunar na Miseluku. Tamo je bilo puuuno vode pa smo uz malo srece i poznavanja terena prosli bez problema. Odatle se ukljucujemo na put Petrovaradin - Venac. Kako su se smenjivale krivine, tako je bila potopljena cas leva, cas desna traka. Pola puta sam izvezao u levoj, a kad naidju vozila iz suprotnog smera u istoj traci sklanjao sam se skroz sa puta. I tako, uz malo slaloma i cimanja uspesno stigoh kuci.
Izadjem iz auta, a kisa stala...
Jebo joj ja mater...
Tema: Sudnji dan, Novi Sad - 22. maj 2007. (Pročitano 2094 puta)