ok ja ti tvrdim da NS moze da grmi
bas sam sad trazio slike oblacnosti koje bi to potvrdile cim ih nadjem kacim ih pa da se uveris
Vidim da se ovde baš vodila rasprava oko toga da li Ns može da proizvede električno pražnjenje ili ne,upravo zato sam i otvorio onu temu u podforumu meteorologija.Električna pražnjenja u atmosferi se dešavaju svuda oko nas.Kada se naelektrisane čestice kreću javlja se elektrostatičko uzajamno delovanje koje zavisi od intenziteta,pravca,smerova,brzine,veličine i znaka naelektrisanja samih čestica.Elektrostatička sila izmedju negativno naelektrisanog elektrona i pozitivno naelektrisanog protona je privlačna,u isto vreme se izmedju tih čestica u atmosferi javlja i magnetna sila koja može da bude privlačna i odboja.Sve ovo može dovesti do električnog pražnjenja izmedju samih čestica .Električno pražnjenje u vidu munje u donjoj atmosferi se može javiti i bez prisustva bilo kakve oblačnosti,javljaju se čak i električna pražnjenja atmosfere u vidu loptastih munja.Elektricitet u oblacima se uvek stvara!Da li će taj oblak proizvesti električno pražnjenje zavisi od količine stvorenog naboja.U Cb-u se stvara neverovatna količina naboja
zbog vrlo brzog premeštanja jona iz
jednog područja oblaka u drugi,ali ne treba da se zaboravi da i u slučaju Ns oblaka često postoje snažne tubulencije koje raznose naboj iz jednog dela oblaka
u drugi, pogotovo onda kada su
prisutna i globalna vazdušna strujanja nevezana za oblak (vetar).Pri prelasku Ns-a preko orografske prepreke dolazi do uzlaznih struja -koje ne pretvaraju Ns u Cb, ali stvaraju delove oblaka sa jakim uzlaznim strujama i vrlo pogodnim uslovima za razdvajanje naboja u oblaku i oslobadjanje tog naboja u vidu munje.Munje iz Ns-a su neuporedivo redje nego iz Cb oblaka koji nastaje u nestabilnoj atmosferi tj. kada delić vazduha, nakon pomeranja iz početnog položaja u vis, ima tendenciju daljeg uzdizanja. U slučaju nestabilno stratifikovane atmosfere,
temperatura delića vazduha ne opada tako brzo kao u okolnom vazduhu te se kao lakši, i dalje penje u vis i tada se i Cb-ovi intenzivno razvijaju i u kojima se stvara,kao što sam rekao,velika količina naboja.Moram da kažem da radar uopšte nije od pomoći kada su u pitanju električna pražnjenja.Može oblak da ima 50dBz-a a da ima slabije električno pražnjenjeu odnosu na oblak od 35dBz-a što nam opet govori da je najbitnije naelektrisanje samih čestica od kojih je oblak sastavljen.Uostalom ima i primera kada munjolovac registruje udar munje iz nekonvektivne oblačnosti,ali taj registrovani udar nije greška,jer je za munje je u pitanju frekvencija od 24kHz,upravo na tom principu i rade munjolovci,na registrovanju tih niskih ferkvencija.Munjolovcem se dobija samo broj udaraca groma, ništa više.Zato,kada vidite neki udar munje na munjolovcu iz nekonvektivne oblačnosti,znajte da se električno pražnjenje zaista odigralo.